0
Tokom posete poslanika Evropskog parlamenta Beogradu, gde je trebalo da bude nastavljena nova runda Procesa parlamentarnog dijaloga u Narodnoj skupštini koja je odložena, poručeno je da je Evropski parlament već u svojoj Rezoluciji usvojio veliki deo zahteva građana na protestima koji traju već šest nedelja.
„Kada smo razgovarali sa opozicijom, shvatili smo da je Evropski parlament usvojio u Rezoluciji veliki deo zahteva građana ovde u Srbiji. Morate da imate snagu da shvatite kako da različite delova društva približite. Ima stvari koje su neprihvatljive. Predsednik Republike mora u punoj meri da se angažuje da se dijalog nastavi na najvišem nivou“, rekao je za RTS jedan od članova delegacije EP, poslanik Matjaž Nemec, a prenosi European Western Balkans.
Četiri od sedam zahteva građanskih protesta spominju se i u novoj Rezoluciji Evropskog parlamenta. Većina njih tiče se načina na koji funkcionišu mediji, što je oblast za koju EP ali i Evropska komisija izražavaju zabrinutost.
Nedostatak pluralizma na javnom servisu
Jedan od zahteva protesta je smena rukovodstva i objektivno izveštavanje Radio-televizije Srbije o protestima koji se nedeljama unazad održavaju u Beogradu. Četvrti protest “Srbija protiv nasilja” upravo je bio fokusiran na rad RTS-a, a građani su napravili prsten oko zgrade televizije. U toku samog protesta organizatori su saopštili da je RTS započeo svoj Dnevnik izveštajem sa protesta, što je ocenjeno kao “pobeda”. Ekipe ove televizije izveštavali su i sa petog protesta, a na sajtu RTS vođen je i “blog uživo” o dešavanjima na ulici.
0
6
1
Iako se u Rezoluciji Evropskog parlamenta ne spominje smena rukovodstva, konstatuje se da postoji nedostatak pluralizma na javnom servisu. Evropski parlament poziva vlasti da se “pozabave nedostatkom političkog pluralizma u javnom servisu, kao i u čitavom medijskom spektu”.
“Evropski parlament žali zbog činjenice da je pluralizam bio prisutan samo tokom izborne kampanje”, piše u tekstu Rezolucije o Srbiji izglasane prošlog meseca na plenarnoj sednici u Strazburu.
Rad REM-a pod lupom EU duže vreme
Među građanskim zahtevima je i smena saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Predsednica saveta REM-a Olivera Zekić ocenila je 10. maja da je ovakav zahtev “politički” kao i da bi trebalo raspravljati o tome “kako je deo medija i političara javnosti i društvu ponudio REM kao krivca za užasnu tragediju”. Predsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao je 28. maja za TV Pink da o zahtevu za smenu članova REM-a može da se razgovara, ali da je opoziciji cilj samo da “Šolakovoj televiziji obezbedi nacionalnu frekvenciju”.
Da u radu REM-a postoje problemi koji nemaju veze sa opozicionim zahtevima, vide i poslanici Evropskog parlamenta. U Rezoluciji o Srbiji vlada se poziva da osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije. Naglašava se važnost poboljšanja funkcionisanja i nezavisnosti REM-a.
“Evropski parlament poziva Narodnu skupštinu Srbije da obezbedi da nezavisna regulatorna tela budu ovlašćena da efikasno vrše svoje nadzorne uloga podržavanjem i praćanjem sprovođenja nalaza i preporuka nezavisnih regulatornih tela”, navodi se u dokumentu.
Rad ovog tela bio je predmet mera sprovedenih u Međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije završenog uoči prošlogodišnjih izbora. Tako su promenjeni REM-ovi pravilnici za javne i privatne televizijske kanale, u cilju uravnoteženog prisustva vlasti i opozicije.
Međutim, kako je pokazao izveštaj OEBS-a nakon održanih majskih izbora, u suprotnosti sa propisima REM-a, javni servirisi nekritički i obširno su izveštavali o javnim funkcionerima. Tako je RTS 1 skoro 50% vremena u političkim i informativnim emisijama u udarnim terminima posvetio predsedniku Vučiću, a 23% predstavnicima vlade. Situacija u privatnim medijima sa nacionalnom frekvencijom (TV B92, Hepi, RTV Pink i TV Prva) bila je još manje uravnotežena. Prema podacima OEBS-a, ovi kanali su posvetili oko 90% vremena izveštavanju o predstavnicima vlasti, prikazujući ih sveukupno u pozitivnom svetlu.
Ako se pogledaju podaci sa sajta REM-a, u 2022. godini i prva četiri meseca ove godine, ovo telo nije izreklo nijednu meru televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
Frekvencije televizijama koje krše kodekse
Na protestu 8. maja formulisan je i zahtev da se privatnim televizijama Hepi i Pink oduzmu nacionalne frekvencije zbog podsticanja nasilja. Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je u parlamentu 26. maja da nacionalna frekvencija nema nikakve veze sa Vladom Srbije, dodajući da su ove televizije imale nacionalnu pokrivenost i kada su na vlasti bile neke od stranaka današnje opozicije.
U julu 2022. godine većinom glasova REM je ponovo dodelio dozvole televizijama Prva, Pink, Happy i B92. Iz nevladine organizacije CRTA tada su ocenili da je REM prekršio propise jer je dodelio nacionalne frekvencije televizijama koje godinama unazad nepoštuju ni minimum porpisanih uslova za pružanje medijske usluge.
Slično je stanje sa dodelom frekvencija video i Evropski parlament. “Evropski parlament konstatuje činjenicu da je REM dodelio čitiri nacionalne frekvencije kanalima koji imaju istoriju kršenja novinarskih standarda,, uključujući upotrebu govora mržnje i obmanjivanje janvosti”, piše u Rezoluciji.
U dokumentu se posebno navodi slučaj televizije Hepi “zbog nepoštovanja upozorenja REM-a i širenja dezinformacija i podržavanja narativa Kremlja o ruskom ratu u Ukrajini”.
Zabrinutost zbog izbora Vulina
Među zahtevima građana je i ostavka direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 8. maja rekao je da je zahtev za smenu Vulina “dokaz” da oni koji to traže “nemaju pojma šta je čiji posao”, tvrdeći da su BIA i MUP sve uradili besprekorno. Pored Vulina traži se i smena ministra policije. Iako je Vučić u više navrata rekao da Gašića neće dati, Aleksandra Vulina u tom kontekstu nije spominjao.
U Rezoluciji Evrvopskog parlamenta ističe se zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na mesto direktora BIA, jer je Vulin “poznat po svojoj antievropskog i proruskoj retorici i u prošlosti je sa Rusijom delio informacije o sastancima ruske opozicije u izganstvu”. U dokumentu se takođe izražava zabrinutost zbog navoda o prisluškivanju ruske opozicije što se povezuje sa Vulinom.
BONUS VIDEO Govor Milana Marića na protestu „Srbija protiv nasilja“
