Politički profil Mohameda bin Zajeda, Vučićevog prijatelja i mogućeg kupca ruskog udela u NIS

Kako je objavio novinar Miša Brkić, predsednik uprave ADNOC-a šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan direktno se uključio u prodaju ruskog dela NIS-a, pošto ga je srpski predsednik Aleksandar Vučić zamolio da se pojavi kao kupac 56,15 odsto. Ovu informaciju Brkiću je potvrdio odlično upućeni insajder, koji je zamolio za anonimnost.

Predsednik Aleksandar Vučić danas je izjavio "da zna za tri partnera sa kojima Rusi pregovaraju o prodaji svog dela NIS-a i da se nada će oni završiti taj posao".

"Ja znam za tri partnera sa kojima oni pregovaraju. Da li će da završe posao sa nekim ili ne, videćemo, ja se nadam da hoće, jer što pre oni završavaju taj posao, to bolje. Sve što su tražili, mi smo prihvatili i potpisali", rekao je Vučić.

"Srbija na velikoj energetskoj prekretnici"

Brkić za Novu kaže da, ako je informacija koju je on dobio definitivno tačna, onda ne bi trebalo da bude neko veliko iznenađenje zašto je Vučić zamolio Bin Zajeda da on kupi ruski udeo u NIS-u.

"Poznato je da su oni prijatelji i Aleksandar Vučić to često ističe. Prema informacijama koje vidim predsednik i dalje govori o tri moguća pregovarača, odnosno kupca. Pretpostavljam da misli i na neke kineske kompanije, za koje mislim da neće biti ozbiljan partner za kupovinu, zato što tu transakciju treba da potvrdi američko Ministarstvo finansija, odnosno OFAC, i kao što u slučaju Lukoila nisu dozvoli švedskom naftnom magnatu da kupi Lukoil, tako bi potencijalno moglo da se desi i sa Kinezima u vezi sa kupovinom ruskog udela u NIS-u", kaže Brkić.

Njegova pretpostavka je, objašnjava Brkić, da bi američka arbitraža mogla da bude naklonjenija Bin Zajedu nego nekom kineskom kupcu.

"Treći partner je mađarska kompanija Mol, koja ima ambicije da se širi u regionu i to je sasvim legitiman poslovni potez. Vreme će pokazati u narednih nekoliko dana, mislim da mora da se radi dosta brzo. I ta izjava ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, da je ruska strana pristala da proda svoj deo u NIS-u i današnja izjava predsednika da postoje tri zainteresovana kupca, govore da taj proces ulazi u završnu fazu", kaže sagovornik Nove.

Srpska strana je u toj akviziciji pasivan partner, podseća Brkić i naglašava da su glavni pregovarači za stolom prodavac i kupac.

"Srbija kao manjinski partner u NIS-u ne bi mogla da ima nekog velikog uticaja u tom pregovaračkom procesu. Posmatrač je sa strane i čeka šta će da se dogodi. Nije neko ko odlučuje u toj transakciji", kaže Brkić.

Upitan o politikoj pozadini kapitala iz Abu Dabija u Beogradu, Brkić ističe da su svi projekti obavijeni velom tajne.

"Sporazumi, ugovori, sve se naslućuje, negde procuri samo po neka informacija. Očigledno je da je kapital iz Abudabija ušao u Srbiju, a u kojem obimu je teško proceniti, kao i koliki ima uticaj, ne samo na investicionu klimu. To ne može do kraja da se rastumači. Da li je u Beogradu na vodi u pitanju samo inicijalni kapital, ili nastavak ulaganja ili su ta sredstva, koja se kasnije ulažu, sredstva države Srbije, to je sve mutno i nejasno. Činjenica je da predsednik održava prijateljske odnose sa šeikom, videćemo da li će to prijateljstvo biti finalizovano ovom kupovinom ruskog udela u NIS-u", kaže Brkić.

Naš sagovornik podvlači da je, bez obzira na to ko je kupac, pristanak ruske strane da proda udeo u NIS-u istorisjki događaj.

"To je presecanje energetske pupčane vrpce, kojom je Srbija bila vezana za Rusiju dugi niz godina. Direktor Srbija gasa, Dušan Bajatović, izjavio je da će ako ovaj naftni deo bude uticao i na onaj gasni deo saradnje sa Rusijom, i bude ugrožen, da će Srbija tražiti izvore snadbevanja gasom i iz drugih izvora, napuštajući gasni aranžman sa Rusijom. Dakle, moguće je da je Srbija na jednoj velikoj energetskoj prekretnici", smatra Brkić.

"Da li će NIS moći da posluje po odredbama Energetskog sporazuma iz 2008."

Viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković, kaže za Novu da je poznato da UAE održavaju dobre odnose i sa Amerikom i sa Rusijom, te da ova opcija ima najbolje šanse.

"Odugovlačili su misleći da će biti uspostavljeno neko primirje u Ukrajini. Međutim, pregovori u Budimpešti su otkazani, Donald Tramp je pretio carinama od čak 500 odsto za sve one zemlje koje sarađuju sa Ruskom Federacijom. Mislim da je zaoštravanje odnosa između Amerike i Rusije, u stvari doprinelo da shvate da je ovo kraj puta. To pitanje je veliki izazov i za naš uvoz gasa iz Ruske federacije. Ali je očigledno i pitanje za NIS", navodi Novaković.

Dodaje da je postalo jasno da izlaza nema i da Amerikanci žele da se Ruska federacija u potpunosti povuče iz Evrope.

"Verovatno je sa srpske strane sugerisano da UAE  mogu da budu partner, ali treba da vidimo pre svega, da li bi se po ugovoru između njih, naša strana obavezala da proda naš kompletan deo, mimo onoga što imaju mali akcionari u NIS-u. Takođe, važno je da se zna i da li se onda na NIS, ako  Arapi kupe ruski deo, i dalje primenjuju odredbe iz Energetskog sporazuma iz 2008. godine pod kojim je prodat NIS. Ugovor je imao tri dela. Jedan je Banatski Dvor, drugi je NIS i treći je izgradnja Južnog toka. Treba videti, nakon stava Amerike o toj potencijalnoj prodaji Arapima, šta se dešava sa ostalim delovima tog energetskog sporazuma, odnosno šta se dešava sa gasovodom, gde Rusija ima većinsko vlasništvo, kao i šta se dešava sa Banatskim Dvorom, koji je takođe pod većinski ruskim vlasništvom", kaže on i dodaje:

"Bitno je i da li bi onda NIS i dalje mogao da posluje pod odredbama Energetskog sporazuma iz 2008. godine, a to znači da za nalazište nafte i gasa na teritoriji Srbije, koja se korsite, koliko se plaća rudna renta, na primer. Energetski sporazum je potpisan kao međunarodni sporazum, izglasan je u skupštini, podržan je, što znači on ima jaču snagu od domaćih zakona i Ustava. ISAC je radio pravnu analizu 2010. godine gasno-naftnog sporazuma i utvrdili smo da je domaće zakonadavstvo u gomili slučajeva prekršeno tim sporazumom. Po meni ključno pitanje je - kako će to funkcionisat ako Arapi zaista kupe ruski udeo u NIS-u".

Ko je Mohamed bin Zajed?

Porodica, tj. dinastija Nahjan je najmoćnija porodica u Abu Dabiju, a samim tim i u UAE, još od 1761. godine, kada je šeik Dijab bin Isa al Nahjan došao na vlast. Neke procene kažu da imovina porodice Nahjan iznosi 150 milijardi dolara.

Šeik Mohamed bin Zajed, veliki prijatelj  predsednika Aleksandra Vučića, od 2022. vlada Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Kako je pisao Njujorker, u pitanju je čovek koji je siva eminencija na tržištu nafte u svetu.

Bin Zajed poznat je po uplitanju u brojne međunarodne tokove, a otkriven je i slučaj kako šeik Bin Zajed uništava poslovanje i život onima koji su ocenjeni kao njegovi protivnici.

Šeik Mohamed je verovatno najbogatija osoba na svetu, zahvaljujući kontroli ogromnih državnih fondova.

Komandovao je najefikasnijom vojskom u arapskom svetu i plaćao je velike sume lobistima, istraživačkim centrima i bivšim vladinim zvaničnicima kako bi povećao svoj uticaj na Zapadu.

Od pobuna Arapskog proleća 2011. godine, MBZ je vodio kampanju širom Bliskog istoka da obnovi i ojača autoritarni poredak u regionu.

Šeik Mohamed je blizak saveznik Saudijske Arabije, a, sem sa Ujedinjenim Kraljevstvom, ima izuzetno dobre veze i sa SAD i Rusijom.

Američki predsednik Tramp mnogo mu je bliži od prethodnog - Džoa Bajdena.

Mediji su objavili da je odbio Bajdenov telefonski poziv nakon početka ruskog napada na Ukrajinu.

Putin šeika Mohameda zove „starim prijateljem“ i „velikim prijateljem Rusije“.

Prijateljstvo Bin Zajeda i Vučića

Saradnja između Srbije i UAE intenzivna je od dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine.

Srbija je 2014. i 2016. dobila po milijardu dolara zajma od Abu Dabija za budžetsku podršku.

Prvi posao sa UAE sklopljen je u avgustu 2013. kada je avio kompanija Etihad Airways kupila 49 odsto udela u Jat Airways-u, koji postaje Er Srbija.

Zatim su u januaru 2013. mediji bili preplavljeni fotografijama Vučića i Bin Zajeda na stadionu Crvena zvezda u Beogradu.

Beograd na vodi i PKB

Usledio je projekat Beograd na vodi, čija se vrednost procenjuje na oko 3,5 milijardi evra. Ugovor o zajedničkom ulaganju potpisan je u aprilu 2015. Vlada Srbije postala je vlasnik 32 odsto, dok je osatatak završio u rukama kompanije Igl Hils iz Emirata.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs, DeStefano/Shutterstock

Kompanija iz Emirata Al Dahra bila je jedini ponuđač 2018. godine na tenderu za kupovinu PKB-a koji je i kupila po ceni od 105 miliona evra.

Tako se u vlasništvu Al dahre nalazi oko 17.000 hektara oranica nadomak Beograda.

Foto: Marko Dragoslavić/FoNet
UAE je poslednjih godina u vrhu država u koje Srbija izvozi oružje.

Emirati su učestvovali sa Kinezima i u izgradnji fabrike sa proizvodnju kineske vakcine Sinofarm protiv COVID-19 u Beogradu, a u nekoliko navrata su uputili Srbiji kontigente medicinskih sredstava i opreme kao pomoć u pandemiji koronavirusa.

***