Izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Preporučeno otvaranje novih poglavlja i ubrzane reforme u vladavini prava

Evropska komisija će u sredu u Briselu objaviti godišnje izveštaje o napretku u reformama za sve zemlje u procesu pristupanja EU, piše RTS.

Takozvani “paket proširenja” sa izveštajima za deset zemalja među kojima je i Srbija predstaviće visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borelj i evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji.

Vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom i usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji, jesu teme koje su evropski zvaničnici stavili u prvi plan izveštaja.

Četvrti put zaredom u godišnjem izveštaju Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje sledećih poglavlja u okviru klastera 3, o konkurenciji i inkluzivnom rastu. Zemlje članice nisu dale zeleno svetlo za otvaranje u prethodne tri godine, a kakva je politička odluka ovog puta biće poznato u decembru.

Izveštaj navodi da Vlada Srbije “i dalje članstvo u EU označava kao strateški cilj”, ali ocenjuje da su prevremeni izbori i prekid u radu vlade i parlamenta usporili napredak reformi.

“Potrebna je snažna politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politike, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim uključenim institucijama, kako bi Srbija mogla da ubrza pregovore o pristupanju EU.”

Od srpskih vlasti se traži da, kao stvar prioriteta, "mnogo aktivnije i objektivnije komuniciraju o pristupanju Uniji” i da se suprotstave dezinformacijama u nacionalnim medijima.

Ograničen napredak u oblasti vladavine prava

U ključnoj oblasti vladavine prava u okviru poglavlja 23 postignut je “ograničeni napredak” u prošloj godini, ocenjuje Evropska komisija. U oblasti pravosuđa Evropska komisija je takođe dala ocenu “ograničeni napredak".

Navodi se da je ”određeni napredak” postignut u oblasti borbe protiv korupcije, usvajanjem antikorupcijske strategije za period 2024–2028.

U oblasti slobode izražavanja i medija nije bilo napretka, a preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja nisu usvojene, navodi Komisija.

Od Beograda i Prištine se traži puna primena sporazuma o putu ka normalizaciji i Ohridskog sporazuma, uz ocenu da tu nije bilo dovoljnog napretka. Komisija podseća da je “konstruktivan” angažman u dijalogu preduslov za korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Govoreći o sukobu u Banjskoj iz septembra prošle godine, izveštaj navodi da od Srbije očekuje da "u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi brzo privela pravdi počinioce napada na severu Kosova".

Očekivanja od dijaloga Beograda i Prištine

Od Prištine se traži da započne proces koji vodi formiranju Zajednice srpskih opština, na osnovu predloga statuta EU iz oktobra prošle godine. Od Beograda se očekuje da paralelno započne primenu svojih obaveza iz sporazuma, priznavanjem “dokumenata, simbola i institucija Kosova”.

“Sporazum je pravno obavezujući za obe strane, a njihova konstruktivnost ocenjivaće se isključivo na osnovu primene”, naglašava izveštaj.

Bilo kakve formalnosti oko načina usvajanja sporazuma ne treba da stoje na putu njegove pune primene, navodi Evropska komisija i naglašava da su strane obavezne da primene i sve prethodne sporazume u okviru dijaloga.

Godišnji izveštaj navodi da je Srbija zadržala visok nivo odnosa sa Rusijom i intenzivirala odnose sa Kinom, što, kako se navodi, otvara pitanja o “strateškom opredeljenju Srbije”.

Komisija navodi da se Srbija, posle agresije Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekim stavovima EU u međunarodnim telima, uključujući i Generalnu skupštinu UN.

S druge strane, izveštaj naglašava da se Beograd nije uskladio ni sa jednom restriktivnom merom prema Rusiji, niti sa većinom izjava visokog predstavnika Borelja o ovoj temi. Po oceni EK, usklađenost Srbije je sa 54 odsto u 2023. godini opala na 51 odsto u 2024. godini.

O napretku u ekonomiji

Ekonomski parametri su uglavnom pozitivno ocenjeni u godišnjem izveštaju.

“Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i postigla je određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Odgovarajuća čvrsta monetarna i fiskalna politika pomogla je obaranju inflacije, dok je ekonomski rast na putu oporavka”, ocenjuje Evropska komisija.

Godišnji izveštaj je ključni dokument Evropske komisije na osnovu kojeg se procenjuje napredak zemalja kandidata na putu ka članstvu u EU. Polazeći od ovog izveštaja, zemlje članice će u decembru usvojiti zaključke o proširenju i doneti odluke o daljim koracima u ovom procesu.

***

BONUS VIDEO: