Nemački mediji o situaciji u Srbiji: Represija ima paradoksalni efekat - hapšenje se sada smatra čašću

U opširnoj reportaži Cajta pod naslovom "Zemlja u stalnom protestu", navode se slučajevi fizičkih napada na demonstrante, ali i hapšenja pod optužbom za planiranje puča, a ukazuje se i na pokušaj policije da na silu upadne u zgradu Pravnog fakulteta.

"Društvenim mrežama kruže video snimci ljudi koji su dočekani aplauzom i skandiranjem nakon puštanja na slobodu. Jedno je sigurno: snage bezbednosti ne mogu da stave pod kontrolu ulice Beograda. Čim se jedan kružni tok očisti, sledeći se blokira", navodi nemački nedeljnik.

List piše i da Vučić "redovno opisuje studente kao teroriste" i "namerno širi narativ na provladinim televizijama i u tabloidima da protesti nisu autentičan pokret, već 'obojena revolucija' koju predvode stranci, po uzoru na ukrajinski model".

"Nije jasno kolika je još podrška Vučiću. Najnovije pouzdane ankete o podršci protestima datiraju iz marta. U to vreme, značajan deo stanovništva – 64 odsto – podržao je protestni pokret. Ali, mnogo toga se promenilo od tada. I odnos prema nasilju se promenio", dodaje Cajt.

Nemački dnevnik Zidojče cajtung piše da "svako ko želi da zna kakav sistem desničarsko-radikalne stranke poput španskog Voksa, francuskog Nacionalnog okupljanja, Alternative za Nemačku ili Slobodarske partije Austrije sanjaju za svoje zemlje, dovoljno je da pogleda Srbiju, gde Aleksandar Vučić više od 12 godina učvršćuje svoju svemoć".

List navodi i da Srbija, "koja nikada nije imala funkcionalne demokratske institucije, prolazi kroz duboku transformaciju i postepeno uči šta znače demokratija i društveno učešće".

"Kritičari koji s pravom ukazuju na nacionalističke simbole koji se mogu videti na protestima, poput četničkih zastava, olako pogrešno procenjuju republikanski karakter studentskog pokreta koji teži promeni sistema iznutra. Trebalo bi da ga podrži celokupno stanovništvo", piše Zidojče cajtung.

Dnevnik navodi da u Srbiji "više od 85 odsto ljudi negira genocid u Srebrenici ili vidi Kosovo kao sastavni deo države" i dodaje da je u takvoj zemlji "odstupanje od tih narativa ravno društvenoj smrti".

"Pokret bi izgubio široku podršku koju sada ima ako na mitinzima ne bi ćutao o prošlosti – posebno zato što je budućnost zemlje u pitanju. Međutim, sama činjenica da su studenti izrazili solidarnost sa svojim kolegama iz Sandžaka, pretežno bošnjačkog regiona, sa onima koji priznaju i obeležavaju genocid u Srebrenici, svedoči o promeni koja potkopava nacionalistički šovinistički princip", navodi Zidojče cajtung.

List piše i da se "u sadašnjosti, u kojoj je srpsko stanovništvo izloženo ogromnom nasilju od državnog aparata, ne može ignorisati da tu istu državu i njene autokratske politike podržava i Evropska unija".

"Što je tišina njenih predstavnika o trenutnom nasilju više zaglušujuća, to je jasnije kakva je takozvana spoljna politika EU zasnovana na vrednostima. To su one iste vrednosti koje su prihvatile proterivanje više od 100.000 ljudi iz Nagorno-Karabaha u korist gasnog sporazuma sa Azerbejdžanom. Te vrednosti takođe nadjačavaju nasilje u Srbiji, jer nemačka automobilska industrija bi da što pre prerađuje rudu jadarit punu litijuma iz srpske doline Jadra. Na kraju krajeva, poslovni sporazumi lakše se dogovaraju sa autokratama, nego sa hromim demokratijama", ocenjuje Zidojče cajtung.

Taj dnevnik dodaje da je "u opasnosti da umre nada u istinske demokratske promene u regionu, koji je Zapadu uvek služio da potvrdi svoje stereotipe o Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, dok se sirovine i pre svega jeftina radna snaga izvoze u velikim razmerama".

"To je ono što danas nazivamo neokolonijalizmom. A ljudi na licu mesta to nazivaju nepravdom i bore se protiv toga", navodi Zidojče cajtung.

***