Nagrađen sudija koji je podržao Vučićev pokret i pisao Deklaraciju o Vojvodini: Petrov ponovo imenovan za člana Venecijanske komisije

Sudija Ustavnog suda Vladan Petrov je odlukom Vlade Srbije, koja je doneta 20. februara, ponovo imenovan za člana Evropske komisije za demokratiju posredstvom prava. Reč je zapravo o Venecijanskoj komisiji.

Ona je osnovana 10. marta 1990. godine odlukom Komiteta ministara Saveta Evrope. Glavni zadatak ovog tela posle pada Berlinskog zida bio je da pomogne bivšim komunističkim zemljama da svoje ustave usklade sa standardima Zapadne Evrope. Danas se Komisija bavi specifičnim ustavnim problemima pojedinih zemalja, ali i ustavnim pravom u opštem smislu. Njen rad se zasniva na principima evropskog ustavnog nasleđa, ljudskih prava i vladavine prava. Venecijansku komisiju čine nezavisni pravni eksperti. Osim stalnih članica Saveta Evrope, u rad Komisije punopravno su uključene i zemlje koje imaju status posmatrača u najstarijoj evropskoj organizaciji.

Da se vratimo na sudiju Ustavnog suda Vladana Petrova.

On je prvi put imenovan za člana Venecijanske komisije u ime Srbije 2021. godine, sad je praktično reizabran.

Inače, reč je o čoveku koji mesecima unazad daje otvorenu podršku politici predsednika Aleksandra Vučića, čak je učestvovao i u pisanju Deklaracije o Vojvodini, čime se Vučić nedavno podičio. Istovremeno je na određeni način targetirao pojedine nevladine organizacije, ali i svoje kolege iz pravosuđa koji su javni kritičari režima.

Upravo je zato CEPRIS 13. februara pisao Venecijanskoj komisiji, navodeći da Vladan Petrov u nedavnim medijskim nastupima kontinuirano krši svoju dužnost da kao član Venecijanske komisije postupa u skladu sa principima nezavisnosti i nepristrasnosti, propisanih Kodeksom ponašanja članova Venecijanske komisije.

“Zato smo pozvali Venecijansku komisiju da preduzme odgovarajuće mere i da adekvatnom reakcijom spreči dalje neetičko ponašanje svojih članova, koje takođe podriva značajan autoritet Komisije u Srbiji”, naveo je CEPRIS.

Šta se zamera Petrovu

Kao primere CEPRIS, pre svega, navodi da je Petrov u jednoj emisiji targetirao člana CEPRIS i sudiju Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića, kao idejnog autora “antinacionalnog i antidržavnog, apokaliptičnog dokumenta ‘Dan posle’, u kome kako navodi, predlaže uređenje nove Srbije ili onoga što bi od nje ostalo“.

Petrov je izjavio da je „apsolutni protivnik svakog vršenja pritiska na sudstvo“ i da ne razume „zašto to rade i pojedine sudije, koje, navodno, kao obični građani, u raznim nevladinim organizacijama, to tako slobodno, slobodarski čine“ i pozvao nadležne institucije da postave pitanje „zabrane političkog delovanja sudija koje u takvim protestima učestvuju“.

“Gostujući u prorežimskoj emisiji „Novo jutro“ 7. februara, Petrov je otvoreno podržao i autoritativni model vladanja, ponavljajući da je predsednik republike „šef države“, da „to svako razume“ i da ne treba ulaziti u pitanja njegove nadležnosti. Izjavio je i da je spreman da razgovara o tumačenjima pozicije i uloge predsednika sa bilo kojim ekspertom za ustavno pravo, u bilo kojoj emisiji sa nacionalnom frekvencijom“, navodi u pismu CEPRIS:

Oni ocenjuju i da kao član Venecijanske komisije, profesor Petrov ovakvim postupanjem direktno krši Kodeks ponašanja članova, zamenika članova i eksperata Venecijanske komisije, prema kome je dužan da bude „nezavisan od bilo koje javne nacionalne ili međunarodne institucije, tela ili organa ili bilo kog drugog privatnog lica“, da se čuva od „nepotrebnog uticaja bilo koje vrste, spoljašnjeg ili unutrašnjeg, direktnog ili indirektnog“, i da „izbegava svaku situaciju za koju se može smatrati da ometa njihovu funkciju u Venecijanskoj komisiji i da negativno utiče na poverenje javnosti u njihovu nezavisnost.

”Članovi Venecijanske komisije dužni su da se ponašaju na nepristrasan način i da to čine tokom obavljanja svojih dužnosti. Oni će procenjivati informacije i činjenice koje su im predstavljene u kontekstu objektivnog vršenja svojih dužnosti, bez pristrasnosti ili predrasuda, ili političke pripadnosti. Oni neće biti uključeni, bilo kao izvestioci ili u bilo kom drugom svojstvu, u postupanje sa mišljenjem u kojem imaju sukob interesa“. Kao sudija Ustavnog suda, Vladan Petrov prekršio je i član 11. stav 3 Zakona o Ustavnom sudu, koji propisuje tekst zakletve koju sudije Ustavnog suda polažu prilikom stupanja na dužnost: “Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću svoju dužnost obavljati časno, savesno i nepristrasno“, navodi CEPRIS u ovom pismu.

“Šef države” nije car, ni kralj

Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i članica CEPRIS Vida Petrović Škero kaže da verovatno nikad nećemo saznati da li je Venecijanska komisija na ovo pismo reagovala i da li je bilo nekih razgovora sa sudijom Petrovim.

“U svakom slučaju smatram da je najblaže rečeno neprimereno za jednog profesora, a još manje za sudiju Ustavnog suda i člana Venecijanske komisije da javno kaže da ne može da preispituje da li je predsednik Srbije prekršio svoja ustavna ovlašćenja, zato što je on “šef države”. Znate, ako je neko šef države, on nije ni kralj, ni car, niti je ovo neka antička država, da on ima božansku vlast. S druge strane, posao sudija Ustavnog suda je upravo da vode računa o tome da li nosioci vlasti krše svoja ustavna ovlašćenja”, navodi Škero.

Prema njenom mišljenju, vrlo je sporno i to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno objavio da je sudija Vladan Petrov učestvovao u pisanju Deklaracije o Vojvodini, koj aje predstavljena na skupu u Sremskoj Mitrovici na Sretenje.

“Sudija Ustavnog suda to ne bi trebalo da radi”, kaže Škero, a povodom toga što je Petrov podržao i pokret čije je osnivanje najavio Aleksandar Vučić, navodi sledeće:

“On ima pravo da ga podrži, pod uslovom da nije njegov član, da ne učestvuje u njegovom osnivanju, niti u pisanju nekog njegovog programa. Jer na taj način se baš taj pokret izdvaja od velikog broja drugih pokreta koje imamo u Srbiji. Dakle, pokazao bi pristrasnost”, navodi Škero.

Što se samog Petrova tiče, prema informacijama na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, njegova mesečna primanja su bez onog u Venecijanskoj komisiji za koje podaci nisu poznati, premašuju 800.000 dinara.

Kako je navedeno u njegovoj imovinskoj karti, kao sudija Ustavnog suda Petrov mesečno zarađuje 390.000 dinara, a kao redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu 350.000 dinara. Zatim dobija i 49.500 dinara kao ispitivač u Odboru za pravosudni ispit u Ministarstvu pravde, a za naučno-istraživačku delatnost na Pravnom fakultetu još 30.990 dinara.