Raspad Partizana je postala normalna stvar, kraj košmaru se ne nazire

Crno-beli su i matematički ostali bez šanse da osvoje drugo mesto u Superligi Srbije, što automatski znači da je sezona proglašena potpunim i apsolutnim neuspehom. Nakon dve uzastopne sezone koje je klub završavao na vicešampionskoj poziciji, osiguravajući makar nade u kvalifikacijama za Ligu šampiona ili Ligu Evrope, ove godine Partizan je doživeo bolno otrežnjenje. Degradiran je u evropski treći stalež – kvalifikacije za Ligu konferencije, do koje neće biti lako stići što bi bio novi težak udarac za klub.

Sudbina kluba sa crno-bele strane Topčiderskog brda definitivno je zapečaćena na Banovom brdu, gde je Partizan pod vođstvom ponovo ustoličenog Srđana Blagojevića odigrao bledih, bezidejnih 0:0 protiv domaćeg Čukaričkog. Istovremeno, u nedeljnom večernjem terminu, novosadska Vojvodina je na Karaburmi uspela da savlada OFK Beograd rezultatom 2:1 i tako stekne nedostižna tri boda prednosti kolo pre kraja prvenstva. Čak i ako u poslednjoj rundi Partizan savlada surdulički Radnik, a Vojvodina izgubi pred svojim navijačima od Novog Pazara, Novosađani ostaju drugi zbog boljeg plasmana u regularnom delu prvenstva, gde su osvojili bod više od crno-belih.

Parni valjak je tako skliznuo na treće mesto, sa realnom opasnošću da sezonu završi sa znatno manjim brojem bodova nego prethodne godine, što je jasan pokazatelj ozbiljne sportske regresije.

A sve je na početku sezone delovalo tako obećavajuće, prožeto retko viđenom euforijom i energijom. Kada je Srđan Blagojević prvi put preuzeo tim 1. januara 2025. godine, uneo je preko potrebnu energiju u klub koji je grcao u problemima. Uprkos hroničnoj besparici, Blagojević se hrabro oslonio na klupsku decu i mlade igrače, uspostavivši brz, moderan, trkački i napadački fudbal koji je brzo prirastao srcu vernim navijačima. Tokom letnjih priprema i u uvodnim kolima prvenstva i evropskih kvalifikacija, u Humskoj se otvoreno, pa čak i glasno, počelo razmišljati o napadu na šampionsku titulu i prekidu dominacije večitog rivala. Navijači su se ujedinili, tribine su se punile iz kola u kolo, a mladi napadač Jovan Milošević izrastao je u prvu zvezdu tima i strah i trepet za golmane u Superligi. Postojala je neverovatna sinergija koja je na trenutak stvorila iluziju da Partizan poseduje kvalitet i širinu da izdrži trku na dva fronta.

Međutim, tanak igrački kadar, nedostatak iskustva i kratka klupa ubrzo su stigli na naplatu kada su počeli jesenji izazovi. Prvi ozbiljan šamar i početak slobodnog pada dogodio se krajem oktobra, šokantnom i sramotnom eliminacijom iz Kupa Srbije od drugoligaša Mačve iz Šapca nakon izvođenja jedanaesteraca. Samo nekoliko dana kasnije, Čukarički je demolirao crno-bele na svom terenu sa ubedljivih 4:1, što je izazvalo paniku u klupskim kancelarijama. Umesto podrške i strpljenja, uprava se odlučila za radikalan i, kako će se ispostaviti, pogubni potez – Blagojević je ekspresno smenjen 2. novembra.

Tada je započela nezapamćena trenerska vrteška koja je u potpunosti uništila taktičku stabilnost i psihološki mir unutar svlačionice. Marko Jovanović je nakratko bio prelazno rešenje, da bi potom kormilo preuzeo Nenad Stojaković. Pod njegovim vođstvom igra je izgubila svaku prepoznatljivost, a ekipa je ušla u duboku rezultatsku apatiju. Kada je postalo jasno da se brod opasno naginje, uprava je krajem februara povukla još jedan paničan potez i imenovala klupsku legendu Damira Čakara. Ipak, njegov mandat ostaće upamćen kao jedan od najkraćih u istoriji kluba – trajao je svega 14 dana, a nakon dva uzastopna poraza bez postignutog gola, Čakar je dobio ekspresan otkaz. U potpunom očaju, čelnici kluba 9. marta povlače bizaran potez i ponovo imenuju Srđana Blagojevića za šefa stručnog štaba. Blagojević je uspeo donekle da konsoliduje poljuljane redove, ali šteta je već bila nepopravljiva, a uništena hemija u timu i konstantne promene vizije rezultirali su gubitkom vicešampionske pozicije.

Ovaj rezultatski sunovrat na terenu bio je samo logična posledica ogorčenog rata u klupskim foteljama koji je mesecima paralisao normalno funkcionisanje Partizana. Upravni odbor se podelio na dve nepomirljive frakcije koje su svakodnevno ratovale saopštenjima i medijskim spinovima. Na jednoj strani našli su se predsednik Rasim Ljajić, generalni direktor Danko Lazović i članica odbora Milka Forcan, koji su pokušavali da sprovedu preko potrebne reforme i konsoliduju dugove, dok je na drugoj strani bio potpredsednik Predrag Mijatović. Mijatović je javno kritikovao rad sportskog sektora i optuživao upravu za loše poteze, naročito nakon prodaje talentovanog napadača Andreja Kostića u Milan, dok su se koplja lomila i oko raspodele novca od transfera Žoaa Grimalda u prašku Spartu i rate za Kervina Arijagu. Verbalni sukobi preneli su se i na teren, pa su tako zabeleženi čak i incidenti gde su igrači ulazili u verbalne rasprave sa stručnim štabom. Kulminacija ovog institucionalnog haosa zakazana je za ponedeljak, 1. jun 2026. godine, kada će se održati istorijska Izborna skupština kluba. Ljajić je, koristeći statutarna ovlašćenja iz člana 55, sazvao sednicu kako bi se stavila tačka na višemesečne spekulacije i konačno odlučilo ko će u kom pravcu voditi urušeni klub.

Dok se čeka rasplet u klupskim uredima, sportska strana mora početi sa pripremama za evropsko leto koje startuje već 23. jula. Partizan kreće od drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencije. Jedina dobra vest u moru sivila jeste da će crno-beli, zahvaljujući klupskom koeficijentu, imati status nosioca kroz čitav kvalifikacioni ciklus. Ipak, to ne garantuje lak prolaz. Već u drugom kolu mogući su rivali poput švedskih ekipa GAIS i Geteborg, mađarskog Pakšija ili rumunskog Dinama iz Bukurešta. U trećem kolu crno-bele čekaju mine poput splitskog Hajduka, danskog Brondbija ili Austrije iz Beča, dok plej-of donosi potencijalne duele sa evropskim teškašima kao što su turski Bešiktaš, španski Hetafe, holandski Tvente ili ukrajinski Dinamo iz Kijeva.

Da bi se sprečila potpuna katastrofa, u Humskoj moraju hitno da shvate da truli kompromisi na predstojećoj Skupštini neće doneti ništa dobro. Partizan mora da izabere jasan smer, obezbedi kontinuitet stručnog rada Srđanu Blagojeviću i pruži mu mir da selektira ekipu za evropske izazove. Ukoliko se rat za fotelje nastavi, Liga konferencije bi mogla da postane nedostižna premija, a nekadašnji evropski velikan ostaće samo bleda senka kluba koji su navijači s ponosom bodrili.