Sudeći prema stidljivim najavama opozicionih lidera, sve je izvesnije da će opozicija prihvatiti poslaničke mandate u republičkom parlamentu i da ćemo u narednom periodu imati prilike ponovo da ih gledamo u skupštinskoj sali.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u više navrata da će Narodna skupština biti konstituisana već krajem januara. S druge strane, predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević rekao je pre dva dana da će konstitutivna sednica verovatnije biti u februaru.
„Mi smo imali ponavljanje i 30. decembra i 2. januara na nekoliko (biračkih) mesta, i sada teku rokovi vezano za ta ponavljanja. Nakon toga će teći rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije od dana kada RIK zvanično proglasi rezultate“, rekao je Vučević za Radio-televiziju Vojvodine.
Prema nezvaničnim informacijama Nove kao jedan od mogućih datuma za formiranje Skupštine pominje se 15. februar – Sretenje i Dan državnosti.
I dok se između dva predsednika “vodi debata” kada ćemo konstituisati Skupštinu, u opozicionim krugovima kao ključno postizborno pitanje nametnulo se da li opozicija treba da “vrati” mandate ili pak uđe u nacionalni parlament.
U prethodna dva dana imali smo prilike da čujemo disonantne tonove od predstavnika liste “Srbija protiv nasilja”. Nogu je povukao kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović, koji je rekao da ne bi trebalo prihvatiti mandate.
„Pitanje oko mandata je da li mi verujemo da ćemo delegitimizovati skupštinu ako u njoj nema 65 poslanika? Čuo sam puno argumenata. Moje uverenje je da bi neprihvatanje mandata značajno ubrzalo i dovelo do toga da imamo izbore u roku ne dužem od 6 meseci. I o tome treba da razgovaramo“, istakao je on u Novom danu na televiziji N1.
Istini na volju, na listi “Srbija protiv nasilja” Zelenović se nalazi na 72 mestu, a ova lista je osvojila 65 mandata, tako da kopredsednik Zajedno nema mandate, pa nema šta da prihvati ili ne prihvati, ali je deo koalicije pa će svakako učestvovati u donošenju konačne odluke.
Potpuno suprotan stav samo dan kasnije iznela je kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević, koja je za to da se mandati ipak prihvate.
“Tačno je da u ovom trenutku ne postoji neka saglasnost, ali to je zato što mi nismo smatrali da u ovom trenutku treba da se bavimo tim pitanjem kao ključnim. Teza da je ulazak u institucije izdaja, za mene je jedna veoma pervertirana logika i ja je ne bih prihvatila, jer mi nismo lojalna opozicija koja će da glasa za sve predloge vlasti”, navela je Đorđević.
Ona je dodala da ukoliko se ne bi prihvatili mandati oni bi otišli u ruke SNS, ali i da je kampanju lakše voditi kada je opozicija jednom nogom u Skupštini
Kakvog su mišljenja ostali članovi opozicije?
Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović potvrdio je za Novu da je usaglašavanje po pitanju mandata i dalje u toku.
“U okviru koalicije ćemo razgovarati o tome šta je najbolja opcija za opoziciju”, rekao je Stefanović.
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže za Novu da bi bilo kontraproduktivno ustupati bilo kakav prostor naprednjacima.
“Stava sam da je skupštinski rad u prethodnih godinu i po dana doprineo jačanju opozicije, našem ujedinjenju i jačanju i verujem da treba da nastavimo u tom pravcu. U odnosu na prošle izbore, stranke vlasti su osvojile pet mandata manje, dok su stranke naše koalicije ostvarile za 30 odsto bolji rezultat, što je jasan i merljiv pokazatelj da je opozicija dobro radila u Skupštini. Takođe sam apsolutno siguran da je skupštinski rad odlučujuće uticao na stvaranje poverenja i dobrih odnosa u opoziciji, koji su krunisani zajedničkim nastupom na izborima i ubedljivo najboljim rezultatom jedne opozicione liste od 2012. godine. Na kraju krajeva, nije opozicija otela mandate pa da ima moralnu obavezu da ih vraća, naprotiv”, rekao je Grbović za Novu.
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković smatra da je tema oko mandata veštački nametnuta.
“Glasovi liste Srbija protiv nasilja nisu sporni, svaki je čist ko suza, sporni su glasovi SNS-a, zbog toga su u budućoj Skupštini oni lažni poslanici. Smatram spornim da glasove oko 900.000 ljudi predamo SNS-u, naša je obaveza da budemo njihov glas. Borbu nastavljamo i na ulici vaninstitucionalno, institucionalno i kroz međunarodne forume”, kaže Stanković.
S druge, odnosno desne strane opozicionog spektra, predsednik Novog DSS Miloš Jovanović kaže da je ideja o vraćanju mandata besmislena.
“Ne vidimo šta bi se postiglo kolektivnim davanjem ostavke, osim što bi opozicija bila dodatno oslabljena. Očigledno je reč o još jednoj u nizu ishitrenih i nepromišljenih ideja koje su se proteklih godina pojavljivale i koje su dovele opoziciju u stanje u kakvom se danas nalazi. Novi DSS je predlažio korenitu promenu opozicionog delovanja kojom će se napraviti plan na duže staze i ući u susret događajima poput lokalnih izbora koji nas očekaju, a možda i ponovljenih beogradskih”, kaže Jovanović za Novu.
Iako su određeni predstavnici Demokratske stranke zagovornici opcije vraćanja mandata, zamenica predsednika DS Dragana Rakić nije bila toliko eksplicitna.
“Za Demokratsku stranku vraćanje mandata nije problem i ima smisla ukoliko to vodi ka poništavanju izbora na svim nivoima i raspisivanju novih izbora pod drugačijim uslovima, tj. u skladu sa domaćim zakonima i preporukama OEBS-a i ODIHR-a. Naš primarni cilj jeste da se izbori ponište, jer smo dokazali sistemsku krađu glasova, da svi koji su uhvaćeni u krađi odgovaraju, da se raspišu novi izbori pod demokratskim uslovima i da građani i građanke Srbije konačno mogu da glasaju na slobodnim i fer izborima”, zaključuje Rakić u izjavi za Novu.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare