U intervjuu za Nova.rs, evroposlanik iz Slovenije i član grupacije socijaldemokrata Matijaž Nemec, rekao je da postoji osećaj u Evropskom parlamentu da su izbori u Srbiji bili nedemokratski i da veliku zabrinutost izazivaju informacije o kupovini glasova i masovnoj registraciji birača čak i u nekretninama koje nisu stvarno korišćene za stanovanje.
U razgovoru za naš portal, Nemec ističe da je grupacija kojoj pripada inicirala raspravu u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji kako došlo do nezavisne istrage i kako bi pružili podršku hiljadama ljudi koji, kako kaže, traže pravdu na protestima.
Evropska narodna partija podržala je raspravu o izborima u Srbiji. Da li očekujete da će podržati i rezoluciju?
Rezolucija je već zvanično na dnevnom redu za prvu februarsku plenarnu sedmicu, što znači da uživa podršku većine političkih grupa. To je važno. Kako će teći pregovori o sadržaju rezolucije, ne znam, niti s kakvim stavom će EPP pristupiti pregovorima. Na raspravi u Evropskom parlamentu, pre nekoliko dana, kada smo razgovarali o situaciji u Srbiji nakon izbora, čuli smo nekoliko potpuno korektnih izjava i opravdanih kritika od strane poslanika te iste političke grupe.
Ono što mogu reći je, da smo socijalisti i demokrate (S&D Grupa) u Evropskom parlamentu zatražili ovu raspravu s ciljem da jasno saopštimo da je zbog mnogih svedočenja o nepravilnostima, koje su se dogodile pre i tokom izbora, nužno da dođe do nezavisne istrage. Time smo stali na stranu hiljada ljudi iz Srbije koji zahtevaju pravdu, demokratiju i evropsku budućnost putem protesta. Takve debate su ponekad neophodne da bi se zemlja primorala da poboljša situaciju. Sve ovo svakako zahteva temeljnu reformu izbornog zakonodavstva u Srbiji. Ovom debatom ne želimo da kritikujemo narod Srbije, već u najboljem slučaju da ga ohrabrimo i otvorimo im oči kako bi shvatili da zbog tolerisanja određenih politika zemlja tone sve dublje u pravcu gde zaista ne žele da ide.
PROČITAJTE JOŠ...
Šta očekujete da će se sve naći u Rezoluciji?
Kao što sam delimično već odgovorio u prethodnom odgovoru, konkretan sadržaj još uvek nije na stolu. Zadatak svake političke grupe je da pripremi svoj tekst, koji se zatim usklađuje i prave se kompromisi sa drugim grupama. Činjenica je da smo svedoci političke krize u Srbiji, koja naravno nije posledica isključivo problema sa nedavnim vanrednim izborima u decembru. Njene korene trebalo bi tražiti mnogo dublje u prošlosti. Već godinama svedočimo tome da srpski politički vrha traga za ravnotežom između verodostojnosti pristupanja Evropskoj uniji, s otvaranjem poglavlja s jedne strane, i veoma otvorenog povezivanja Srbije sa politikama i obaveštajnim strukturama totalitarnih država s druge strane. Ovo postaje gotovo bizarno.
Retorika političkog vrha, (političke) manipulacije, izbegavanje odgovornosti i na kraju, brojne naznake nepravilnosti tokom izbornog procesa u decembru, sve to sve više udaljava državu od vrednosti EU. Ovo ne ističu samo međunarodni posmatrači, već i brojne nevladine organizacije i vi – birači u Srbiji.
Više od 300 međunarodnih posmatrača zabeležilo je veliki broj grešaka, narušavanje demokratskih principa i pravila – od kupovine glasova, pritisaka na birače, pa čak dovođenja birača iz drugih zemalja Zapadnog Balkana. Sve ove neprihvatljive prakse nužno je adresirati i tražiti da se za njih preuzme odgovornost. Država koja želi postati članica EU mora slediti osnovne demokratske principe. To ljudi žele i to zaslužuju. Ovo su samo neki od pokazatelja onoga što se može očekivati u rezoluciji. Bar s naše strane.
Kakav uticaj može da ima Rezolucija Evropskog parlamenta? Svedočimo da se vlast nije posebno obazirala na prethodne rezolucije koje su bile vezane za Srbiju.
Tačno je da rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće za državu, ali izražavaju jasno stanovište Evropskog parlamenta koje može posredno uticati na državu. Ako je rezolucija kritična prema sprovođenju određenih politika i ako je podrži većina direktno izabranih evropskih poslanika, to svakako utiče na naredne odluke Saveta koji u svojim zaključcima određuje proširivački proces Unije.
Što se tiče srpskog političkog vrha, stvarno moraju razmisliti da li je pridruživanje EU još uvek njihov prvi i iskreni strateški cilj. U Briselu se primećuje da se njihova politika od toga sve više udaljava, a sa tim dolazi do sve veće polarizacije između ljudi koji žele članstvo i svih benefita koje ono donosi, i onih koji zbog sve veće antizapadne retorike vladajućih, nažalost, ne vide koristi od Unije. Lično želim da poslednja debata bude „poziv za buđenje“ za srpsku politiku. Sedenje na dva, tri stolice odjednom nije ni pravično ni produktivno – ne u ovom času i prostoru.
Predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić otvoreno napadaju vaše kolege koji su bili deo posmatračke misije, zbog toga što su govorili o nepravilnostima koje su zabeležili na dan izbora. Kako vi tumačite te napade?
Pre svega bih želeo više zrelosti od politike. Za mene takvi lični napadi ispod pojasa su izraz niske kulture dijaloga i prebacivanja odgovornosti. Takve kritike nisu konstruktivne. Ponavljam, nepravilnosti nisu primetili samo poslanici Evropskog parlamenta koji su bili deo posmatračke misije. To potvrđuje preko 300 različitih međunarodnih posmatrača iz 45 država. Nesporno je činjenica da izbori nisu bili u skladu sa demokratskim principima, zbog čega je neophodno sprovesti istragu o tome gde i zašto je došlo do toliko povreda. Izbegavanje ovog pitanja napadima i manipulacijama samo jača kritike političkog vođstva Srbije. Stoga, pozivam na smirivanje strasti i konstruktivan pristup. Iskreno govorim kad kažem da ne mogu da zamislim Uniju bez Srbije kao članice i iskreno kažem da ljudi zaslužuju poštene izbore, zdravu demokratiju, proverene informacije iz slobodnih medija, funkcionalnu pravnu državu i verodostojne pristupne pregovore.
Šta smatrate najspornijim u izbornom procesu u Srbiji?
Mislim da sam već odgovorio – postoji opšti osećaj da su izbori bili nedemokratski. Indikacije da su glasovi kupovani, da je na različite načine vršen pritisak i manipulacija sa biračima, da su bili neuravnoteženi uslovi u kampanji za vladajuću stranku i opoziciju, istovremeno su se pojavile informacije o masovnim registracijama birača čak i na nekretninama koje nisu stvarno korišćene za stanovanje. Sve ovo izaziva zabrinutost. Međutim, videćemo šta će pokazati konačni izveštaj ODIHR-a. To će tek biti legitimna osnova za dalje postupanje.
Da li posle svega viđenog možete oceniti Srbiju kao demokratsku državu?
Bojim se da se Srbija sve više udaljava od vrednosti Evropske unije, pa i od demokratskih vrednosti. Tolerancija prema svim nedemokratskim potezima vlasti u Srbiji u Evropi opada.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare