INTERVJU Vladimir Međak: Litijum nije prečica za Srbiju u EU, od Picule ne očekujte hvalospeve Vučiću

Tonino Picula izabran je za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Kako komentarišete reakcije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić?

Njihova rekacija je u skladu sa njihovim političkim sklopom, neprijatna ali i nervozna. Mada u Srbiji te od etikete „ustaše“ do statusa „stranog partnera“ dele samo dva do tri hvalospeva o predsedniku Vučiću. Transparente „Nismo genocidni narod“ je za par nedelja zamenila zastava Nemačke.

Za evropsku budućnost Srbije je dobra stvar što je izabran Tonino Picula, kao predstavnik Socijaldemokratske grupacije, a ne neko iz Evropske narodne partije (EPP).

Ovo je prvi put (posle 10 godina) da se EPP, čiji je SNS pridruženi član, neposredno neće baviti Srbijom sa nivoa EU. Za nas su najbitniji Visoka predstavnica za Spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas iz Estonije, predložena komesarka za proširenje Marta Kos iz Slovenije, obe iz redova liberala i Tonino Picula. Predsednica Komisije fon der Lejen je EPP, ali se ona neće neposredno baviti Srbijom ni proširenjem.

Do sada je EPP uvek štitio SNS šta god učinili, uključujući i neregularne izbore iz decembra 2023.

Po čemu će se on najviše razlikovati u odnosu na svog prethodnika Vladimira Bilčika?

Od Picule ne očekujem gorepomenuta dva-tri hvalospeva Aleksandru Vučiću. Može se očekivati veća pažnja pre svega političkom kriterijumu za članstvo koji obuhvata demokratiju i fer izbore, slobodu medija, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. To su osnovne vrednosti EU, gde je Srbija doživela sunovrat od 2014. a na koje Evropski parlament, koji zastupa interes Unije kao celine, mora da stavi fokus. Svako stavljanje fokusa na stanje osnovnih vrednosti EU, mora dovesti do kritike režima u Srbiji, jer on nema čime da se pohvali.

Osnovne vrednosti EU su utkane i u član 1 Ustava Srbije, po kom je Srbija zasnovana na pripadnosti „evropskim vrednostima i principima“. Svako ko brani evropske vrednosti, ujedno brani i Ustav Srbije. Predsednik Vučić pak tvrdi da evropske vrednosti nisu i naše vrednost, bez obzira na Ustav.

Poljski premijer Donald Tusk je prošle sedmice bio u Srbiji. Kako tumačite ovu posetu? Ima li ona neko dublje značenje ili je Vučić Tuska izabrao umesto odlaka na Samit BRIKS kako bi zadovoljio Zapad?

S obzirom na ostale goste tom prilikom, premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa i lidera nemačkih demohrišćana Riharda Merca, ovo je više bio partijski sastanak sa budućim liderima EPP. Ovaj sastanak vidim kao pravljenje plana rada EPP sa Vučićem za narednih 5 godina i tokom poljskog predsedavanja Savetom u prvoj polovini 2025.

U petak je u Beogradu bila i Ursula fon der Lajen. Glavni razlog njene turneje po Zapadnom Balkanu je proširenje EU. Gde je Srbija po tom pitanju danas?

Moram da istaknem da u poslednjih 15 godina nisu iz Brisela dolazili toliko ohrabrujući tonovi kad je u pitanju proširenje. Ono je opet došlo visoko na listu prioriteta EU. Stvari se ozbiljno ubrzavaju i šansa za proširenje postoji do 2030. Srbija može da je iskoristi, ali pokazuje da to ne želi. Čini mi se da je Srbija na putu da propusti (verovatno poslednju) priliku za ulazak, koja se otvorila agresijom Rusije na Ukrajinu. Sadašanja situacija me mnogo podseća na odnos Srbije prema EU integracijama 1990. godine. Crna Gora kaže „Evropa sad“, kao Slovenci 1990. „Europa zdaj“, a mi im se smejemo, saplićemo ih i pričamo kako su to sve gluposti. Ponašanjem iz 1990. smo došli u 2024. kad gledamo Sloveniji, Hrvatskoj i Rumuniji u leđa sa velike udaljenosti. Može se desiti da za 20 godina tako gledamo u leđa Crnoj Gori.

Skoro usvojena Reformska agenda Srbije odlaže najbitnije, a za vlast nepopularne mere, za kraj 2027. tj. izvan mandata Vlade i predsednika i izostavlja ključne stvari tj. sankcije Rusiji i raskidanja ugovora kojima se zaobilaze javne nabavke sa Kinom i Rusijom. Iz toga zaključujem da naše namere nisu iskrene.

Očekujete li da ona, pa i ostali zvaničnici z EU, promene odnos prema vlastima u Srbiji i počnu više pažnje da obraćaju na probleme poput vladavine prava i stanja demokratije?

Njen nastup u Beogradu je bio odvojen od realnosti po pitanju vladavine prave i demokratije, što je ona svojim rečima zapravo i potvrdila. Da je Srbija zaista napravila takav iskorak u vladavini prava (klaster 1 Osnove) Komisija bi izvestila članice EU da je Srbija ispunila prelazna merila u poglavljima 23 i 24, ključni i prelomni korak u pregovorima na kom se Srbija zaglavila, a Crna Gora načinila juna 2024. i da treba da krene ka zatvaranju pregovora. Ona to nije uradila, već predlaže otvaranje klastera 3 Konkurentnost. Nadu mi daje što se EPP nama neposredno neće baviti.

Kakav je vaš stav po pitanju iskopavanja litijuma u Srbiji i mislite li da je to prečica na putu ka EU ili nešto drugo?

Ja sam protivnik toga. Kao pravnik raspravu o ekonomskim i ekološkim efektima ostavljam stručnjacima koji su svoje rekli. Sa pravne tačke, u zemlji koja je 104. na svetskoj listi korupcije (2015. bila 71.), gde Vlada smanjuje kvalitet mleka da zaštiti profit multinacionalne kompanije, ukida merne stanice da se ne zna zagađenje, smanjuje propisani kvalitet vode za piće da bi se smanjili troškovi investitoru, ovakva investiticija ne može da se završi dobro, jer nema garancije da će biti kontrole u interesu građana.

Moment gde predsednik traži garancije od Nemačke da će sve biti u skladu sa evropskim propisima je moment kad sam bio siguran da ovo nije dobro. Jedini koji to može da garantuje u Srbiji je Vlada Srbije, a nikako Nemačka ili EU. Usklađenost Srbije sa propisima EU je ocenjena sa 2 od 5, jer Vlada SNS 10 godina nije radila na poboljšanju ocene. Litijum je pre svega bilateralna i komercijalna priča koja nije ni prečica ni uslov Srbije na putu ka članstvu i to su predstavnici Nemačke rekli isto veče. On samo može biti oslonac režimu da ostane na vlasti bez obzira na sve šta rade.

Samo demokratska Srbija može postati član EU, sa ili bez litijuma. Srbija, koja je zabeležila 14. najveći pad demokratije u svetu u poslednjih 10 godina, to ne može.

BONUS VIDEO: