Gagi Jovanović i Tihomir Stanić se oglasili zbog slika sa Darkom Glišićem: "Pitao sam ga je l' možeš mirno da spavaš"

Po oprobanom receptu, tabloidi su fotografije iskoristili da ukažu na navodno licemerstvo dvojice glumaca, posebno Dragana Gagija Jovanovića, svodeći priču na jednostavan narativ – javno je protiv vlasti, a privatno je blizak ljudima iz vlasti, piše Danas.

Informer, bez vidljive nezavisne potvrde, fotografije povezuje i sa navodnim vetom na Jovanovićevo ime za studentsku listu.

Fotografija sa Glišićem tako je postala novi povod za napade na glumca kojeg je isti tabloid, pre nego što je podržao studente, nazivao „slavnim glumcem“, da bi ga potom nazivao „blokaderskim klovnom“, nasilnikom i drugim pogrdnim imenima.

Sami glumci, međutim, ne vide čemu drama zbog fotografija.

Tihomir Tika Stanić potvrdio je za Danas da se fotografisao sa Darkom Glišićem.

"Ja sam igrao u serijama 'Kamiondžije' i 'Branilac', koje su snimane na Ubu, i to je normalan odnos sa nekim ko je ukazao gostoprimstvo", kaže Stanić za Danas, dodajući da je na fotografiji, kako se i vidi, u kostimu.

Dragan Gagi Jovanović za Danas objašnjava da je do njegovog susreta sa Glišićem došlo zbog problema koji su stanovnici Gardoša imali sa urušavanjem ulice.

Kaže da je u životu dva puta tražio pomoć političara i da je oba puta razlog bio Gardoš.

"Prvi put 2006. godine, kada je nadošao Dunav i počela da se urušava Čunarska ulica. Pošto sam igrao tenis sa Nenadom Bogdanovićem, koji je tada bio gradonačelnik Beograda, pozvao sam ga da pomogne, pošto Opština Zemun ništa nije htela da preduzme. Postojala je opasnost da padne dobar deo Gardoša zajedno sa crkvom. I, ne samo što je obezbedio tu ulicu, nego je i onaj deo keja od Venecije do Radeckog napravio Nenad Bogdanović. Pritom, nema tamo nijedna tabla, ali dobro", priča Jovanović.

Drugi put, kaže, problem je ponovo bilo urušavanje na Gardošu.

"U mojoj ulici. I komšije i svi mi pokušavali smo u opštini da rešimo problem, pisali smo peticije, a opština i grad nisu bila zainteresovani. Nema veze što će tamo neko da polomi vrat", kaže Gagi, dodajući da su se u urušenoj ulici igrala i deca.

Tada su mu, kaže, rekli da postoji „neki čovek sa Uba“ koji ga obožava i koji bi mogao da pomogne.

"Kad su mi rekli da nema ništa od opštine, nego da ima tamo neki čovek sa Uba koji mene obožava i da on može sve da završi, ja sam otišao kod njega na Ub", objašnjava.

Taj čovek bio je Darko Glišić.

"On je meni prvo rekao da je veliki dasa i da ga svi tamo u selu zovu Dragče", priča Jovanović kroz smeh.

Kada ga je Glišić pitao da se fotografišu, Jovanović kaže da mu je postavio jedno pitanje.

Pitao sam ga: „Da li ti možeš mirno da spavaš, da li si pošten ili neki loš čovek?“ Rekao sam mu: „Neću da se slikam sa tobom, pošto znam da si političar, a sa njima se ne slikam. Ali ako si pošten, onda nema problema.“ I on mi kaže: „Jesam. Pošten sam.“ Ja rekoh: „Dobro“, i onda smo se slikali, prepričava Gagi.

Dodaje da je tom prilikom Glišiću otvoreno rekao šta misli o vlasti, njenim potezima, ali i o njegovom šefu.

Ne mogu svega ni da se setim, ali znam da su mi tada roditelji Nemanje Matića dali dres koji mi je on poslao. Tako da je jedna slika nastala kod pozorišta Aca Popović, a druga u kafani na fudbalskom stadionu.

Problem zbog kojeg je tražio pomoć, kaže, na kraju je rešen.

"Posle toga su napravili i stepenište koje je bilo urušeno i koje ide gore prema kuli. Prilično je lepo urađeno, u duhu te kulturno-istorijske celine", kaže Jovanović.

Seća se i da mu je Glišić tada, govoreći o Goranu Vesiću, kroz šalu rekao:

"Ma, ja se samo namrštim, on se trese".

Jovanović podseća i na nešto što se u čitavoj priči o fotografijama, kako kaže, zanemaruje – da glumcima neprestano prilaze ljudi koji žele da se fotografišu sa njima.

"Ja sam glumac, možda sam se slikao i sa nekim ubicama, a da to ne znam. A Glišića sam pitao, pošto je političar: „Da li ti mirno spavaš, jesi li pošten čovek?“ On je rekao da jeste i ja rekoh: „Ajde onda.“

Posebno mu je, kaže, besmislena priča o navodnom vetu na njegovo ime za studentsku listu.

" Ne postoji veći kritičar mene od mene samog. Ja jedini sebe mogu da vetiram. Ne može niko da ocenjuje moje ljudske osobine, i to posle 60 leta. Tako da je sve to bezveze i te priče su bezveze. Naravno, to je i dobro zato što su se usmerili na pogrešnog čoveka. Možda oni misle da ću ja da se bavim politikom, ko zna", zaključuje kroz smeh Dragan Gagi Jovanović.