Ko je Dragan Stanojević: Kandidat na Nestorovićevoj listi, zastupnik udruženja Putinovog kuma koji je svoje ruske veze delio i sa Vučićem

Ovo je samo jedna od veza Rusijom u biografiji Stanojevića – devedesetih je otišao u Rusiju kao šef obezbeđenja, a 2015. se vratio iz Ukrajine kao preduzetnik i politički izgnanik sa optužbama za terorizam.Čest je gost emisije na TV Hepi “Aktuelnosti”, koja se bavi rusko-ukrajinskim sukobom, mada i drugih emisija na različitim televizijama - od Hepija do Kurira, pa i po alternativnim Jutjub kanalima, poput Balkan info.U gostovanjima je predstavljan i kao preduzetnik, ekonomista, politikolog, publicista i društveno-politički aktivista.

Odlazak u Rusiju i ulazak u politiku

Rođen je 1971. godine u Priboju, a nakon završenog Ekonomskog fakulteta, smer “menadžer biznisa”, 1992. godine odlazi u Rusiju. U gradu Perm odlazi kao šef obezbeđenja jedne domaće firme, da bi se zatim preselio u Ukrajinu kao direktor privatne aviokompanije. Tamo započinje privatni biznis.Srba je u to vreme najviše bilo, između ostalog, i u ukrajinskom gradu Dnjepopetrovskom, a Stanojević kaže za Danas da je u politiku ušao slučajno – 1999. kada je počelo NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Napravio je u ovom gradu udruženje Srbska opština „Sveti Sava“, nakon što je prvobitno dao izjavu za ukrajinsku državnu televiziju koja je „odjeknula“.Inicijator je osnivanja međunarodne organizacije “Ujedinjena Srbska Dijaspora Evroazija”, a tokom boravka u Ukrajini bivao je blizak ruskim političkim snagama u ovoj zemlji, te odatle veze i sa Medvičukom. Upravo je ova organizacija kasnije bila proglašena za terorističku.

Bliskost sa Janukovičevom vlašću datira još iz vremena kada je stranka bivšeg predsednika “Partija regiona” bila u opoziciji – Stanojević posebno ističe da je preko ove opcije, kako kaže, izlobirao da ukrajinski parlament ne prizna Kosovo, što je bio predlog predsednika Juščenka.Svoje rusko-ukrajinske veze nije sebično čuvao. Ovih dana su na Tviteru objavili njegovu fotografiju sa akteulnim predsednikom Vučićem. Ova fotografija datira još iz 2011. godine, kada je Stanojević po sopstvenim rečima bio spona između tada opozicionara Nikolića i Vučića i vrha ruske vlasti.Tvrdi i da su svi lideri tadašnjih parlamentarnih stranaka išli na sastanke i okrugle stolove u Rusiji, gde je on bio posrednik.Političke promene u Ukrajini 2013. i masovne demonstracije “Majdan” nisu se dobro odrazile na Stanojevićev boravak u ovoj zemlji.Tokom “Majdana” našao se na nezvaničnoj poternici za likvidaciju podržavaoca “Majdana”, grupe ukrajinskih kozaka, koji su ga optužili da je šef srpske, proruske terorističke organizacije, “poklonik Putina i okoreli Evroazijac”. Na “uništenje evroazijskog teroriste” ovu grupu savetovali su, kako su sami rekli, “albanski prijatelji”.Isticao je tada da ne izlazi iz kuće i da se oseća ugroženo, a zbog svega obraćao se i srpskoj ambasadi u Ukrajini.U to vreme, kada su dobrovoljci iz Srbije išli da ratuju u Donjeck i Lugansk, organizacija koju je vodio “Udružena dijaspora Evroazije” biva proglašena terorističkom. Sedam godina kasnije ova odluka je oborena na sudu. Udruženje je osnovano 2008. i delovalo je i u Belorusiji, Estoniji i Moldaviji.Kada se odlučuje na osnivanje Pokreta “Rodoljubi otadžbine i dijaspore” (ROD) postaje sve više prisutan u domaćim i regionalnim medijima.

Kandidat na Nestorovićevoj listi

Pri osnivanju ROD-a je govorio da ovo udruženje za cilj nema da preuzima vlast, već da bude poluga koja može da utiče na vlast. Ipak, danas je kandidat na opozicion listi “Mi – Glas iz naroda”, čiji je nosilac doktor Branimir Nestorović.Stanojević kaže za Danas da ROD upravo zbog tog karaktera nikada nije izašao na izbore, te da je pokret “MI” prihvatio ciljeve ovog pokreta koji se tiču pozicije ljudi u rasejanju. Očekuje da pređu cenzus.“Nećemo ni sa kim praviti nikakve koalicije nakon izbora u okviru parlamenta. Ne želimo da učestvujemo sa vlastima, ni sa ovakvom opozicijom”, kaže on i dodaje da bi desno orijentisana opozicija treba da podrži njihovu borbu.Saradnju će imati sa svima za koje utvrde da rade za „srpske nacionalne interese“, ali ne u smislu koalcije, već delovanja u cilju ostvarenja tih interesa.Grupaciji čiji je deo u parlamentu prioritet neće biti geopolitika, već, napominje, privredna, ekonomska i socijalna pitanja.Ističe da je organizovanje okruglih stolova i sastanaka, kao dovođenje preduzetnika i Rusije i Ukrajine u Srbiju trajalo sve do te 2014. godine, kada dolazi, dodaje, na „poternicu“, i tada shvata da je sistem u Srbiji truo.„Trajalo je do 2014. godine dok nisam postao meta za likvidaciju u Ukrajini. Tadašnji ambasador, bivši šef BIA, Rade Bulatović je je rekao Nikoliću i još nekim ljudima da sam sve izmislio i praktično namestio da me ubiju. Jedva sam uspeo da spasim sebe i porodicu, država mi nije pomogla, iako sam bio na čelu Skupštine dijaspore. Ja nisam kriminalac, to je bilo čisto politički. Od tog momenta sam shvatio da je ovaj sistem truo“, tvrdi on.Poručuje i da je sedam-osam od ukupno 10-15 njegovih prijatelja, koji su se uz njega našli na pomenutom spisku za likvidaciju ubijeni, te da je na jednog od njih, Olega Ferju, bivšeg kandidata za predsednika Ukrajine, pokušan atentat pre oko mesec dana.Laž je, kaže, da je čest gost režimskih televizija i napominje da su ga zvali jedino u „Aktuelnosti“ i TV Vesti, televiziju u vlasništvu Željka Mitrovića koja takođe ima format posvećen ukrajinskom ratu, te da je ranije bio zabranjen na TV Pink.