Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Dva dana pre isteka zakonskog roka, konstituisan je novi saziv Narodne skupštine. Dočekana zvižducima i jajima, uz bojkot većeg dela opozicije, nova Skupština u startu je napravila presedan - nije izabrala predsednika. Zašto? Odgovor leži stotinak metara severno od zgrade parlamenta.

Reč je, naravno, o Andrićevom vencu i predsedniku čiji se “mig” čeka.

PROČITAJTE JOŠ...

Ništa drugo i ne može biti uzrok zastoja u radu najvažnijeg zakonodavnog tela u zemlji u kojoj su institucije podređene volji predsednika države i najveće stranke. Zato se, očekivano, Skupština ponovo ponižava i pokazuje joj se ko je pravi “gazda”.

Dramaturgija

To je predsednikov manir, potpuno identično ponaša se i prema konstituisanju Vlade. Kako smo već pisali, odlaganje formiranja Vlade ne može se objasniti drugačije do predsednikovim hirom.

Kako je analitičar Đorđe Vukadinović rekao za Nova.rs ovo oduglovačenje o donošenju odluka postao je Vučićev manir.

Foto: TANJUG/ INSTAGRAM”BUDUCNOSTSRBIJEAV”/ nr

“Tako je bilo i 2014. i 2016. godine, kada se donošenje odluka o formiranju i sastavu vlade razvlačio do krajnjih rokova, a sa ciljem da se maksimalno produži rok trajanja Vlade od četiri godine. Vučić na ovaj način održava lažnu neizvesnost, ko će se naći u vladi i ko će šta dobiti od resora i funkcija. Realno, Vlada bi s obzirom na okolnosti mogla da se formira do kraja meseca, ali na ovaj način Vučić održava jednu takozvanu slatku neizvesnost i kod socijalista i kod svojih članova stranke”, navodi Vukadinović za Nova.rs.

Isto je, jasno je, i sa Skupštinom, i to je danas za naš portal objasnio i poslanik SNS Dragan Šormaz:

“SNS je dobio apsolutnu većinu, ima 190 poslanika i šta sad? Mi smo dobili poverenje građana, a ovi drugi treba da se bore kroz opozicioni rad”, rekao je Šormaz govoreći, između ostalog, i o formiranju nove skupštinske većine.

Kandidati

Šta predsednik vaga?

Prema saznanjima portala Nova.rs, u igri za predsednika Skupštine su dve osobe: dosadašnji potpredsednik Vladimir Marinković i predsednik kluba SNS Vladimir Orlić. Obojica su opterećeni izvesnim aferama. U slučaju Marinkovića u pitanju je detektivska agencija, u slučaju Orlića zaposlenje u ćuprijskoj Visokoj medicinskoj školi, koje nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Partijsko zapošljavanje u Ćupriji koštalo je kvalifikovane profesorke posla, na koji su vraćene nakon velikog pritiska javnosti. Obojica u javnim nastupima gaje netrpeljivost prema opoziciji, što ih čini idealnim naslednicima Maje Gojković.

Vladimir Orlić Foto: TANJUG/ TARA RADOVANOVIC

Ni jedan ni drugi nisu do sada dovođeni u vezu sa nekim drugim pozicijama u izvršnoj vlasti, ali je njihova odanost stranci i predsedniku neupitna, pa je i “red” da budu nagrađeni. Bez obzira na to ko od njih dvojice bude izabran na prestižnu funkciju, SNS će nastaviti da drži “šapu” nad domom poslanika. A preko SNS i – predsednik.

Tepavac: Nemoć Skupštine

Iako se dešavalo da predsednika Skupštine čekamo i po dve nedelje, takve situacije – inače dozvoljene poslovnikom – događale su se kada je u skupštini bila “tanka većina”, kaže za Nova.rs Tara Tepavac iz “Crte”.

“Tada je postojala mogućnost različitih kombinatorika, odnosno različitih sastava skupštinske većine koji se mogu formirati, ili kada oni koji su prešli cenzus nisu mogli da se dogovore oko podele funkcija u Skupštini i radnim telima. Ovakav slučaj, da se čeka samo odluka sa jedne adrese, predsednika stranke koji je i predsednik države, jeste jedna vrsta presedana”, kaže ona.

Foto:N1

Odugovlačenje sa formiranjem novog saziva i izbora rukovodstva u ovim okolnostima samo je nastavak trenda, odugovlačilo se na isti način sa sazivanjem sednice Skupštine proletos kada je bilo potrebno potvrditi odluku o uvođenju vanrednog stanja, dodaje Tepavac.

“To samo pokazuje nemoć Skupštine i građanima šalje poruku da Skupština nije toliko bitna, da se može bez nje čak i u vanrednim okolnostima kao što je pandemija Korona virusa. Ono što nas plaši je da ovim vladajuća većina pokazuje gde vidi mesto institucijama”, kaže ona.

“Ne možemo znati šta je glavama onih koji donose odluke, ali funkcija predsednika Skupštine uvek je bila deo različitih koalicionih dogovora. Očigledno se čeka neka druga odluka, što se dešavalo i do sada. Pretpostavka je da to može biti dogovor o izgledatu Vlade, što se može odraziti i na poslaničke grupe i podele ostalih funkcija u parlamentu”, zaključuje Tepavac, i naglašava da čekanje proizvodi neizvesnost kako kod građana tako i kod potencijalnih partnera vladajuće stranke.

“Mi od 2012. godine živimo u konstantnom izbornoj kampanji koja fabrikuje neizvesnost”.

Komentari

Vaš komentar