Američki senatori iz Demokratske i Republikanske partije predložili su uvođenje Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, koji bi, između ostalog, podrazumevao borbu protiv korupcije i uvođenje sankcija za “destabiluzujuće aktivnosti” u regionu. Grupa na čelu sa demokratom Džin Šahin i republikancem Rodžerom Vikerom uputili su Kongresu predlog dokumenta, a kosponzori zakona su demokratski senatori Ričard Durbin, Kris Van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi i republikanski senator Tom Tilis.
U dokumentu u koji je “Nova” imala uvid navodi se da korupcija i dalje muči region i predstavlja jednu od najvećih prepreka ekonomskom i političkom razvoju. Kampanje dezinformacija, kako se navodi, ugrožavaju kredibilitet demokratskih institucija, integritet nacionalnih izbora i odgovor na epidemiju koronavirusa.
Pročitajte još...
“Korupcija i dezinformacije se šire u političkim okruženjima obeleženim autokratskom kontrolom. Zavisnost od ruskih izvora prirodnog gasa za zemlje Zapadnog Balkana vezuje njihove ekonomije i politiku za Rusku Federaciju i koči njihove težnje za evropskim integracijama. Oslanjanje Zapadnog Balkana na fosilna goriva kao izvore energije nanosi štetu životnoj sredini i ljudskom zdravlju, dok istovremeno koči ekonomski razvoj u regionu. Smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskog prirodnog gasa i fosilnih goriva je u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država. Rastući uticaj Kine na Zapadnom Balkanu takođe bi mogao imati štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom. Međunarodna finansijska korporacija za razvoj Sjedinjenih Država igra važnu ulogu u ostvarivanju ciljeva politike Sjedinjenih Država usmerenih na ekonomski razvoj”, navodi se.
Predlog zakona unapređenje regionalne stabilnosti u borbi protiv korupcije i to uspostavljanjem programa koji podstiče “inkuzivni ekonomski razvoj”, izradu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, a istovoremeno se insistira da budu sankcionisani oni koji, prema procenama SAD, ugrožavaju mir na Zapadnom Balkanu.
Zakon o demokratiji i prosperitetu podrazumeva osnivanje inicijative za borbu protiv korupcije, kao i tehničku podršku državnog sekretara svakoj zemlji u regionu kako bi razvila sopstvenu nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije.
“Zakon podrazumeva i formuliše dve izvršne naredbe SAD koje bi pružile ovlašćenja za sankcije protiv onih koji ugrožavaju mir i stabilnost i koji se bave koruptivnim ponašanjem”, navodi se u dokumentu.
Nekadašnji ambasador Mihailo Brkić rekao je za “Novu” da je od ključne važnosti to što je pomenuti dokument dvopartijski (iza predloga zakona stoje i republikanci i demokrate prim. aut.), te da to zbog toga veruje da postoje ozbiljne šanse da bude usvojen u Kongresu.
„To znači da će taj dokument imati značaj čak i ako u novembru dođe do promena partijske većine posle izbora za Kongres. Dokument zvanično nosi naziv Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, ali bez obzira na tako široko postavljen cilj, on za sada ne podrazumeva i direktnu finansijsku pomoć. Bar ne u prvoj fazi“, naglašava naš sagovornik.
Pominjanje sankcija i mogućnosti da se zakonski reguliše kažnjavanje korumprianih političara i biznismena u regionu, još jedna je potvrda da će SAD biti prisutnije na ovim prostorima nego što je to bio slučaj ranije.
S druge strane, Brkić naglašava da predlog zakona otvara mogućnost da se odmah sankcionišu određena ponašanja koje Amerika vidi kao koruptivna i netransparentna.
“To se prvenstveno odnosi na privredne razmene sa Rusijom i Kinom. Sankcioni potencijal može da, ukoliko administracija SAD tako proceni, bude usmeren ka privrednim i posebnim politički elitama zemalja Zapadnog Balkana”, objašnjava Brkić.
Senatori zakon tretiraju kao način borbe protiv Putina
Američki senator Kris Marfi, koji je nedavno sa svojim kolegama bio u poseti Srbiji i razgovarao sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, izjavio je da je održavanje mira i stabilnosti na Balkanu ključno za evropsku bezbednost, posebno kad, kako je rekao, Putin postaje sve očajniji u Ukrajini. On je upozorio da postoji rizik da se predsednik Rusije okrene ka drugim zemljama.
“Tokom mog putovanja u region ovog proleća bilo je jasno da Sjedinjene Američke Države moraju produbiti svoj angažman. Ovaj zakon će ojačati američko-balkanske veze, proširiti ekonomske mogućnosti i podržati napore za unapređenje demokratije i iskorenjivanje korupcije“, navodi se u izjavi objavljenoj na sajtu kongresmena Marfija.
Na pomenutom sajtu objavljena je i izjava Džin Šahin, koja je zvanično predložila zakon. Ona smatra da je jasna Putinova ambicija da “širi svoj zlonamerni uticaj na ostatak Istočne Evrope”.
“Ponosna sam što uvodimo novo dvopartijsko zakonodavstvo koje jača trgovinu i investicije između SAD i Zapadnog Balkana i istovremeno omogućava iskorenjavanje lokalne korupciju i utvrđuje sankcije protiv destabilizujućih aktera. Sve to utire put većoj evroatlantskoj integraciji regiona“, rekla je ona.
Predlagači zakona smatraju da bi veća ekonomska stabilnost i snažnije demokratske institucije povećale zadovoljstvo građana u regionu, te da bi se tako samnjilo iseljavanje mladih i podložnost građana dezinformacijama.
Oni predlažu da se u unapredi univerzitetska saradnja, da se radi razvoju programa za mlade lidere (Balkanska inicijativa mladih lidera) i da se ispuni ranija najava i otvori kancelarija DFC-a (Korporacije za finansiranje razvija i promociju univerzitetskog partnerstva).
Ko su predlagači zakona
Senatorka Šehin predvodila je dvostranačku grupu američkih senatora, zajedno sa Krisom Marfijem i Tomom Tilisom, koji su u aprilu ove godine posetili region. Oni su naveli da je cilj njihove posete zapravo namera da prenesu kontinuiranu podršku SAD svojim saveznicima usred ruske agresije na Ukrajinu. Tokom boravka na Zapadnom Balkanu, senatori su se sastali sa predstavnicima vlada zemalja u regionu, članovima civilnog društva i predstavnicima medija, a pored situacije u Ukrajini, razgovaralo se o zajedničkoj borbi protiv korupcije, podršci demokratskim reforamama i očuvanju slobode medija. Podsetimo, tokom posete Srbiji grupa senatora je imala sastanak sa šefom države Aleksandrom Vučićem.
BONUS VIDEO: Vučić o „pritiscima i napadima“ na državu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare