Kako su nas triput “prevarili”: Sve muke s Briselskim, Ohridskim i Vašingtonskim sporazumom

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija prevarena prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, odnosno prvog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„To je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum. Mi smo u dobroj veri ušli u sve te dogovore isključivo zbog toga da bismo ostvarili kompromise koji bi bili u interesu svih na Kosovu i Metohiji. I na kraju je Srbija uradila sve, a prištinska strana je od samog početka počela sve to da bojkotuje i to uz otvorenu podršku nekih zemalja“, rekao je Dačić.

I zaista, ruku na srce, sam tekst Briselskog sporazuma stavlja na prvo mesto Kosovo. Potpisivanje “Prvog sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa”, kako se zvanično zove, je uveo Srbiju u novu etapu odnosa sa Kosovom, ali i pregovora sa Evropskom unijom, kako navodi sagovornik Nove.

Briselski sporazum uzduž i popreko

Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, za Novu kaže da je sam Briselski dijalog imao svoje prednosti i mane. On napominje da su se ovim dokumentom vezale evropske integracije sa rešavanjem pitanja normalizacije sa Kosovom.

“Briselskim dijalogom Srbija je vezala EU integracije za rešavanje pitanja normalizacije sa Kosovom. Ta dva procesa su uzajamno-povezana na nacin da su bolji odnosi sa Pristinom potreban ali ne dovoljan uslov za približavanje članstvu EU. Drugim rečima, tek nakon postizanja Briselskog sporazuma Srbija je postala kandidat za članstvo u EU i započela proces pregovora, koji je ubrzo zastao ne samo zbog Kosova vec zbog ne sprovodjenja unutrasnjih reformskih procesa”, kaže Mijačić za Novu.

Prvi deo dokumenta Briselskog sporazuma se bavi stvaranjem Asocijacije, danas poznatije kao Zajednice srpskih opština na Severu Kosova. Ipak, danas, 12 godina kasnije, nikakva autonomna forma srpske vlasti na Kosovu nije stvorena. Drugi deo dokumenta se bavi postojanjem i načinom funkcionisanja srpske policije na Kosovu.

Ipak, Srbi su odličili 2022. godine napustiti institucije na Severu Kosova, zbog, kako je tada navedeno pritisaka, bilo institucionalnih, bilo policijskih širom teritorija sa srpskim dominantnim stanovništvom. Tada je predsednik Srpske liste Goran Rakić rekao da ova odluka važi do povlačenja odluke Vlade Kosova o registarskim tablicama i do poštovanja Briselskih sporazuma. Početkom 2024. godine, Kosovo je uvelo registarske tablice i ukinulo nalepnice.

U međuvremenu su potpisana još barem dva veća sporazuma, Vašingtonski i Ohridski. Vašingtonski sporazum, potpisan je 2020. Godine, a njim je predsedavao sadašnji predsednik SAD-a Donald Tramp. Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić “ponizno sedeo na štokrlici”, a tim sporazumom je dogovorena ekonomska saradnja Kosova i Srbije, kao i saradnja obe strane sa Izraelom, otvorivši konzulate u Prištini i Beogradu. Takođe je ovim sporazumom dogovoreno da se Hezbolah tretira kao “teroristička organizacija”.

Tada je dogovorena izgradnja takozvanog Autoputa mira, kao i pruge mira koja će povezivati Beograd i Prištinu. Takođe, u sklopu tog sporazuma, obe strane su se složile da će imati i svoje predstavnike na graničnom/administrativnom prelazu Merdare.

Član 4 menja sve

Ipak, Ohridskim sporazumom iz 2023. godine, cela priča oko Kosova dobila je jasniji oblik. Tada su kosovski premijer Aljbin Kurti i Vučić dali usmenu saglasnost ovom sporazumu, ali ne i potpis. Iako Sporazum ne zahteva eksplicitno da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, on sprečava Srbiju da se protivi pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Evropska unija ili NATO, pored toga što zahteva od Srbije da prizna kosovske nacionalne simbole, pasoše, diplome i registarske tablice vozila.

Od Kosova se zahteva da obezbedi odgovarajući nivo samouprave za etničku srpsku zajednicu. Krajnji cilj sporazuma je stvaranje „pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa”. U tekstu Sporazuma, naziv Kosovo se koristi bez zvezdice i obe strane se pominju poimenično, odnosno Srbija i Kosovo, a ne Beograd i Priština.

Ipak, postoji par članova koji su Srbiji postali sporni kada je Kosovo pokušalo da uđe u Savet Evrope, što je srpski državni vrh pokušao da diplomatski blokira. Konkretno član 4 je sporan, jer on pretpostavlja da se Srbija neće usprotiviti primanju Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju.

“Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”, navodi se u članu 4.

Mijačić za Novu kaže da “nije tajna da su postignuti sporazumi” više išli u korist zaokruživanja političkog sistema Kosova. Ipak, on navodi da svaki ovaj proces, ide “preko leđa” Srba na Kosovu.

“Nije tajna da su postignuti sporazumi i aneksi vise znacili Kosovu u cilju zaokruživanja političkog sistema i međunarodne afirmacije, dok je Srbija imala koristi od evropskih integracija i priliva stranih direktnih investicija. Srbi na Kosovu najviše placaju cenu ovog procesa, iako su sporazumi trebali da reše neke od njihovih životnih problema, njihov položaj se u značajnoj meri pogoršao kroz ovaj proces”, navodi Mijačić.