Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Sudeći prema porukama koje dolaze od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ulazak socijalista u buduću Vladu je pod sve većim znakom pitanja. Uprkos tome što bez SPS Srpska napredna stranka nema većinu u parlamentu, a ni u Skupštini grada Beograda… Kao što je predsednik Srbije i najavio prilikom polaganja zakletve u Skupštini Srbije, naša država će morati da se bavi mogućnošću uvođenja sankcija Rusiji, te u ovom trenutku izgleda da to može biti i glavni kamen spoticanja na relacijama između Vučića i Ivice Dačića. Stoga su sve mogućnosti otvorene, pa i ona da SNS formira većinu sa manjinskim strankama, a Vlada dobije podršku jednog dela opozicije za uvođenje sankcija Moskvi. Ta mogućnost jeste mala, ali se ne može u potpunosti isključiti.

Odnosi između SNS i SPS, po pravilu su posle svakih izbora vrlo turbulentni. Tako je i ovog puta.

Manjih trzavica bilo je i u predizbornoj kampanji, ali sve se zakomplikovalo u samoj izbornoj noći, kada je predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao da do većine u parlamentu mogu sa manjinskim strankama. Nijednom rečju ne pominjući SPS i Ivicu Dačića.

Aleksandar Vučić i Ivica Dačić Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC

Zatim se zakuvalo zbog rata u Ukrajini. Socijalisti, na čelu sa Dačićem, jasnog su stava da Rusiji ne treba uvoditi sankcije. Takvu tezu brane i desničarske stranke, uključujući Dveri Boška Obradovića, Novu demokratsku stranku Srbije Miloša Jovanovića i Zavetnike Milice Đurđević Stamenkovski.

Dakle, svaka mogućnost saradnje SNS sa ovim strankama, u slučaju da Srbija bude prinuđena da uvede sankcije Rusiji, bila bi nemoguća.

Nova vlada i sankcije Rusiji

U međuvremenu pritisci Zapada na Srbiju da se nakon formiranja Vlade odluči na ovakav korak, sve su veći i jasniji. To je, između ostalog, poručio i specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak i Aleksandar Vučić
Vučić Lajčak Eskobar

“Skoro sve države Zapadnog Balkana su se usaglasile na način da učine da Rusija plati cenu za to (invaziju) kroz sankcije, kroz podršku Ukrajini i njenom narodu. Nadam se da će se Srbija pridružiti toj grupi i da će se uskladiti sa sankcijama kada formira Vladu“, rekao je Eskobar, a slične poruke pre nekoliko dana uputila je i poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon.

Da li su zbog svega toga socijalisti “u procepu” i šta je Aleksandar Vučić želeo da kaže Ivici Dačiću, kad ga nije spomenuo kao partnera ni u govoru nakon polaganja predsedničke zakletve, ostaje da vidimo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Ono što se zna jeste da je Vučić u ponedeljak u Skupštini rekao da očekuje da sledeća Vlada Srbije bude formirana do kraja jula, a najavio je i da ćemo „morati da se bavimo sankcijama“ i da računa na manjine.

“Moramo da se bavimo novim sankcijama i čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni, pa ćemo moliti naše evropske partnere da nam pomognu“, rekao je Vučić, dodao da Vlada Srbije treba da bude formirana do kraja jula i izrazio nadu da će u Vladu Srbije biti uključeno što je više moguće pripadnika manjina.

O socijalistima Vučić nije rekao ni reč, a činjenica je i da ono što je izgovorio svakako ne prija uhu lidera socijalista.

Moguća SNS kombinatorika

Kad je moguća kombinatorika Srpske napredne stranke u pitanju, ukoliko se pretpostavi da neće biti mogući dogovor sa strankama opozicije, postoje dve opcije – da se većina formira sa SPS i u tom slučaju bi zajedno imali većinu od 152 mandata (SNS 120 i SPS 32) ili da Vučić traži podršku samo u manjinskim strankama.

Njihove snage u parlamentu su sledeće: Savez vojvođanskih Mađara (SVM) šest mandata, Muftijin amanet tri mandata i Zajedno za Vojvodinu i SDA Sandžaka po dva.

U tom slučaju SNS bi sa manjinama imala ukupno 133 mandata, a to jeste formalna većina, ali je pitanje da li bi bila stabilna.

Bojan Klačar Foto:TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Izvršni direktor CeSid-a Bojan Klačar za list „Nova“ kaže da nema razloga da ne bude stabilna.

– Srpska napredna stranka, kao i manjinske stranke imaju lojalne poslanike, tako da mislim da tu ne bi bilo nikakvih problema što se tiče podrške vladinoj politici. Čak i sa manjom većinom, vlade su opstajale pune četiri godine. Međutim, moje mišljenje je da Vučić juče nije signalizirao odustajanje od saradnje sa SPS, već je to zauzimanje nekih čvršćih pozicija u pregovorima sa Dačićem. Mislim da ima mnogo razloga da se nastavi saradnja SNS i SPS. Pre svega je to formiranje vlasti u Beogradu, jer ne verujem da će se formirati različite koalicije u gradu i republici. Takođe ne mislim ni da je SPS toliko proruski nastrojen, kako se u javnosti predstavlja. Jesu bliski sa ruskim zvaničnicima, ali verujem da im je njihov lični interes u ovom trenutku preči od Rusije – kaže Klačar.

Opozicija će biti oprezna u pružanju podrške Vučiću

Na pitanje da li postoji mogućnost da Vučić formira većinu sa manjinama, a da uvođenje sankcija Rusiji u parlamentu podrže pojedine stranke opozicije, Klačar kaže:

– Što se desničarskih stranaka tiče, mislim da ta mogućnost ne postoji. Za Narodnu stranku i za deo koalicije „Moramo“ nisam siguran da bi tako nešto podržali. Ostaje veliko pitanje kakav bi bio stav SSP, DS i PSG, koji su se u načelu izjasnili da bi podržali takav potez, ali mislim da će biti vrlo oprezni u davanju bilo kakve podrške odlukama Aleksandra Vučića, jer bi tako nešto vrlo teško objasnili svojim glasačima – objašnjava Klačar.

Bonus video: Šta je i kome poručio Eskobar

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare