Iz Evropske unije ponovo stiže zahtev za obustavu novca Srbiji: U pismu Ursuli fon der Lajen pominju se rektor Đokić, izbori i Boris Bratina

U pismu upućenom predsednici Komisije Ursuli fon der Lajen i Kolegijumu komesara, poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Prebilič i Sandro Goci upozorili su da nedavni događaji u Srbiji označavaju značajnu eskalaciju erozije demokratskih normi.

Posebna zabrinutost izražava se zbog policijskih akcija na Univerzitetu u Beogradu, uključujući pretrese, zaplenu internih dokumenata i javno ciljanje rektora Vladana Đokića.

“Te akcije, koje su emitovane u direktnom prenosu provladinih medijia, predstavljaju jasan pokušaj zastrašivanja akademskih institucija i ućutkavanja kritičkih glasova”, navodi se u saopštenju Evropske demokratske partije i dodaje: 

“Zemlja kandidat za članstvo mora poštovati standarde autonomije univerziteta, pravičan postupak i vladavinu prava, a ono što se događa u Srbiji je "duboko nespojivo sa evropskim standardima".

U pismu Evropskoj komisiji se oštro osuđuju nedavne izjave ministra informisanja i telekomunikacija Srbije Borisa Bratine, koji je predložio da policija upotrebi smrtonosnu silu protiv studenata, tražeći hitnu ostavku ministra.

U saopštenju evroparalamentarci pružaju podršku rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću i studentskom pokretu, čiji zahteve za odgovornošću, transparentnošću i poštovanjem demokratskih principa smatraju legitimnim.

"Jedini kredibilan put napred predstavlja organizovanje slobodnih i poštenih izbora, ali oni se ne mogu održati pod sadašnjim uslovima", poručili su poslanici i pozvali Komisiju na jasan stav, uključujući obustavu finansiranja Srbiji dok se ne sprovedu konkretne i proverljive reforme posebno kada je reč o biračkom spisku i pravilnom funkcionisanju Regulatornog tela za elektronske medije. Potreban je jasan, čvrst i hitan odgovor kako bi se održale evropske vrednosti i podržali građani Srbije u njihovoj težnji ka demokratiji i vladavini prava", zaključuju poslanici.

Na istu stvar u februaru ove godine upozorila je komesarka EU za proširenje Marta Kos. 

Sve je teže Briselu da nađe argumente za Srbiju    

Ona je tada rekla da bi EU mogla da uskrati sredstva iz paketa od 1,6 milijardi evra kredita i grantova namenjenih Srbiji, nakon što je Beograd usvojio set pravosudnih zakona na predlog poslanika SNS Uglješe Mrdića. 

"Ove izmene narušavaju poverenje. Postaje sve teže onima u Briselu koji su spremni da se ide napred sa Srbijom, da iznesu argumente u prilog tome", navela je Kos u komentarima poslatim Rojtersu.

Nešto slično Kos je rekla i prošlog meseca, posle susreta sa predsednicom Skupštine Anom Bnabić. Ona je istakla da je tokom ovoog susreta izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog poteza vlasti u Srbiji koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa i istakla da EU očekuje da primena novih zakona o pravosuđu bude privremeno odložena. 

“Obavestila sam predsednicu Skupštine da je u toku procena da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate iz finansijskih instrumenata Evropske unije“, navela je Kos i pozvala na prekid napada na organizacije civilnog društva i novinare.

Podsećanja radi, najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region predstavlja Plan rasta za Zapadni Balkan. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra. Četiri milijarde u obliku povoljnih kredita, dok su dve milijarde bespovratna sredstva. U prošloj godini, Srbija je dobila samo „pretfinansiranje“, odnosno oko 111 miliona evra, što je sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za našu zemlju. Za isplatu punog iznosa, Srbija je trebalo da ispuni sedam reformskih koraka, međutim, do sada je u potpunosti ispunila samo tri. Evropska komisija je zbog toga odlučila da iznos prve isplate umanji, a preostali iznos biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni i ostale predviđene reformske obaveze. Odobrena sredstva se odnose na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. Godine.

Ne treba zanemarivati moć Evropskog parlamenta

Komentarišući ovu situaciju, kao i novi apel na Evropsku komisiju da konačno oštrije reaguje na dešavanja u našoj zemlji, Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da nikako ne treba zanemarivati moć Evropskog parlamenta. 

“Pre godinu i po dana, 30 poslanika iz EU parlamenta je poslalo pismo Ursuli fon der Lajen, ali ona se na to oglušila. Međutim, tad je komesar bio Oliver Varhelji”, kaže Međak za Novu, aludirajući na to da je Varhelji čovek mađarkog premijera Viktora Orbana, koji je vrlo blizak vlastima u Srbiji. 

“Sada, kada je Marta Kos komesarka, pisma iz Evropskog parlamenta i rezolucije koje dolaze iz Evropskog parlamenta će biti mnogo, mnogo jasnija. Znači, sada će parlament pitati Komisiju da objasni svoje postupke, tako da, u ovom trenutku i uključenost parlamenta ima mnogo veću težinu nego što je imala pre godinu i po dana u prethodnoj Evropskoj komisiji. Pored toga, vi sad imate nekoliko država članica koje su izrazito negativno nastrojene prema tome šta se dešava u Srbiji” kaže Međak.

Sagovornik Nove podseća da je Švedska stopirala svoju bilateralnu pomoć, dok druge države članice jasno i eksplicitno poručuju: "Hoćemo da vidimo vladavinu prava”. 

“Sad smo mi u nekoj pat poziciji, gde imate Evropski parlament, jedan deo država članica i jedan deo Evropske komisije koji se protivi svemu onome što se dešava u Srbiji, i imate drugi deo država članica i Evropske komisije koji nemaju problem sa tim. E, to je trenutno borba koja se vodi, a novi zahtev evroposlanika Prebiliča i Gocija, ovo je korak ka tome da se vrši dalje pritisak na Ursulu fon der Lajen”.

Međak posebno ističe i da se dodatni pritisak vrši i na Evropsku narodnu partiju da razmotri isključivanje SNS iz članstva. 

“To je zapravo ključna tačka zašto ponašanje Evropske komisije nije drugačije. Na čelu EK je  Ursula fon der Lajen, koja je takođe deo Evropske narodne partije, čiji je deo i Aleksandar Vučić. To je taj nivo, da tako kažem, neki način čuvanja, s tim što ga oni sad više ne podržavaju, ali nisu spremni ni da traže način kako da se izvrši veći pritisak na njega”, zaključuje Međak.