“Razgovor Aleksandra Vučića i Volidimira Zelenskog je zadatak koji je pred nas stavljen i mi na tome radimo, ali nije jednostavno… Razumemo da Srbija polazi od sopstvenih interesa, ali bili bismo zahvalni ako bi se pridružila sankcijama koje su Rusi uvele evropske zemlje. Ne bismo voleli da vidimo državljane Srbije u armiji Ukrajine”, kaže, između ostalog, u intervjuu za “Novu” Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Beogradu.
Tolkač za naš list odgovara i na pitanja o tome da li Srbija prodaje oružje Ukrajini, Kurtijevim poređenjem ruske agresije na Ukrajinu sa dešavanjima na Kosovu, kao i prisustvu ruske paravojne pozicije Vagner u Srbiji.
Da li imate utisak da Srbija poslednjih meseci menja stav prema Rusiji?
Da, postoji utisak da se nešto menja i to samo ne u svetu, nego i u Srbiji, zašto što su narativi ruske propagande postali neopravdani, kako sa tačke gledišta Ukrajine, tako i sveta. Naš utisak je da bi sve zemlje sveta trebalo da stanu na našu stranu, jer mi smo zemlja koja je napadnuta, zemlja u kojoj se ruši infrastruktura, ubija civilno stanovništvo…
Verujete li da bi se uskoro moglo desiti da Srbija uvede bar neki paket sankcija Ruskoj Federaciji? Imate li neke nagoveštaje?
To je pitanje koje mi toliko često postavljaju da sam se borio da odgovaram njega, jer to nije pitanje na koje ja imam odgovor. To je pitanje koje bi se moralo postaviti državnom vrhu Srbije. Naravno, mi bismo bili zahvalni ako bi se Srbija pridružila uvođenju sankcija koje su evropske zemlje već uvele Ruskoj Federaciji i to bi odgovaralo u suštini našim zajedničkim interesima, našem zajedničkom putu ka Evropskoj uniji. Razumemo da Srbija polazi od sopstvenih interesa, da zavisi u nekim pitanjima od Ruske Federacije i zbog toga je taj proces verovatno malo duži.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da se nikad nije čuo sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Znate li zašto je to tako?
Mislim da mi kao diplomate možda nismo preduzeli sve što bi trebalo da bi se taj razgovor odigrao. Međutim, situacija u kojoj se nalazimo nije jednostavna za taj razgovor, zato što bi on morao da bude popunjen nekim konretnim stvarima koje moraju dobro da se osmisle s obzirom na situaciju u Ukrajini.
Postoji li mogućnost da Vučić i Zelenski razgovaraju ili čak da dođe do njihovog susreta?
Vaše pitanje jeste zadatak koji je pred nas (diplomate) stavljen i mi na tome radimo. Postoje mnoga pitanja koja je potrebno razmatrati, ne samo sa predsednikom, već i sa mnogim ministarstvima i ministrima. To su pre svega ekonomska pitanja, naše zajedničke saradnje pri međunarodnim organizacijama, a tu su naravno i politička pitanja. Sva ta pitanja treba konkretizovati i organizovati telefonski razgovor ili neki susret između predsednika.
Naravno, treba razmatrati i ono što je od zajedničkog interesa u međunarodnoj areni, a to su međusobna podrška između Srbije i Ukrajine oko teritorijalnog integriteta i suvereniteta dve države, jer znamo da Srbija podržava Ukrajinu u tom smislu i glasa za rezolucije u UN. Sa druge strane, Ukrajina podržava Srbiju kada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Treba raditi i na produbljivanju bilateralnih odnosa. U ovom trenutku Srbija i Albanija ostaju jedine zemlje na Balkanu sa kojima Ukrajina nema sklopljen sporazum o slobodnoj trgovini. Postoje, naravno, i druga pitanja.
Kako narod u Ukrajini gleda na Srbiju, imajući u vidu da je Srbija, uz Belorusiju, jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji?
Na žalost, danas se za Ukrajinu svet deli na dva dela. S obzirom na to da se nalazimo pod agresijom, Ukrajinci sve vide crno ili belo. Pogled na Srbiju kod Ukrajinaca formira se pod određenim uticajem ruskih narativa. Primećujemo da u Srbiji ruski mediji imaju veliki uticaj, da se ovde slika naroda Srbije prema Ukrajini formira kroz ruske uticaje, ruske narative.
Isto tako, i iskrivljena slika kod Ukrajinaca formira se takođe pod uticajem tih narativa i na žalost ljudi, kako u Srbiji, tako o Ukrajini, nemaju pravu sliku jedni o drugima. Za godinu dana svog boravka ovde ja sam takođe primetio tu iskrivljenu sliku i mi moramo takođe da radimo veoma jako i naporno da bismo to ispravili.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je u svom pismu predsedniku Zelenskom naveo da priče Kosova i Ukrajine imaju „očiglednu sličnost“ i da su u pitanju dva naroda koja su izgubila mnoge od svojih najboljih građana zbog, kako je naveo, „imperijalističkih planova susednih zemalja“. Kako komentarišete njegove navode i da li se slažete sa njima?
Mi možemo imati različite poglede na različita pitanja. U Beogradu na primer možemo da vidimo plakate da je Kosovo Srbija, a Krim Rusija. Kada neko kaže da je to ista situacija možemo reći da nije, jer svaka situacija je priča za sebe. Sa druge strane, mi živimo u svetu u kome smo prihvatili principe zajedničkog života, suživota sa drugim narodima. To su pre svega principi međunarodnog prava, a Ukrajina podržava te principe.
Što se tiče rešavanja pitanja Kosova i Metohije sa Srbijom, mi smo za mirno rešavanje tog pitanja i poštovaćemo one dogovore i ugovore koji budu potpisani.
Kurti je poredio agresiju Rusije na Ukrajinu i naveo da je to slično onom što se dešavalo na Kosovo?
To su stvari koje su različite i ne mogu se porediti. Pre svega to je zato što je Ruska Federacija priznala granice Ukrajine. Priznate su Budimpeštanskim ugovorom, ugovorom između Ruske Federacije i Ukrajine. Zato to porediti nije normalno.
U više navrata u srpskoj javnosti se pokrenula priča o izvozu srpskog oružja Ukrajini, što je predsednik Vučić oštro demantovao. Da li Srbija izvozi oružje u Ukrajinu?
Ne posedujem informacije koje bi oborile izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Znači, Srbija nije prodavala ni Ukrajini ni Ruskoj Federaciji nikakvo oružje, ni bilo kakvu vojnu i prateću tehniku. Takođe, voleo bih da našem agresoru niko u svetu ne dostvalja oružje, zato što to oružje ubija naš narod.
Imate li informacije da li neki srpski državljani ratuju u Ukrajini, bilo na ruskoj ili ukrajinskoj strani? Po srpskim zakonima, to je krivično delo.
Mi veoma pažljivo pratimo informacije po tom pitanju i ne bismo hteli da vidimo državljane Srbije u redovima armije Ukrajine, zato što se na taj način krši zakon Republike Srbije. Mi se vodimo informacijama koje je izneo ministar unutrašnjih poslova Srbije, kao i predsednik Vučić, da svaki državljanin koji bude učestvovao u ratu, da li sa jedne ili druge strane, biće kažnjen prema zakonima Srbije. I naša ambasada i službe Ukrajine zaista veoma pažljivo rade na tom pitanju. Mi bismo mogli samo doprineti srpskoj strani da taj neko bude na određeni način kažnjen.
Znate li nešto o eventualnom prisustvu organizacije Vagner u Srbiji?
Znam da su se pojavljivale slične organizacije. Mi smo primetili da su se u Beogradu, nakon posete državljanina Srbije Damjana Kneževića Ruskoj Federaciji, pojavili neki murali sa Vagnerom. Ne razumem zašto. Teroristička organizacija se pojavljuje u Srbiji, ali nemamo informacije koliko neki državljani Srbije i dalje učestvuju u tome.
BONUS VIDEO Ambasadori u Beogradu neće o sankcijama koje je Vučić pominjao, ali hoće o sankcijama Rusiji