Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću: "Zovi u vojsku sina Danila, Gašiće i Nikoliće"

Pismo je objavljeno na portalu Danas.„Vrhovni komandante,Sa velikim ushićenjem i radošću primio sam poziv države Srbije na vojnu vežbu. Kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, kao član Demokratske stranke i kao rezervni oficir Vojske Srbije, ponosan sam zbog toga što moja otadžbina računa na mene i što veruje da sam sposoban da je branim i odbranim. Priznajem da sam zadovoljan zbog toga, jer smatram da mi je time ukazana velika čast.„Vrhovni komandante“, trebalo bi da znaš da sam čovek koji se odazivao pozivu za vojnu vežbu i kada sam bio predsednik opštine Vladičin Han. Jeste da sam tada bio jedini predsednik opštine koji je išao na vojnu vežbu, ali mi nije teško palo. Nikad se nisam izvlačio od obaveza prema svojoj državi.„Vrhovni komandante“, mnogo veći demokrata od mene, osnivač Demokratske stranke Ljuba Davidović, u toku Prvog svetskog rata kao ministar ispratio je u rat svog sina jedinca inženjera Miodraga Davidovića. Miodrag se iz rata nije vratio, poginuo je prilikom zauzeća Kajmakčalana.Poslednje reči Ljube Davidovića na samrti su bile: „Mile, blago tati!“ U isto vreme Nikola Pašić, tvoj radikal, svog sina Radomira Rada Pašića poslao je u Švajcarsku i Francusku da se kocka i u zagrljaju kurtizana krije od rata. Dok su srpska deca ginula za slobodu svoje otadžbine, on je srpskim parama plaćao svoje kockarske dugove i kurve. Znam da nisam veliki kao LJuba i njegov sin Miodrag, niti ću to ikad biti, ali red je da još jednom čuješ kakvi su ljudi moje demokrate, a kakvi tvoji radikali.„Vrhovni komandante“, znam da nemaš nikog svog da pozoveš na vojnu vežbu, jer ljudi koji te okružuju iz tvoje nekadašnje Srpske radikalne stranke i sadašnje Srpske napredne stranke gotovo bez izuzetka imaju zdravstvena uverenja da su nesposobni za vojsku. Tako je bilo i u vreme ratova u kojim, je li, nismo učestvovali. I tada su moji dobijali pozive za vojsku, a tvoji dijagnoze."

Celo pismo pročitajte na portalu Danas.