Kurti zatražio vraćanje zone bezbednosti od pet kilometara između Srbije i Kosova

Kurti je na sastanku Glavnog odbora pokreta Samoopredelenje takođe izneo zahtev da EU, SAD i Velika Britanija prestanu sa beneficijama koje daju Srbiji, kao i da Zapad sankcioniše sve one koji štite i sarađuju sa teroristima i licima sa crne liste SAD.

Zahtev za vraćanje zone bezbednosti obrazložio je „aktivnostima Srbije na približavanju vojske i artiljerije granici sa Kosovom u poslednje dve godine“.

„S obzirom da je Srbija za dve godine četiri puta dovodila svoju vojsku na našu granicu, mora se obnoviti kopnena zona bezbednosti, u širini od 5 kilometara oko granice Kosova sa Srbijom. Uklonjena je u avgustu 2001. godine, kada je Zoran Đinđić bio premijer, a to zloupotrebljava režim Aleksandra Vučića“, rekao je Kurti i ocenio je da je sadašnje rukovodstvo u Srbiji ostalo agresivno, kao i tokom rata.

On je optužio Srbiju da „ne želi napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom“, pomenuo nesprovođenje Briselskog sporazuma i prošlogodišnji napad na Banjsku, za koji je rekao da je imao glavni cilj, kako on tvrdi, „pokretanje širokog i dugog sukoba“.

Kurti je zatražio od Zapada da prekine pomoć Srbiji i da sankcioniše sve one koji štite i sarađuju sa teroristima i osobama koje su na crnoj listi SAD.

„Zato, demokratski Zapad, posebno Evropsku uniju, Sjedinjene Američkm Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, pozivamo da Srbiji uslovi sadašnje beneficije. One koji sarađuju sa osobama sa crne liste na Balkanu trebalo bi da budu sankcionisani od strane SAD, EU i Ujedinjenog Kraljevstva. Oni koji su pripadnici organizacija ‘Civilna odbrana’ i ‘Severna brigada’, zapravo su kriminalci koji slobodno hodaju. To što se nalaze na crnoj listi, to nije efikasna (mera)“, rekao je Kurti.

Kurti je branio akcije kosovskih vlasti na severu Kosova – koje je međunarodna zajednica opisala kao jednostrane i nekoordinisane.

„Oni koji se žale na naše jednostrane akcije žale se zašto smo proglasili nezavisnost. Vladavina prava za suverenu države je kao disanje. Napadi koje vrše na nas dokaz su našeg uspeha. Njihov pokušaj da naprave vremeplov koji ih vraća pre 1999. godine, pre 2008. ili pre 2021. godine izraz je revizionističkog karaktera režima u Srbiji i to nalazi uporište u agresivnom ustavu Srbije. To mora da se promeni. Sve naše obaveze nisu zasnovane samo na volji naroda i zakonu, već i na demokratskim vrednostima“, rekao je Kurti.

Kurti je takođe izneo stav da su akcije na severu – uključujući zatvaranje institucija koje su poslovale po sistemu Srbije, zabranu korišćenja srpskog dinara za gotovinsko plaćanje i druge radnje – u okviru „(ostvarivanja) suvereniteta i sprovođenje zakona“.

Ponovio je zahtev da Srbija potpiše Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i Ohridski sporazum i da povuče pismo bivše premijerke Srbije Ane Brnabić upućeno u 27 zemalja EU, kojima, kako je rekao, osporava teritorijalni integritet Kosova.

BONUS VIDEO: Kurti: Napad u Banjskoj teroristički akt agresije na teritorijalni integritet Kosova