Novi šamar iz EU: Zbog situacije u zemlji, Srbiji uskraćeni milioni na koje je računala

Kao glavni razlozi navode se izostanak suštinskih reformi, politička i društvena kriza u zemlji i odnos prema Rusiji, uključujući i najavljenu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi. Beograd je odgovorio time da će približavanje EU biti prioritet nove vlade.

Tokom nedavne posete Beogradu, Marta Kos pozvala je Srbiju da sprovede reforme potrebne za otvaranje pregovaračkog klastera 3. Reč je o merama na koje se Beograd obavezao još u novembru prošle godine u neformalnom papiru dostavljenom zemljama članicama EU.

U tom dokumentu Srbija je još za kraj prošle godine najavila usvajanje tri medijska zakona, rad na zakonu o biračkom spisku, kao i imenovanje novih članova Regulatornog tela za elektronske medije. Dokument je trebalo da pokaže posvećenost Srbije reformama i doprinese odluci o otvaranju klastera 3 u decembru 2024, ali do toga nije došlo.

Sledeći najavljeni rok za otvaranje klastera bio je kraj januara ili početak februara, ali najavljene reforme nisu sprovedene ni u tom periodu. U međuvremenu, višemesečni studentski i građanski protesti postali su nezaobilazni faktor u odnosima Beograda i Brisela.

Uoči posete Beogradu, Marta Kos je izjavila da je "pristalica demonstranata", navodeći da oni zahtevaju isto što i Evropska komisija.

"U pregovorima sa Srbijom zahtevamo vladavinu prava, borbu protiv korupcije, javne nabavke, medijsko zakonodavstvo, izborno zakonodavstvo. Bez toga, Srbija neće moći da napreduje ka EU", rekla je Kos.Diplomatski izvori navode da su protesti uticali i na optiku zemalja članica prema otvaranju klastera 3, jer mnoge smatraju da bi takva odluka u jeku društvene i političke krize poslala pogrešnu poruku.

Pitanje spoljne politike

Odnos prema Rusiji je druga ključna tema, koja je dodatno dobila na značaju nakon najavljenog učešća predsednika Srbije Aleksandra Vučića na proslavi Dana pobede 9. maja u Moskvi, ali i angažovanja ruske bezbednosne službe FSB za izveštaj o upotrebi zvučnog oružja na demonstracijama u Beogradu.

Prema diplomatskim izvorima, ovakvi događaji, a posebno moguća poseta Moskvi, za veći broj zemalja su crvena linija, posle koje razgovor o klasteru 3 postaje praktično nemoguć.

Švedska ministarka za Evropu Džesika Rozenkranc saopštila je da bi odlazak u Moskvu 9. maja, umesto proslave Dana Evrope, bio "korak u pogrešnom pravcu".

Navela je da bi prihvatanje aktuelnog "ruskog propagandog narativa" bilo viđeno kao kršenje vrednosti EU i i strateškog pravca zemlje.

"Na srpskom rukovodstvu je da pokaže da li je ozbiljno u vezi sa pristupanjem EU", saopštila je ministarka, koja je nedavno posetila Beograd.

Dejvid Makalister, predsedavajući odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, nije želeo da komentariše moguće posledice Vučićeve posete Moskvi, ali kaže da je Vlada Srbije svesna potrebe da uskladi spoljnu politiku sa EU.

"Ruska Federacija, a posebno predsednik Putin, odgovorni su za nasilnu, brutalnu i ilegalnu ratnu agresiju protiv Ukrajine koja traje već više od tri godine. Desetine hiljada nevinih ljudi je ubijeno. Ukrajina je toliko propatila. Svi koji imaju posla s gospodinom Putinom trebalo bi da budu svesni toga", izjavio je Makalister.

Evropska komisija se već tri godine drži svoje ocene da je klaster 3 "Konkurencija i inkluzivni rast" tehnički spreman za otvaranje. Međutim, optimizam komisije o njegovom skorom otvaranju sada je zamenjen mnogo uzdržanijim stavom.

"Ubeđen sam da će klaster 3 biti otvoren vrlo uskoro", izjavio je u decembru prošle godine direktor za proširenje u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman.

Krajem januara, tokom posete Beogradu, Kopman je ocenio da Srbija beleži "stabilni napredak u ključnim reformama".

Tri meseca kasnije, pred dolazak u Beograd, komesarka Marta Kos je izjavila je da ispunjavanje obaveza poslednjih meseci "nije bilo dobro". Navela je da "reči više nisu dovoljne", već da Srbija terba da ispuni obećanja.

"Moja poseta je deo napora da se Srbija vrati na evropski put", rekla je Kos.

Odlaganje uplate predviđene Planom rasta

Izvori u Briselu navode da je Evropska komisija odložila uplatu prve tranše od 111 miliona evra iz Plana rasta EU, najavljene za početak aprila. Reč je o predfinansiranju od sedam odsto ukupnog iznosa, koje se uplaćuje automatski na početku primene plana. Izvori ocenjuju da za uplatu nema proceduralnih prepreka, već da se odlaganje može videti kao pokušaj uticaja na Srbiju da povuče očekivane reformske i spoljnopolitičke poteze.

Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost smatra da Brisel u poslednje vreme mnogo jasnije artikuliše svoje zahteve u odnosu na Beograd, kad je reč o stanju medija, izbornom zakonodavstvu ili spoljnoj politici. Kaže da tek treba videti hoće li to dovesti do značajnijeg uticaja na događaje u Srbiji."Jasno je da se u Briselu, a i u zemljama članicama, u poslednje vreme formira stav da stvari ne mogu da napreduju dalje ni na tehničkom nivou, sve dok neki politički signali ne dođu iz Srbije.To se odnosi na otvaranje trećeg klastera, kao i na primenu Reformske agende iz Plana rasta i druge ponude poput članstva u SEPA", kaže Ćerimagić.

Albanija ubrzno otvara klastere, Srbija u zaostaku

Zvaničnici Srbije više puta su istakli očekivanje da će klaster tri biti otvoren do kraja poljskog predsedavanja EU 30. juna, kao i da bi do kraja godine mogao da bude otvoren i klaster 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište.

Predstavnici EU se ne izjašnjavaju o tim ambicijama. Umesto toga, poziciju predvodnika u procesu je, uz Crnu Goru, od Srbije preuzela Albanija, koja je od oktobra prošle godine, za svega šest meseci otvorila tri pregovaračka klastera i ukupno 19 pregovaračkih poglavlja. Poređenja radi, Srbija je za deset godina pregovora otvorila 22 poglavlja.

S druge strane, prvi put posle dužeg vremena Evropska komisija iznosi rokove u kojem bi zemlje koje napreduju mogle da zaključe pregovore o članstvu.

Pozivajući se na geopolitički momentum za proširenje EU, Marta Kos kaže da bi Crna Gora i Albanija mogle da završe pregovore u naredne dve ili tri godine i postanu članice EU do kraja mandata sadašnje komisije, koji se završava 2029. godine.

U takvim projekcijama za sada nema Srbije.