Komunikološkinja Jelena Kleut ocenila je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je u Srbiji na delu "vojno-politički diskurs" u kojem se građani stavljaju u poziciju "pešadije", a u takvom konstruktu stvarnosti svaka neposlušnost je ravna "izdaji".

Kleut je rekla da se „na taj način implicira jedna stroga hijerarhija u kojoj je svaka neposlušnost skoro pa ravna izdaji“.

„U načinu komuniciranja krize jedna od osnovnih razlika između zemalja jeste da u nekima stručnjaci i političari saopštavaju informacije i pozivaju građane da donesu razumne odluke, u drugima stručnjaci i političari donose odluke i pozivaju građane da ih poštuju. Kada to vratimo u metaforu rata, u prvom slučaju su građani generali, u drugom su pešadija“, kazala je Jelena Kleut.

Ocenila je da, iako se ratne metafore koriste da bi se „mobilisalo“ društvo, one često dovode do toga da se bolest -neprijatelj izjednači sa bolesnim kao neprijateljem i vodi ka stigmatizaciji.

Psiholog Vladimir Mihić rekao je da su u svim demokratskim državama, represivne mere i upotreba mehanizama sile bile poslednje opcije, dok u nekima nisu ni uvedene.

„S druge strane, u Srbiji se, od toga da ne treba praviti zalihe, za samo par nedelja došlo do toga da niko i nikad neće moći da mrdne iz kuće. Ovo je klasična poruka sistema koji se oslanja na jednu ili mali broj osoba koje upravljaju zemljom i koji u kriznim situacijama mnogo češće upadaju u paniku pošto nemaju kome da se obrate za pomoć“, ocenio je Mihić.

Mihić je dodao da se to dešava zato što oni koji čine sistem „nemaju potrebna znanja“, a one koji takva znanja imaju „godinama su gurali u zapećak i ponižavali“

Dodao je da se zbog toga u autoritarnim državama vlast okreće oprobanom receptu – zabrane, ograničenja i kazne.