Čović: Najvažnije je da smo postigli mir na jugu Srbije

Politika 25. maj. 202213:34
Podeli:
Foto: Vesna Lalić

To su bila jako teška vremena i veliki izazovi koji su bili pred nama i mislim da smo ih uspešno rešili uz pomoć međunarodne zajednice koja je imala puno razumevanje, rekao je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress bivši predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovca, Preševo i Medveđu Nebojša Čović a povodom godišnjice ulaska Združenih snaga bezbednosti u Kopnenu zonu bezbednosti, čime su, praktično, završeni oružani sukobi na jugu Srbije.

Dvadeset jedna godina je od kad je počeo povratak Združenih snaga bezbednosti (vojska i policija) u Kopnenu zonu bezbednosti čime je, praktično, anulirano pet  kilometara prema Kosovu i Metohiji koje su, u opštinama Bujanovac i Preševo, zaposeli i kontrolisali pripadnici Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe od

novembra 2000. godine.

Oružani sukobi su se uglavnom vodili na teritoriji opština Bujanovac i Preševo prema Kosovu a na teritoriju opštine Medvedja je bilo povremene pucnjave prema  pripadnicima policije koji su bili unutar Kopnene zone bezbednosti na isturenijim tačkama.

Nebojša Čović je bio na čelu Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu, koje su formirale tada savezna i Vlada Srbije a sa idejom da bude čvrsta spona između vlasti u Beogradu i građana na terenu.

Dvadeset jednu godinu posle (ulazak ZSB u Kopnenu zonu je počeo 24. maja 2001. godine) o ovom vrlo važnom ali sada već očigledno zaboravljenom događaju u političkom i javnom prostoru Srbije, Čović kaže da se skoro niko toga više i ne seća.

"Prijatno ste me iznenadili da ste se setili te godišnjice i vraćanja u Kopnenu zonu , što je nekih preko 2.500 kvadratnih kilometara naše teritorije pod potpunu ingerenciju Republike Srbije. Ja sam, ponavljam, prijatno iznenađen, jer nisam video da se još neko tog setio", rekao je Čović.

On smatra da je to "izuzetno važan datum za, tada, Saveznu Republiku Jugoslaviju, ali i Republiku Srbiju, jer to je, posle dužeg vremena jedna uspešna vojno-policijska operacija koja je završena našom pobedom."

"Što se tiče vremena koje je proteklo, nisam baš video da je nešto napravljen veliki iskorak i veliki napredak, ali najveći napredak je mir koji smo doneli na prostoru južne centralne Srbije, odnosno opština Preševo, Bujanovac i Medveđa", ocenio je Čović.

"To su bila jako teška vremena i veliki izazovi koji su bili pred nama i mislim da smo ih uspešno rešili i moram da istaknem, u tom trenutku uz pomoć međunarodne zajednice koja je imala puno razumevanje. Ali, oni u velikoj meri funkcionišu tako što vam najpre naprave problem, a onda krenu da ga rešavaju, tako da se taj problem nije dogodio preko noći, nego je to bila jedna pripremljena ekstremističko-teroristička velika grupacija da, kao alternativa, ako ne uspeju izbori u Srbiji, koji su se dogodili u septembru mesecu 2000. godine", objašnjava tadašnje događaje. Konstatuje da se "sve dobro završilo".

"Očekivao sam da će se više napredovati u rešavanju određenih problema, ali i danas čujem tu priču oko multietničosti, zastupljenosti u raznim državnim organima i Albanaca i drugih zajednica, ali i Srba u Bujanovcu i Preševu. Nisam baš pratio ali koliko sam video mislim da je, na žalost, došlo do iseljavanja Srba, naročito sa prostora opštine Bujanovac. Mislim da to mora da se zaustavi", konsatuje Čović.

Na primedbu JUGpressa da nam građani prenose, Srbi i Albanci u te dve opštine i u opštini Medveđa, da se svi sele i da je glavna ambicija Albanca da dobiju papire za Nemačku, a Srbi za, recimo, neku drugu zemlju i da od onog poleta i osećaja da može normalno da se živi, koji se dešavao posle prikada oružanog sukoba i pokušaja da se sve vrati u normalu skoro nije ostalo ništa, pre svega iz ekonomskih razloga, Čovič je rekao da je čuo da je situacija takva.

"Ja sam otišao negde početkom septembra 2005. godine sa mesta predsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Dok sam se bavio tim poslom mi smo striktno sprovodili planove i čak smo imali i petogodišnji predviđeni plan", dodao je. Kaže da, kako je vreme prolazilo, ne zna šta su njegovi pojedini naslednici radili u okviru Koordinacionog tela.

"Pa ako se ništa nije radilo po planu i programu, a da se razumemo, nije to Čovićev plan, nije to moje vlasništvo niti bilo šta i to ističem zato što su neki novi, koji su

došli posle mene bili opterećeni sujetom koja u toj rečenici sadrži moje prezime… Znate, ako se upustite u takve poslove, a ja mislim da su to najteži i najodgovorniji poslovi jer su tamo ljudi ostajali bez života, invalidi, ugrožene su porodice, onda taj posao morate da radite iz sve snage. To znači nema fotelje i filozofiranje iz fotelje", konsatuje Čović. Kaže i da, "ako se tako nije radilo, a očigledno da nije, tako da onda ne možete ni da očekujete neki rezultat".

"Inače su to područja koja su jedna od najsiromašnijih u Srbiji i kao što vidite ljudi traže neke prostore gde mogu da obezbede svoju egzistenciju i da bolje žive", konsatuje Čović. Kaže i da "gotovo da nema nikakvih razlika između njih, to postaje pravilo bez obzira kojoj etničkoj zajednici da pripadaju" i da svi žele da se isele.

"No, hajde da probamo da budemo optimisti, ipak je 21 godina prošlo”, kaže nekadašnji predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije i dodaje:

"Slušao sam i izlaganja pojedinih albanskih poslanika u Skupštini Srbije i prosto sam bio zaprepašćen šta su govorili , jer ja te ljude znam. Doduše, tada su bili dosta mlađi. Koliko je u svim tim njihovim izlaganjima i napadima na Republiku Srbiju bilo nečega što nije dobro, a to je mržnja, baš to moram tako da nazovem. A već da ne pričam o

Srbima, to je ogromna nesloga, a , dok smo i radili taj posao, imali smo i pritiske i napade koje smo trpeli i od Srba, manje od Albanaca. Ali od Srba koji su bili raspoređeni po DOS-ovim strankama i koji su dobijali direktive od njihovih lidera u Beogradu, po sistemu da mene destabilizuju i da ja nemam rezultat. Kao što znate, to je rezultat

Republike Srbije, a svi mi koji dođemo na funkciju treba da budemo u funkciji postizanja boljitka u Republici Srbiji."

Na konstataciju da je očigledno da je poslednjih godina Koordinaciono telo skrajnuto, da je izgubilo na značaju, uloga mu je minimizirana, a da je u to vreme, pre nešto više o dvadeset godina, bilo motor svih dešavanja, Čović kaže da "nema šta da doda" i da je "saglasan sa ovim što ste rekli".

"Znate, to zavisi od autoriteta i stepena posvećenosti ljudi koji su na čelu Koordinacionog tela. To nije prijatan posao, taj posao se odnosi i na to da se morate sudariti i sukobiti sa mnogim drugim autoritetima kojima ne odgovara da imate određeni rezultat i onda će sve uraditi da vas dezavuišu, proglase ovakvim ili onakvim, kriminalcem, NATO plaćenikom", dodao je on.

"Ali je mnogo manja sreća što smo mi postali u velikoj meri zaboravni. Zaboravili smo ko je šta radio i kako se ko bavio određenim poslovima na funkcijama na kojima smo bili izabrani. Taj posao ne može da nosi sa sobom da vi lični interes stavljate ispred interesa građana, jer na toj ili bilo kojoj drugoj funkciji vi morate da imate u vidu da je interes građana i države iznad svega. Da ste vi lično tu sticajem okolnosti i da to neće trajati neograničano, tokom određenog vremena ćete biti promenljivi", samtra Čović.

Kaže i da je njemu” ceo taj događaj i rad na jugu centralne Srbije, koji je bio vrlo težak, ostao u izuzetno dobrom sećanju i ja sam imao odličnu saradnju sa skoro svim građanima na tom prostoru. Nisam imao sa političarima, jer ja ne volim filozofiranje. Za mene je politika rezultat, a ne priča”, rekao je Čović.

BONUS VIDEO - Hrvatsko otcepljenje i iz ABA lige - Gosti Nebojša Čović i Zoran Pavić

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar