Piše Milan Vujić: Vučićev put bez povratka

Autor: Milan Vujić, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom SaduU demonstracijama učestvuje veliki broj mladih sa najrazličitijim uverenjima i stavovima. Imamo zajedničkog "neprijatelja" i sve nas frustrira njegovo iživljvanje. Najava policijskog časa bila je samo kap koja je prelila čašu za spontano okupljanje šarenolikog društva. Nisam siguran da je iko mogao da pretpostavi kakvu će silu otmičari države upotrebiti protiv nas. Sada nam je svima jasno zašto se grade stanovi za policajce, a ne za zdravstvene i prosvetne radnike. Ne tiče ga se naša budućnost, već ulaže u svoju, odnosno u uniformisane siledžije.Da stvar bude još gora, nisu samo policajci oni koji na jure po ulicama. Sa nama šetaju i režimski kriminalci, nasilnici koji u momentu izbijanja sukoba stavljaju gas maske i počinju da deluju po naređenima. Čak i najmlađi učesnici protesta uspevaju da prepoznaju sluge vlasti i da naprave razliku između onih koji svoj gnev iskazuju na nasilan način i onih koji su poslati da gnev glume kako bi izazvali nehumanu represiju režimskih poltrona. Stava sam da je taj nasilan bunt posledica teških životnih okolnosti u kojima je veliki broj moji vršnjaka odrastao. Ipak, kada nastane haos, bez obzira na sve razlike, pokazujemo solidarnost i borimo se da te bitange nikoga ne ščepaju.Među mladima vlada jedinstvo i odlučnost da stanu na crtu brutalnom diktatoru po svaku cenu, ali opoziciju ne prepoznaju kao saveznike u toj borbi. Njih prepoznaju kao alternativu vlasti, ali ne i sistemu. Tako su pored parola protiv Aleksandra Vučića uzvikivane i parole poput "Vučiću Đilase", a videli smo da su i drugi opozicioni lideri bili izloženi verbalnim i fizičkim napadima. Sve to je rezultat dugogodišnje polarizacije društva, zagađivanja politike i kompromitovanja svih koji misle drugačije od interesne grupe sa elemetnima fašizma. Mladi jednostavno nisu u poziciji da prepoznaju sve manipulacije koje im vešto serviraju "okupator" i njegovi saradnici.Oni su se tim veštinama koristili i predhodnih dana. U interesu im je bilo da mirne proteste pretvore u nasilne, naročito zbog grupa kojima je razlog protesta bio rešavanje pitanja Kosova. Na taj način Aleksandar Vučić sebi je olakšao pregovaračku poziciju pred zapadnim moderatorima pregovora. Slični, ali još destruktivniji protesti održali su se i 2008. zbog pitanja Kosova i hapšenja osumnjičenih za ratne zločine. Vučić kao jedan od organizatora tih protesta ima iskustvo sa organizovanjem huligana i ekstremnih grupa, te ne treba da nas čudi prisustvo amnestiranih kriminalaca i na ovim protestima.Za kratko vreme, vlast je uspela da sav gnev i nemoć moje generacije generiše u nasilje i nemile scene na ulicama Beograda i Novog Sada. Poražavajuća je činjenica da ima mnogo povređenih građana i policajaca, ali ovo moramo shvatiti kao jednu fazu u demokratizaciji ovog društva i slanja jednog od poslednjih diktatorskih režima u Evropi na smetlište istorije. Prolivenom krvlju i suzama demonstranata Aleksandar Vučić krenuo je na put za koji ne znamo koliko će trajati, ali sigurno je da mu povratka nema.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram