"Pokušavaju da nas zastraše, ali režim gubi podršku": Veliki intervju sa studentima i građanima koji se bore da Bor postane prvi slobodni grad u Srbiji

U ime građana koji su u Boru odlučili da izađu na crtu vladajućoj koaliciji za Nova.rs govore student Marko Andrejević, profesorka italijanskog jezika Ivana Ćirić i zanatlija Dejan Nikolić. Ističu da su oni grupa koja ne forsira nijednu ličnost, već zajedničkom borbom žele da učine nešto dobro za svoj grad. U tom duhu i intervju za Nova.rs daje njih troje. Priznaju da na njihovoj listi ima i članova političkih stranaka, ali su, kako kažu, svi svoje pojedinačne interese podredili ovoj zajedničkoj listi.

Ko je okupljen oko neformalne grupe studenata u Boru?

Marko Andrejević: Na listi “Bor, naša odgovornost” oko neformalne grupe studenata Bor okupili smo još kolega iz Bora koji su do sada učestvovali u studentskim protestima u drugim gradovima, naše profesore i građane koji se do sada nisu bavili politikom na ovaj način, ali su odlučili da preuzmu odgovornost za budućnost našeg grada. Uz nas su i lokalni borci protiv režima - ljudi koji godinama ukazuju na zloupotrebe, korupciju i loše upravljanje gradom, kako na ulici tako i kroz institucije. Cilj je da kroz model grupe građana ostvarimo to da se konačno građani Bora pitaju o svojoj sudbini i na taj način stvorimo jednu autentičnu, “borsku stvar”. Na okupljanju smo radili nekoliko meseci, kroz razgovore sa ljudima na terenu i definisanje jasnih kriterijuma ko mogu biti kandidati na listi.

Kakva je situacija u Boru nakon raspisivanja izbora? Ima li pritisaka?

Marko Andrejević: Vlast je reagovala agresivno čak i pre nego što smo formalno najavili izlazak na izbore. Pokrenuta je kampanja diskreditacije, a ljudi koji su nam pružili podršku su mete režimskih glasila. Zabeleženi su pokušaji zastrašivanja, uključujući manipulativne sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, čak su zabeleženi i pokušaji zastrašivanja poput odlazaka do kuća i stanova ljudi, kucanja na vrata, prozore i snimanja stanova i zgrada ljudi koji nas podržavaju dronovima.

Aktivisti SNS odlaze do kuća ljudi, prete, ucenjuju i pokušavaju da ih podmite. Pokušavaju da stvore atmosferu straha, ali uprkos tome građani pokazuju hrabrost i spremnost da stanu iza nas, režim gubi podršku čak i kod svojih dugogodišnjih pristalica. Tome govori u prilog i broj ljudi koji su došli da pruže podršku našoj listi potpisima.

Kako se borite sa pritiscima i tom atmosferom u gradu?

Ivana Ćirić: Naša lista zove se “Bor, naša odgovornost”, te ćemo se tako i ponašati. Naša pažnja je usmerena na naše kandidate i program. Okupili smo veliki broj ljudi oko nas i cilj nam je ne samo da pokrijemo svako biračko mesto kontrolorima i sprečimo nepravilnosti i potencijalnu krađu, već i da obiđemo svakog birača u Boru. Fokusirani smo isključivo na to da ništa ne prepustimo slučaju i da Bor postane prvi slobodan grad u Srbiji.

Vladajuća koalicija je i pre zvaničnog raspisivanja izbora krenula u kampanju. Pre nekoliko dana je u poseti bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako je protekla ta poseta?

Ivana Ćirić: Poseta Aleksandra Vučića Boru bila je samo jedan loše izrežirani performans, sa na silu dovedenim ljudima i u kontrolisanim uslovima. Ono što je zasigurno, pored prikupljanja jeftinih političkih poena i zloupotrebe dece u političke svrhe, pokazano jeste da se Borani o svom gradu, sa SNS-om na čelu, ne pitaju ništa.

Uoči raspisivanja izbora lokalnih izbora iz Bora je stigla dosta neverovatna vest da je gradonačelnik tog grada i funkcioner SNS Aleksandar Milikić i nekoliko lokalnih funkcionera osumnjičen za zlupotrebu službenog položaja, ali da je lokalna policija odbila da ga privede. Kakve su optužbe u pitanju?

Ivana Ćirić: Policija je, kako je preneo vaš list, odbila da uhapsi gradonačelnika Bora Aleksandra Milikića i više lokalnih funkcionera zbog zloupotrebe službenog položaja i korupcije u vezi sa organizacijom Međunarodnog borsko-braničevskog relija.

Ukoliko su te informacije tačne, moglo bi se govoriti o nenamenskom trošenju javnih sredstava i favorizovanju pojedinaca, čime bi direktno bili oštećeni građani Bora. To bi značilo da se građani faktički ne pitaju o trošenju novca iz budžeta koji sami pune, te da bogatstvo Bora služi isključivo kao izvor ličnih prihoda uskog kruga ljudi bliskih vlasti.

Posebno zabrinjava navod da policija nije postupila po nalogu tužilaštva. Ukoliko je i to tačno, takvo nepostupanje bi moglo ukazivati na postojanje zarobljenih institucija, kao i na situaciju u kojoj je zakonodavni okvir Republike Srbije u Boru faktički suspendovan.

U tom slučaju, nije reč samo o pojedinačnoj odgovornosti, već o dubokoj institucionalnoj krizi koja zahteva hitno razjašnjenje.

Kako je Milikić generalno rukovodio gradom?

Dejan Nikolić: Aleksandar Milikić godinama rukovodi Borom. Taj period obeležen je centralizacijom odlučivanja, zatvorenošću institucija i odsustvom suštinskog dijaloga sa građanima. O radu gradske uprave i načinu upravljanja gradom govori i stanje na terenu - zapuštena putna infrastruktura, problemi u funkcionisanju javnih preduzeća, pad komunalne higijene, kao i kontinuirano prisutni ekološki problemi. Bor se godinama suočava sa zagađenjem teškim metalima, uključujući olovo i arsen, što izaziva ozbiljnu zabrinutost građana za sopstveno zdravlje.

U javnosti se često govori i o povećanom broju obolelih od malignih bolesti, dok istovremeno izostaje sistemska, dostupna i adekvatna zdravstvena zaštita, preventivni programi i jasne informacije institucija. Sve to dodatno produbljuje nepoverenje.

Lokalna samouprava ostaje zatvorena za građane - bez transparentnih podataka, bez redovne komunikacije i bez stvarne mogućnosti da građani utiču na odluke koje direktno utiču na njihov život.

Kako se živi u Boru? U medijima se najčešće pominju ekološki problemi u vezi sa Rudarskim basenom Bor, kojim upravlja kineska kompanija Zi Đin.

Dejan Nikolić: U Boru se živi u raskoraku između potencijala i stvarnosti. Grad ima ogroman budžet i resurse, ali kvalitet života ne prati te mogućnosti. Građani se suočavaju sa zapuštenom putnom infrastrukturom, problemima u funkcionisanju javnih preduzeća, padom komunalne higijene i ozbiljnim ekološkim izazovima. Godinama je prisutna zabrinutost zbog zagađenja teškim metalima.

Posebno su izraženi problemi zagađenja u vezi sa poslovanjem kompanije Ziđin Mining, koja upravlja nekadašnjim Rudarsko-topioničarskim basenom Bor. Lokalna samouprava ostaje zatvorena za građane - bez transparentnosti, bez redovne komunikacije i bez mogućnosti da građani utiču na odluke koje direktno utiču na njihov život. Sve to stvara osećaj nepoverenja i utisak da se o sudbini grada odlučuje bez njegovih stanovnika, na nekom drugom mestu.

Kakav je odnos lokalne zajednice i kineske kompanije? Šta je investicija donela, a šta uzela?

Dejan Nikolić: Odnos lokalne zajednice i kompanije Ziđin je složen. Dolazak investitora doneo je finansijsku stabilizaciju rudarskog sektora i nova radna mesta, kao i određeni nivo socijalne sigurnosti za građane koji žive od rudnika. Međutim, istovremeno su otvorena ozbiljna pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine, transparentnošću poslovanja i dugoročnim razvojnim interesima grada. Deo javnosti smatra da Bor nema ravnopravan položaj u tom odnosu i da se ključne odluke donose mimo građana.

Sa druge strane, prisutna je zabrinutost zbog širenja rudarskih aktivnosti ka borskim selima, ugroženosti svojinskih prava i posledica po zdravlje ljudi usled ekoloških problema. Smatramo da su investicije dobrodošle, ali ne po cenu zdravlja građana i bez jasnih mehanizama kontrole. Odgovornost za sve eventualne negativne posledice nije samo na kompaniji, već i na lokalnoj samoupravi i Vladi Republike Srbije, koje su dužne da obezbede poštovanje domaćih zakona i zaštitu javnog interesa. Sigurni smo da imamo volju, znanje i stručnost, da konačno potencijal Bora pretvorimo u stvarnost. Pozivamo i građane koji se još nisu uključili u ovaj proces da nam se jave i da 29. marta zajedno oslobodimo Bor, to je naša odgovornost.