INTERVJU Predrag Cvetičanin: Režim je trenutno najveći kriminalac u Srbiji

Pošto predajete sociologiju kulture i kulturnu politiku, kako ocenjujete ukidanje statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba i generalno delovanje Ministarstva kulture?

Mi prisustvujemo raspadu državnog sistema zaštite i finansiranja kulture. Ukidanje statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba, urađeno je na osnovu „Predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra“ koji je Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, falsifikovao. A to je i priznao u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Taj dokument je sačinjen kršenjem procedure predviđene Zakonom o kulturnom nasleđu, član 61, koja podrazumeva da predlog za ukidanje zaštite mora da sledi istu proceduru kao predlog za zaštitu, uključujući elaborat i mišljenje stručnih službi.

A pri tom se, uopšte i ne skriva da je sve to je urađeno da bi se taj prostor, u samom centru Beograda, u neposrednoj blizini zgrade Vlade Srbije, ustupio bez naknade, na 99 godina kompaniji u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta predsednika Trampa. Tako da se nesumnjivo radi o kršenju Zakona o kulturnom nasleđu, o krivičnom delu i o korupciji velikih razmera. A da ne pričamo o nivou vođenja spoljne politike – podmitićemo predsednikovog zeta, pa će to popraviti diplomatske odnose između dve zemlje.

Ali simbolički, to je gotovo neverovatan čin, posebno za režim koji se razmeće svojim patriotizmom. Jedina paralela bi bila da američki Kongres dozvoli Al-Kaidi da na mestu Kula bliznakinja izgradi kockarnicu i da predsednik Tramp izjavi da ga to „oduševljava“, i da će tu ideju promovisati „s radošću“, kao što je to predsednik Vučić izjavio marta 2024. godine.

S druge strane, od više od dvadeset konkursa Ministarstva kulture za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, koji su od vitalne važnosti za sve aktere iz civilnog sektora u kulturi, ali i za kreativne industrije i druge kulturne aktere, doneta su rešenja za svega nekoliko. Prema članu 9, Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi, koja reguliše način realizacije konkursa, državni organi su u obavezi da rezultate javnih konkursa objave najkasnije šezdeset dana od dana završetka podnošenja prijava. Većina konkursa je završena februara i marta, rezultati je trebalo da se pojave aprila i maja, a mi smo na sredini novembra, a rezultata još uvek nema. A poseban paradoks je što bi svi ti projekti trebalo da budu realizovani do 31. decembra tekuće godine.

Pored toga, Sekretarijat za kulturu Beograda već drugu godinu za redom nije uopšte raspisao konkurse za finansiranje projekata u oblasti kulture, uz neke smešne izgovore, iako su u budžetu Grada Beograda za to bila previđena sredstva. Pokrajinski sekretarijat za kulturu je realizovao konkurs, a na njemu nije bilo sredstava za jubilarno 70. Sterijino pozorje, za 74. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, za 12. Šekspir festival, za Festival studentskog pozorišta i za Exit festival.

Tako da se sistem finansiranja kulture u Republici Srbiji raspao i to zato što novca nema. A novca za kulturu nema, jer je potrošen na organizaciju kontra-mitinga, na održavanje Ćacilenda, na honorare za privatna obezbeđenja koja terorišu građane.

Kao zaposleni na Univerzitetu u Nišu, kako gledate na osnivanje Fakulteta za srpske studije?

To očigledno sa naukom nema nikakve veze. Režimu je bilo stalo da se osveti Filozofskom fakultetu u Nišu, koji je prvi nedvosmisleno podržao studentske zahteve, a istovremeno da „nagradi“ petnaestak nastavnika, od više od 160 nastavnika i saradnika koliko radi na ovom fakultetu, koji su tokom cele godine pokušavali da uguše studentsku pobunu. A potvrđujući to, gostujući juče u Nišu, ministar obrazovanja Dejan Vuk Stanković rekao je da je osnov za osnivanje fakulteta bilo to što su „neki profesori želeli da svoju sreću potraže van Filozofskog“ i da on ne vidi „da je tu bilo šta sporno“.

Samo što je u svakom koraku taj pokušaj protivzakonit. Inicijativu za osnivanje Fakulteta za srpske studije pokrenuo je Grad Niš, koji nema nikakve ingerencije nad visokim obrazovanjem. O toj inicijativi nisu znali ništa ni na Filozofskom fakultetu u Nišu, ni na Univerzitetu u Nišu. Kada je ona obelodanjena, Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta je glasalo protiv ove odluke, Savet Filozofskog fakulteta je glasao protiv ove odluke, Savet Univerziteta u Nišu nije doneo pozitivno mišljenje o ovom odluci, a juče se protiv nje izjasnio i Rektorski kolegijum Univerziteta u Nišu.

Ovom odlukom je prekršen član 57. Zakona o visokom obrazovanju i član 72. Ustava Republike Srbije, koji garantuje autonomiju univerziteta. Kao što je Rektorski kolegijum Univerziteta u Nišu konstatovao, u Zakonu o visokom obrazovanju ne postoji mogućnost da se akreditovani studijski programi iz jedne visokoškolske ustanove prenesu drugoj visokoškolskoj ustanovi. Takođe, da nije moguće ni izdvajanje nekih departmana iz sastava fakulteta i njihovo prenošenje drugoj, još uvek neakreditovanoj ustanovi. Ali i da se ugovori o radu nastavnika, posebno onih koji imaju ugovore na neodređeno vreme, ne mogu raskidati bez obostrane saglasnosti potpisnika ugovora.

Naime, od trideset četvoro koji trebalo da pređu na taj novi fakultet, dvadeset i jedan nastavnik i saradnik to ne želi, već žele da ostanu na Filozofskom fakultetu, gde i imaju ugovore o radu. Studenti, koji su upisali Filozofski fakultet i žele diplomu tog fakulteta, takođe većinski ne žele da ih prebace u neki novi fakultet. Svima njima je jasno da se radi o jednokratnoj političkoj meri i da je izvesno da će sa padom režima taj fakultet prestati da postoji i njegove diplome biti nevažeće.

I šta mislite da će se dalje događati?

Mislim da će, bez obzira na sve ovo što sam naveo, taj fakultet ipak biti osnovan. Kao što mislim da će, ukoliko to fizički ne budemo sprečili, oni, po hitnom postupku, srušiti zgradu Generalštaba, pa kad je nema vi onda razmišljajte o tome da li je bilo kulturno dobro ili nije. A to je zato, što se u ovoj fazi svoje vladavine, režim više uopšte ne obazire na Ustav i zakone. To što rade sada, radili su od početka svoje vladavine, samo što je to sada potpuno ogoljeno.

Veliki francuski sociolog Emil Dirkem uveo je u društvene nauke pojam anomije, od grčkog korena reči a-nomos, što znači "bez zakona" ili "bez pravila". Po njemu, anomija je stanje društva u kome pravila ne važe i u kome ljudi više ne znaju šta je "normalno", prihvatljivo ili očekivano ponašanje. Dirkem je mislio do ovog slabljenja društvenih normi dolazi kao posledica brzih društvenih promena, u kojima stare vrednosti i norme prestaju da važe, a nove još uvek nisu nastale. U takvom društvu, gde dobro više ne nalazi nagradu, a zlo ne bude kažnjeno, dolazi do stanja društvene dezorijentacije, što se manifestuje u opštem osećaju besmisla, povećanju stope samoubistava i bujanju kriminala.

Ali režim u Srbiji je dao novu interpretaciju ovog pojma. Oni koji bi trebalo da uspostavljaju društveni poredak, da donose zakone i, generalno, podstiču poštovanje normi, su oni koji ih najviše krše. Oni su ti koji proizvode bezakonje. Kako možete da osudite nekog ko poseduje 160 grama marihuane, kad nije osuđen onaj koji je na plantaži, koju su obezbeđivali zaposleni u Bezbedonosno-informativnoj agenciji i Vojno obaveštajnoj službi, imao 1,6 tona marihuane i najsavremenija postrojenja za proizvodnju skanka. Kako možete da osudite bilo koga zbog nasilničkog ponašanja, kad je Predsednik Republike Srbije, bez ikakvog obrazloženja, pomilovao četiri nasilnika koji su bejzbol palicama slomili vilicu studentkinji. Kako možete bilo koga da optužite za silovanje, kad je komandant Jedinice za zaštitu ličnosti, u objektu Vlade Srbije, pred svedocima pretio studentkinji da će je pred svima silovati. Možete li bilo koga da optužite za klevetu, kad sa režimskih medija predstavnici izvršne vlasti svakodnevno sipaju lavine laži i kleveta. Utoliko je, nažalost, po obimu kršenja Ustava i zakona, režim, trenutno, najveći kriminalac u Srbiji.