Ko je sve do sada bio komesar za proširenje Evropske unije?

Ginter Ferhojgen: “Evropa je bezbedna samo ako je ujedinjena”

Ginter Ferhojgen, nemački socijaldemokrata, stupio je na dužnost komesara za proširenje 1999. godine  i rukovodio tim sektorom do 2004. Za vreme njegovog mandata čak 10 država dobilo je “ulaznicu” za EU (takozvano “veliko proširenje”) – Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Slovenija, Malta i Kipar. Navedene zemlje zvanično su primljene u Uniju 1. maja 2004.

On se vatreno zalagao za prijem novih članica u EU, ističući da “nas istorija uči da je Evropa bezbedno i prosperitetno mesto samo kada je ujedinjena”.

Osvrćući se na vreme kada je Ferhojgen bio zadužen za proširenje, Erki Bahovski, spoljnopolitički novinar iz Estonije, kaže za EWB da je “on bio iskren prema nama – nije davao lažna obećanja, već je uvek pokušavao da odgovori na pitanja medija iz istočne Evrope”, piše EWB.

Oli Ren – ukidanje viza kao praznični poklon za građane Srbije

Oli Ren, finski ekonomista i političar, rukovodio je resorom proširenja od novembra 2004. do februara 2010, u doba kada je predsednik Evropske komisije bio Portugalac Žoze Manuel Baroso. Ren je na funkciju izabran kao predstavnik liberala (ALDE). Njegov mandat obeležio je prijem Rumunije i Bugarske u EU (2007), te dodela statusa kandidata Hrvatskoj (2004), i današnjoj Severnoj Makedoniji (2005).

Što se Srbije tiče, zvanični Beograd je u aprilu 2008. sa Unijom potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dve najvažnije obaveze koje je naša država preuzela ovim sporazumom bile su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovima Unije. Uprkos političkim preprekama, EU je deblokirala trgovinske sporazume sa Srbijom početkom decembra 2009, a 19. decembra iste godine odobrena je vizna liberalizacija za građane Srbije (“beli šengen”). Ukidanje viza slikovito je nazvao “prazničnim poklonom” za Srbiju.

Ren je u svojstvu evropskog komesara insistirao da vlasti Srbije ostvare punu saradnju s Haškim tribunalom i da “održe punu regionalnu saradnju sa zemljama Balkana”. Takođe, godine 2007. slovio je za jednog od najvatrenijih zagovornika Ahtisarijevog plana za Kosovo.

Oli Ren se u junu 2023. kandidovao za predsednika Finske, ali je izbornu trku završio kao četvoroplasirani, nakon čega se vratio na poziciju guvernera centralne banke te države.

Štefan File – prijem Hrvatske kruna mandata

Češki političar i diplomata Štefan File nasledio je Olija Rena na poziciji komesara za proširenje krajem 2010. i tu dužnost obavljao je naredne četiri godine. Na funkciju je izabran kao kandidat Partije evropskih socijalista (PES). Tokom njegovog mandata Hrvatska je postala članica EU (1. jul 2013), Albaniji je odobrena kandidatura za članstvo (jun 2014), a Crna Gora i Srbija počele su pregovore o pristupanju Uniji, piše EWB.

Pristupni pregovori sa Crnom Gorom otvoreni su u junu 2012, dok je sa Srbijom isti proces počeo u januaru 2014. U aprilu 2013. Štefan File je snažno podržao Briselski sporazum Beograda i Prištine, nazivajući ga “istorijskim” i ističući da je “evropska težnja Srbije i Kosova ključna u želji da normalizuju odnose”.

File je tokom dosadašnje karijere bio i specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Češke za Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i za Zapadni Balkan. U tom svojstvu posetio je Beograd oktobra 2016, kada je preneo je da je Češka zagovornik ubrzanog pristupa Srbije i ostalih država regiona Uniji.

Johanes Han: “Kvalitet važniji od brzine pristupanja Uniji”

Austrijski političar Johanes Han stupio je na dužnosti komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju 1. novembra 2014, kada je predsednik Evropske komisije postao Žan-Klod Junker. Han je na funkciju izabran kao kandidat Evropske narodne partije (EPP), i bio je zadužen za navedeni resor do novembra 2019, kada je postao komesar za budžet. Već na početku mandata izjavio je da nije realistično očekivati da bilo koja država pristupi Uniji do kraja decenije, što se ispostavilo kao tačno, kao i da je u procesu proširenja “kvalitet važniji od brzine”.

Han je neretko isticao važnost regionalne stabilnosti, a prilikom poseta Beogradu poručivao je da Srbija ima značajnu ulogu u održavanju mira i unapređenju saradnje na Zapadnom Balkanu.

U februaru 2018. tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i Johanes Han predstavili su dokument pod nazivom “Kredibilna perspektiva proširenja i pojačano angažovanje EU sa Zapadnim Balkanom”, u kojem se navodilo da bi Srbija i Crna Gora “potencijalno mogle” da budu spremne za članstvo u Uniji 2025. Ispostavilo se da je takav cilj bio preambiciozan. U leto 2024. Johanes Han je najavio da će kada ove jeseni istekne mandat aktuelnog saziva Evropske komisije otići u političku penziju.

Oliver Varhelji – verniji Viktoru Orbanu nego Briselu?

Aktuelni komesar za proširenje je Oliver Varhelji, mađarski pravnik i diplomata, koji je na funkciji izabran kao predstavnik Evropske narodne partije. Predstavljajući program rada u novembru 2019, poručio je: “Moja vizija je da za pet godina Zapadni Balkan bude više razvijen, da imamo mir između Kosova i Srbije, da Kosovo ima punu viznu liberalizaciju, da pregovori Severne Makedonije i Albanije budu pri kraju, a da se Srbija sprema za pristupanje. To je moj san“.

Varhelji je, takođe, često naglašavao značaj sprovođenja reformi u državama koje teže članstvu u EU, uključujući unapređenje “prosperiteta”, kvaliteta života i građanskih sloboda. Ipak, poznavaoci prilika u Uniji često su isticali da je u svom radu bio bliži mađarskom premijeru Viktoru Orbanu nego zvaničnom Briselu, odnosno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, piše EWB.

Tokom mandata Olivera Varheljija Severna Makedonija, Albanija, BiH, Ukrajina i Moldavija su počele pregovore o članstvu u Uniji dok je Gruzija dobila status kandidata, a Kosovo viznu liberalizaciju. Takođe, u junu 2024. Crna Gora dobila je pozitivan Izveštaj o ispunjenju privremenih merila za poglavlja 23 i 24 (IBAR), što je predstavljalo važan korak ka njenom pristupanju EU. Tim povodom Varhelji je poručio da je “Evropa spremna za proširenje”. Oliver Varhelji je imao otvoreno srdačne odnose prema vlastima u Beogradu ali to nije bilo od velike pomoći za napredak Srbije na evropskom putu. Ukoliko dobije zeleno svetlo Evropskog parlamenta on će u narednom sazivu Evropske komisije voditi resor zdravlja i dobrobiti životinja.

BONUS VIDEO: