Foto: EPA-EFE/JOHN THYS

Evropska unija je na Zapadnom Balkanu prokockala puno vremena i poverenja, i ako želi da pobedi u takmičenju sa Rusijom i Kinom mora da oživi perspektivu članstva, ali tako da kandidati odmah osete neke koristi članstva u EU, ocenio je predsednik spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga Mihael Rot (Michael Roth).

Rot je u autorskom tekstu za dnevnik Cajt (Die Zeit) naglasio da Evropa mora odlučnim koracima da pokaže da je saradnja sa liberalnim demokratijama puno atraktivnija i održivija od saradnje sa autoritarnim režimima.

Ruska agresija na Ukrajinu, prema oceni Rota, probudila je EU iz njenog dubokog geopolitičkog sna i učinila „da ona ponovo otkrije jedan od svojih najuspešnijih instrumenata – politiku proširenja“.

Ta politika je, piše Rot, bila „motor mira, demokratije, vladavine prava i blagostanja u Evropi, a sad je vreme da se ta uspešna priča dosledno nastavi i u Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu“.

„Povratak rata u Evropu nas je doveo do spoznaje da je stabilizacija i integracija naših istočnih i jugoistočnih suseda i u našem, a i pre svega u našem interesu. Zato proces proširenja treba reformisati na taj način da ljudi u zemljama kandidatima već i pre formalnog članstva postepeno profitiraju od prvih prednosti EU“, naveo je Rot, koji je od 2013. do 2021. godine bio državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

On je ukazao da bi za takvu reformu pristupnog procesa kojom bi zemlje kandidati bile korak po korak uvezane u strukture EU i pre formalnog članstva, kao smernice moglo da posluži šest predloga.

Kao prvo, predstavnici zemalja kandidata koje su u okviru pregovora postigle zadovoljavajući napredak u oblasti demokratije, vladavine prava i dobroj vladavini, trebalo bi već sada redovno da prisustvuju sastancima Evropskog saveta i odabranim sastancima saveta ministara EU, a odluku o tome bi kvalifikovanom odlukom donosili Savet EU i Evropski parlament na preporuku Evropske komisije.

Već i pre učlanjenja, EU bi sa zemljama kandidatima trebalo još uže da sarađuje u važnim oblastima poput bezbednosti, energetike i infrastrukture, smatra Rot.

Rot smatra da je, posebno imajući u vidu dolazak zime, neophodno osigurati snabdevenost regiona energijom, a i da bi postepeni pristup evropskom zajedničkom tržištu bio primamljiv podsticaj za kandidate na putu u EU.

Pretpristupna pomoć za podršku integracionim naporima trebalo bi, prema Rotovom mišljenju, da bude znatno povećana, kako bi se popunile investicione praznine i smanjila privlačnost kineskih kredita.

Rot savetuje i da u implementaciji i kontroli projekata koje finansira EU bude osnažena uloga većinski proevropskog civilnog društva, na primer putem obaveznih konsultacija.

Jedan od predloga je i da članice EU preuzmu i „kumstva“ za pojedine zemlje kandidate, kako bi tehnički i politički iz neposredne blizine posmatrali i podržali njihov evropski put.

Konačno, Rot misli da bi odluka o početku pristupnog procesa i otvaranju, odnosno zatvaranje pregovaračkih poglavlja ubuduće u Savetu EU trebalo da bude donošena kvalifikovanom većinom, umesto kao do sada konsenzusom.

Rot u tekstu upozorava da „na zapadnom Balkanu besni neumoljivo takmičenje sistema, i to između liberalne demokratije i autoritarnih režima Rusije i Kine“.

Zbog ustezanja i oklevanja EU dovelo nastao je, kako navodi, politički i ekonomski prazan prostor u koji su se sa velikom odlučnošću ugurali drugi akteri, koji ne samo što odbacuju vrednosti i interese EU, nego se i bore protiv njih.

Od tih aktera, kako je naveo, Rusija potpiruje nerede, kako bi destabilisala Zapadni Balkan i tako sprečila dalju evrointegraciju regiona. „A tamo gde EU ne čini dovoljno, ili to čini prekasno, Putin se nudi kao spasilac u nevolji, na primer u snabdevnju energentima“, piše Rot.

Cilj Kine sa druge strane, prema oceni Rota, jeste da kroz izgradnju ekonomskih veza proširi svoj uticaj na Zapadnom Balkanu, i to posebno kroz velike investicije u infrastrukturu. „Pri tome se, međutim, obećanja i stvarnost retko kada podudaraju, jer mnogi od najavljanih projekata nisu nikada realizovani ili se jako sporo ostvaruju. Osim toga, pod velikim znakom pitanja je ekonomska korist od projekata koje finansiraju kineske banke, a realizuju kineske kompanije sa kineskim radnicima i kineskim materijalom“.

Rot u tekstu piše da EU ne treba da zazire od tog takmičenja, ako misli da državama Zapadnog Balkana verodostojno pokaže da je saradnja sa liberalnim demokratijama u konačnici atraktivnija i održivija od saradnje sa autoritarnim režimima. „Jedna velika većina građana regiona i dalje vidi svoju zemlju u budućnosti u EU, uprkos razočarenjima i prekršenim obećanjima“, navodi Rot.

„Predložena reforma rezultirala bi postepenim pristupnim procesom koji bi dugi put učinio privlačnijim i države Zapadnog Balkana jače vezao za EU, a ne bi ublažio stroge kriterijume za članstvo“, naveo je Mihael Rot.

BONUS VIDEO: Evropa i Zapadni Balkan – slepi kolosek

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)