Ruski predsednik Vladmir Putin pristao je da razmeni 215 ratnih zarobljenika iz Ukrajine za 55 ruskih zarobljenika koje je Ukrajina držala. Na spisku razmenjenih, našlo se i jedno zvučno, i za Kremlj očigledno važno, ime - Viktor Medvedčuk. Ko je kontroverzni biznismen koji je Ukrajina držala u zarobljeništvu od sredine aprila i zašto je Putinu toliko važan da je pristao da preda tri puta više zarobljenika samo da bi ga spasio?
Viktor Medvedčuk zarobljen je 12. aprila, skoro dva meseca nakon što je rat počeo. Vest o njegovom hapšenju objavio je na društvenim mrežama prvi čovek Ukrajine Vladmir Zelenski. Ukrajinske vlasti sumnjičile su kontroverznog biznismena za veleizdaju i pokušaje pljačke nacionalnih resursa na Krimu koji je Moskva anektirala 2014. godine.
Dan nakon hapšenja, Zelenski je ponudio Rusiji razmenu Medvedčuk za zarobljene Ukrajince, ali tada je iz Kremlja odbačena takva mogućnost jer „Medvedčuk nije ruski državljanin“ i „nema nikakve veze sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini“. Kako je tada iz Moskve saopšteno, „on je strani političar“.
„Mi apsolutno ne znamo da li on želi da se Rusija uključi u rešavanje klevetničke afere protiv njega“, rekao je tada portparol Kremlja Dimitrij Peskov.
U međuvremenu, Rusija je promenila mišljenje i pristala na razmenu. I ne samo to. Sudeći po proporciji razmenjenih zarobljenika, Rusiji je bilo jako važno da oslobodi Medvedčuka jer za njega je dao zarobljene komandante Azova.
Za ukupno 55 ruskih zarobljenika koje je držala ukrajinska strana, Rusija je bila spremna da Ukrajini preda 215 zarobljenika, do kojih su većina bili pripadnici kontroverznog Azovskog bataljona koji su u ruske ruke pali zajedno sa čeličanom Azovstal u Marijupolju. Na spisku Azovaca koje je Rusija predala Ukrajini su komandanti te jedinice – potpukovnik Denis Prokopenko i zamenik komandanta jedinice Azov Svjatoslav Palamar.
⚡️⚡️Commanders of the Azovstal defense, including Denys Prokopenko, the head of the Azov regiment, deputy commander Svyatoslav Palamar and marine commander Serhiy Volynsky, were among the 215 people released from Russian captivity in a massive prisoner exchange on Sept. 21. pic.twitter.com/EmKzuongWT
— The Kyiv Independent (@KyivIndependent) September 21, 2022
Ova odluka Rusije mogla opisati kao čudna ili neočekivana, obzirom da su je Azovski bataljon jedno od opravdanja koje je Rusija koristila za pokretanje „sprecijalne vojne operacije“, kako u Rusiji nazivaju rat u Ukrajini.
Naime, Rusija je rat u Ukrajini pokrenula pod parolom „denacifikacije“ i „čišćenja od neonacista“ koji ugnjetavaju, pa čak i vrše genocod nad etničkim ruskim stanovništvom ili stanovništvom koje govori ruski jezik na istoku Ukrajine. Azovski bataljon u ruskim medijima predstavljan je kao najbolji primer koji opravdava motiv Vladimira Putina da pošalje tenkove u Ukrajinu 24. februara ove godine.
Azovski bataljon korene vuče iz 2005. godine iz Harkova i tamošnjih organizacija koje su povezivane sa neonačističkom ideologijom i ekstremnom desnicom. Reč je o organizacijama poput „Patriote Ukrajine“ koju je 2005. godine osnovao Andrij Bilecki i Socijal-nacionalne skupštine (SNA) koja je okupljala nekoliko desničarskih i ekstremističkih organizacija.
Pročitajte još:
Bataljon se prvobitno zvao „Istočni korpus“ i osnovan je kao paravojska sa idejom da brani Harkov u slučaju napada 2014. godine. Do toga nije došlo, ali se veći deo boraca tog bataljona prebacio u Marijupolj, luku na Azovskom moru koja se nalazi u Donjeckoj oblasti. gde su vođena najžešće bitke. Bataljon tada menja ime i narednih meseci ratuju protiv proruskih separatista iz Donbasa. Bitaka za Marijupolj završena je u avgustu 2014. godine, a Azovci su slavljeni kao branioci grada nad kojim je Ukrajina zadržala kontrolu. Od septembra 2014. godine, Azovski bataljon deo je Nacionalne garde Ukrajine pod okriljem tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova. Od tada i zapadne sile AZovski bataljon vide kao brinioce i ukrajinske borce.
Rusija Azovski bataljon vidi kao naciste, deničare ili kako ih mediji bliski Kremlju nazivaju „ukronaciste“. Tim pre odluka da komandante tog bataljona preda nazad u Ukrajinu zbog Viktora Medvedčuka deluje pomalo neočekivano, čak moglo bi se reći i kao poraz, obzirom na proklamovani cilj u prvim danima rata.
Medvedčuk, pored toga što je lider proruske opozicione stranke u Ukrajini, blizak je prijatelj i kum Vladimira Putina. Iako se veći deo života zvanično bavio samo advokaturom, Forbs je njegovo bogatstvo procenio na 620 miliona dolara.
Prethodno, bio je lidera jedne od najvećih opozicionih frakcija u Ukrajini – „Opozicione platforme Za život“. Ta stranka se u martu ove godine našla na listi od nekoliko političkih opcija koje je Zelenski suspendovao zbog poveznosti sa Rusijom.
Medvedčuk je rođen je u Sibiru. Njegov otac je bio osuđen na osam godina zatvora i još četiri godine progona zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima Ukrajine. Posle raspada Sovjetskog Saveza osnovao je uspešnu advokatsku firmu, dok je 2000. godine ušao u ukrajinski parlament kao član Socijaldemokratske partije. Međutim, samo godinu dana kasnije izbačen je iz parlamenta zbog optužbi o zloupotrebi položaja.
Tada je postao jedan od najbližih saradnika ukrajinskog predsednika Leonida Kučme, a pretpostavljalo se da je upravo on ruka iz senke koja upravlja politikom premijera Viktora Janukoviča.
Sankcije uvedene ljudima iz kruga bliskog Putinu „zakačile“ su i Medvedčuka, čija jahta je bila na udaru. Jedno vreme luksuzan brod dužine 92 metra bio je usidrena u Rijeci, da bi krajem marta dobila dozvolu da krene prema Trogiru. Godišnji troškovi ovog broda, održavanja i putovanja procenjuju se na vrtoglavih 15 do 20 miliona dolara, što samo po sebi govori o finansijskoj moći njenog vlasnika.
Viktor Medvedčuk i Vladimir Putin upoznali su se 2003. godine, kada je kontroverzni biznismen bio na funkciji šefa predsedničke administracije. Samo godinu dana kasnije ruski predsednik postao je kum Medvedčukove ćerke Darje. To je bila izričita želja supruge Viktora Medvedčuka Oksane Marčenko, koja je jedna od najpoznatijih televizijskih voditeljki u Ukrajini.
Medvedčuk je često govorio o svom odnosu sa Putinom, ističući da bliske veze sa omraženim ruskim liderom koristi samo za „poboljšanje života ljudi“, naročito onih iz regiona Donbasa.
U knjizi „Svi ljudi iz Kremlja“ koja je objavljena 2015. godine, ruski novinar Mihail Zigar je tvrdio da Putin veruje da se nijedno pitanje koje uključuje Ukrajinu ne može rešiti bez Medvedčuka.
BONUS VIDEO Cene avio karata obaraju rekorde: Od 1.600 do 5.600$ za beg iz Moskve u Beograd
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar