4
Samit EU-Zapadni Balkan biće završen potpisivanjem zajedničke deklaracije koju bi trebalo da potpiše i Srbija. Još uvek se ne zna da li će predsednik Aleksandar Vučić to i uraditi jer se u dokumentu ističe neophodnost usklađivanja sa spoljnom politikom EU, što uključuje i uvođenje sankcija Rusiji. Iako formalnopravno Srbija nema obavezu da primeni dokument, paraf na ovakav sadržaj govori mnogo o našoj spoljnoj politici. Naravno, poruku ćemo dobiti i ukoliko Vučić odbije da potpiše.
U početnom stavu deklaracije navodi se da „eskalirajuća ruska agresija na Ukrajinu dovodi u pitanje mir, evropsku i globalnu bezbednost i naglašava važnost strateškog partnerstva EU i Zapadnog Balkana“.
To je otvorilo i pitanje usaglašavanja sa spoljnom politikom unije, što je kamen spoticanja da i Srbija potpiše ovu deklaraciju. Naime, lideri EU „snažno pozivaju partnere na Zapadnom Balkanu“ da učine napredak u pravcu punog usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere.
„Stajati rame uz rame sa EU u vreme ruske agresije na Ukrajinu je više nego ikada pre jasan znak strateške orijentacije partnera“, navode EU lideri i pozdravljaju napore zemalja koji su se već u potpunosti uskladile.
Tu je i glavni problem jer Srbija do sada nije želela da se u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom EU, budući da su za sada u našoj spoljnoj politici sankcije Rusiji crvena linija.
Vučić je već nekoliko puta istakao da je Srbija ponosna na to što vodimo odgovornu i nezavisnu politiku, a da će se sankcije potencijalno uvesti jedino ukoliko pritisci postanu preveliki. Sa druge strane, tekst deklaracije već u napred je usaglašen budući da je takva diplomatska praksa. Samim tim Srbija je upoznata sa osnovnim principima i načelima koji se nalaze u njoj.
Ukoliko Srbija odbije da potpiše ovakav dokument, to bi bio ozbiljan presedan budući da su deklaracije dokumenti koji su nisu obavezujući, samim tim nemaju nikakve pravne posledice. Isto tako, eventualno potpisivanje ne bi značilo da će Srbija automatski uvesti sankcije Rusiji.
Pročitajte još...
U nacrtu deklaracije navodi se da se zemlje Zapadnog Balkana pozivaju na ubrzanje procesa pristupanja EU, ali im se isto tako pruža podrška za njihovo punopravno članstvo.
Dodatno, izražena je puna podrška posredovanju Žozepa Borela i Miroslava Lajčaka u dijalogu Beograda i Prištine i traženju rešenja za druga regionalna pitanja. Lideri EU podržavaju ideju postepene integracije regiona već u fazi pristupanja, najavljuju finansijsku pomoć od milijardu evra za ublažavanje posledica energetske krize i naglašavaju značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu rata u Ukrajini.
Podsetimo, kao što je Nova.rs ranije objavila, u zaključcima je navedeno da se Srbiji zamera zbog toga što nije uskladila svoju spoljnu politku sa EU, te da još uvek nije uvela sankcije.
Fokus ovog samita, pa samim tim i zaključaka je uticaj agresije Rusije na Ukrajinu na region Zapadnog Balkana. Dodatno, velika pažnja usmerena je na izazovu širenju lažnih informacija i širenju ruske propagande koji je prisutan u regionu. Tu se najviše zamera Srbiji jer je otvorila vrata za emitovanje sadržaja sa medija „Raša tudej“, koji je u izuzetno osetljivom trenutku stigao u Srbiju.
To je jedan segment gde Srbija ima najviše zamerki budući da je već dugo kandidat za članstvo u EU. Evropska unija (EU) pohvalila je što se Srbija usaglasila sa nekoliko deklaracija UN kojim se osuđuje ruska politika, ali to očigledno nije bilo dovoljno za pozitivne signale iz Brisela.
Predsednik Vučić boravi od utorka u Tirani gde je stigao nakon prave drame da li će uopšte otići na sastanak sa liderima EU. On se uoči konferencije kratko obratio medijima i poručio da je došao na sastanak jer je bolje biti za stolom nego na njemu.
Bonus video: Vučić stigao u Tiranu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
