Misija Evropskog parlamenta stiže u Srbiju: Sankcije protiv pojedinaca iz SNS režima ponovo na dnevnom redu

Sastanci u petak u Beogradu neće biti prvi na kojima se pominje uvođenje sankcija protiv pojedinaca odgovornih u Srbiji za represiju, ali i zloupotrebe i korupciju.

Mera predložena još u Rezoluciji EP

Naime, još u Rezoluciji usvojenoj u Evropskom parlamentu krajem oktobra prošle godine jasno se vidi da je državni vrh odgovoran za represiju i nasilje u zemlji, kao i da je nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, koja je ubila 16 ljudi, pala zbog korupcije i nemara nadležnih organa.

U tom kontekstu Evropski parlament je još tada predložio Komisiji, pošto je to njena nadležnost, da razmotri sankcije protiv odgovornih pojedinaca. U tom dokumentu ime predsednika države Aleksandra Vučića ne pominje se direktno, ali se na njegovu ulogu jasno ukazuje, dok se kao odgovorni u svojim oblastima poimence navedeni Goran Vesić i Tomislav Momirović, kada je u pitanju rekonstrukcija nadstrešnice u Novom Sadu, kao i Marko Kričak u delu gde se govori o represiji državnog aparata nad građanima.

Ovo pitanje je nekoliko dana pred dolazak Misije Evropskog parlamenta u Beograd aktuelizovao Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta.

On je za N1 rekao da će opozicija u narednom periodu krenuti da vrši uticaj na Evropsku komisiju kako bi donela odluke kojom bi aktuelnoj vlasti u Srbiji otežala da vrši represiju i kriminal.

Ko bi mogao da bude na listi za sankcije

Navodeći primere različitih mera, među kojima je i zahtev Evropskoj narodnoj partiji (EPP) da preispita status Srpske napredne stranke i izbaci ih iz te organizacije. Lazović je rekao da će na sastanku tražiti i personalizovane sankcije.

„To je jedna velika mera i mi ćemo na njoj raditi. Mi ćemo na njoj insistirati, jer mislimo da postoji i individualna odgovornost poput Ane Brnabić, Siniše Malog, Aleksandra Vučića, Marka Krička…“, poručio je Lazović.

Predstavnici ostalih opozicionih stranaka ne žele da pričaju o konkretnim imenima, ali potvrđuju da planiraju da pitanje sankciija aktuelizuju na najavljenim susretima sa evroparlamentarcima.

Zajedničko je ubeđenje da su jedini način da se režim privoli da prekine sa represijom i zloupotrebama konkretno kažnjavanje odgovornih pojedinaca. Posebno, što po svemu sudeći vrlo opštra Rezolucija usvojena u oktobru i nikad strožiji godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, nisu do sada dali efekta.

Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, ističe za Nova.rs da je neophodno uvesti restriktivne mere protiv pojedinaca u državnom aparatu “koji su nesumnjivo postupali protivzakonito prema građanima Srbije tokom mirnih protesta”.

Stefanović ne bi za sada da govori o konkretnim imenima, ali daje vrlo plastnični opis ko bi sve trebalo da bude zahvaćen pomenutim sankcijama.

“To se odnosi i na pojedince iz kriminalnog miljea koji za vlast sprovode prljave poslove nasilja nad građanima i batinaške poslove na izborima već 13 godina. Svakako se to odnosi i na ljude iz privrede i partije koji su uzurpirali državu, krše prava građana i sprovode represiju”, precizira sagovornik Nova.rs.

“Sankcije nisu protiv građana i Srbije”

Podseća da su predložene mere deo Rezolucije Evropskog parlamenta.

“Ove mere predstavljaju važnu polugu u razotkrivanju kriminala na vlasti u Srbiji i onemogućavanju da ti ljudi neometano koriste oteta bogatstva od građana ili da, uzdajući se u svoju anonimnost, putuju po Evropi, idu u svoje sumnjivo kupljene nekretnine i na svoje jahte, dok u Srbiji učestvuju u kriminalu i represiji nad građanima”, ističe Stefanović.

On, međutim, podvlači da bilo kakve restriktivne mere, odnosno sankcije “nisu i ne mogu biti protiv Srbije i njenih građana, već isključivo pojedinaca iz aparata režima zbog nezakonitog postupanja”.

“Ovaj režim nije i nikad neće biti Srbija”, zaključuje zamenik predsednika SSP-a.

Evropska praksa uvođenja sankcija

Duško Lopandić, potpredsednik stranke SRCE i dugogodišnji diplomata, podseća za Nova.rs da praksa uvođenja ličnih sankcija postoji odavno, da ih je Evropska unija primenjivala protiv pojedinaca u vreme Slobodana Miloševića, ali i u novije doba u vezi sa stanjem u Bosni i Hercegovin, kao i prema ličnostima u Rusiji i Belorusiji.

Dodaje da je lider stranke SRCE još tokom razgovora u Strasburu prošle jeseni predložio takve mere za predstavnike režima koji su učestvovali u represiji tokom protesta, izbornim manipulacijama ili notornim slučajevima korupcije.

“U međuvremenu nešto slično su primenile Sjedinjene Američke države u slučaju Vulin, uključujući i najavu novog oštrijeg zakona na ovu temu. Smatramo da je ovo najefikasniji način za aktivno uključenje EU u pitanje rešavanja političke krize u Srbiji, koja može da se reši samo onda kada se rešimo i režima SNS, koji je zarobio državu i vodi jednu vrstu hibridnog rata protiv srpskog društva”, naglašava Lopandić.

U stranci SRCE, kako navodi, za sada nemaju formalni predlog liste pojedinaca koje bi trebalo sankcionistai, iako su, kako navodi, neformalno u raznim izjavama predstavnika opozicije iznošena imena poznatih odgovornih lica za prekomerno nasilje iz policije, kao i nadležnih iz Ministarstva za državnu upravu i Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su se bavili biračkim spiskovima.

Ni Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, ne želi da licitira imenima jer je to suviše ozbiljna stvar, ali ističe da je “to defitivno jedna od važnijih tema predstojećeg sastanka i budućeg zajedničkog rada sa institucijama EU”.

“Osnovna ideja je u tome da mi ne želimo da građani Srbije na bilo koji način budu kažnjeni zbog nepočinstava režima, već da predmet sankcija budu samo oni koji su lično odgovorni za devastiranje institucija, gaženje osnovnih sloboda i vrednosti i udaljavanje Srbije od Evrope, a naših građana od šanse za elementarno normalnim životom”, naglašava Grbović.