0
Istoričar i bivši ambasador u SAD Milan St. Protić rekao je u intervjuu Novu da ne očekuje da će gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneti ostavku zbog najnovije afere sa turskom firmom "Kentkart". Kako tvrdi, za njegovi 65 godina nikada nije video da neko podnosi ostavku iz moralnih razloga, zbog čega ni sad neće biti slučaj. Dodatno, Protić je naglasio da su mogući izbori do kraja godine, ali da će konačnu reč dati vlast, premda ne očekuje nikakve promene. Naprotiv, istoričar tvrdi da će izbori doneti samo gore rezultate za opoziciju. Kada je reč o pregovorima Beograda i Prištine, sagovornik Nove kaže da su Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić "dva ovna na brvnu koja se ponašaju kao mala, razmažena deca".
Već danima Beograd “trese” afera sa Kentkartom, u kojo je Šapićev šef kabineta nudio turskim partnerima da im namesti tender ukoliko pristanu na sporazumni raskid ugovora. Da li ste očekivali da makar iz moralnih razloga Šapić podnese ostavku ili da ga stranka smeni? Kako je moguće da nemamu nikakvu reakciju institucija?
Za mojih 65 godina koliko imam, ne pamtim da je neko podneo ostavku iz moralnih razloga. Pamtim da je podneo ostavku jer je bio primoran zbog pritiska vlasti, ali da je neko to uradio svojom voljom, ne pamtim. Osim moje malenkosti kada sam dao ostakvu na mestu Skupštine Grada Beograda pa mi to do danas nisu oprostili. Mi smo se navikli na to, kao što što se navikli na korupciju i na to da vlast radi šta god hoće. Ovoga puta uhvaćena je na delu, ali to je javna tajna da se sve vreme radi. Razlika je u tome što je ova vlast toliko ogrezla u toj korupciji, koja je endemska bolest našeg društva. Šapić se poziva na predsednika države gde javno kaže da laže i podvaljuje. Kod nas su moralna merila do te mere poremećena da dobar deo nacije opravdava varanje i laganje ako je “u nekom više interesu”. Pod uticajem otrovane vlasti, javnosti i medija došli smo toga da je korupcija prihvatljiva.
Kakvu političku sudbinu predviđate Šapiću – hoće li biti pušten “niz vodu” ili će i ovu aferu “preživeti?
To zavisi od onih koji su ga doveli i ustoličili na toj poziciji, oni će i doneti odluku. On se samo pokazao plitkoumnijim od njegovog prethodnika, koji je u tome bio mnogo veštiji, a isto je to radio – ako ne i gore. Nije to pitanje jedne osobe, već sistema, a taj sistem suviše dugo funkcioniše na taj način koji je stigao do toga da više ne znam može da li se promeni, osim efikasne kontrole vlasti. Ali, kako da se efikasno kontroliše vlast kada vam je pravosuđe u tolikoj meri u službi izvršne vlasti.
Ovo što je otkriveno poslednjom aferom, to je za krivično gonjenje. Da li će Šapić podneti ostavku, to je sekundarno pitanje. Primarno je da li će nadležno tužilaštvo da ga goni.
U ovoj zemlji nikada niko nije odgovarao za korupciju na visokom nivou, zbog čega verujem da se to neće dogoditi ni ovog puta. Sam sam bio u takvim situacijama kad sam primećivao u konzulatu u Bernu da se rade finansijske zloupotrebe i o tome obavestio ministarstvo, a oni su mi rekli donesi dokaze. Na kraju, od toga nije bilo ništa, a radilo se o ogromnim sumama. Moje ruke bile su potpuno vezane, ništa nisam mogao da uradio. To je samo jedan mali primer koliko je sistem u ovoj zemlji ogrezao u jednoj vrsti zloupotrebe.
Pročitajte još...
0
31
2
Govorili ste o promenama u društvu i ulozi pravosuđa kao kontrolne grane vlasti, ali gde se u tim promenana stanja u društvu nalazi opozicija. Može li ona da ugrozi SNS, da li je moguće ujedinjenje opozicije, ali i pojava novih lica poput Jakova Milatovića u Crnoj Gori koji mogu da promene vlast?
Pre nego što do dođe do ujedinjenja opozicije, ti opozicioni činioci moraju da se dogovore kakvu će politiku da vode ako dođu na vlast. Ta politika treba da bude jedinstvena i oko tih nekoliko stavki oko kojih bi se eventualno dogovorili budu dosledni i da drže reč. Pa tek ne osnovu toga da se vidi ko bi u jednom takvom planu, recimo za vođenje Beograda, bio spreman da učestvuje. Istorija nam je pokazala da se ujedinjavanja radi ujedinjenja ne završe dobro, odličan primer vam je DOS. Mi smo skupili okupili protiv Miloševića, ali kako da se menja bilo je ko u klin, ko u ploču. Mora da se vidi sa kim će da menjaju sistem, pa da se oko nekog jednostavnog plana okupe i predstave građanima, ali to nije tema.
Kada je reč o Jakovu Milatoviću, čekalo se tri decenije da se on pojavi i da na kraju ljudi glasaju ne za njega, nego protiv Mila Đukanovića. Ovaj u Srbiji je tek trećina Đukanovićevog mandata, ali da li će pojaviti naš Jakov, to se nikada ne zna. I on se pojavio niotkuda, pojavio se kao čovek koji će objediniti sve glasove protiv Đukanovića.
Nikada ne možemo biti sigurni kada će izbiti na površinu neko ko će povesti u promene kao Milatović. Za njega i njegovog šefa nikada nisam čuo, ali to ne oduzima ništa njihovoj pobedi, međutim želim da sagledam sve realne okolnosti koje su se pojavile. Ponavljam, nikada se ne zna kada će neko od mladih ljudi izaći na površinu i uzeti glasove svih onih koji su nezadovoljni prvim čovekom ove zemlje. Daj bože da se to dogodi, ali u ovom trenutku ne vidim da je to realan scenario. Jasno je da aktuelni predsednik sada troši svoj drugi mandat i izričita je norma da nema treće mogućnosti. Na sledećim izborima će sigurno biti neko drugo lice umesto njega.
Milatović je mlad čovek, obrazovan na Zapadu, bez mrlje u karijeri i kao takav kandidat pobedio je Đukanovića. Kako bi trebalo da izgleda fotorobot idealnog kandidata koji bi pobedio Vučića, odnosno SNS?
Uslovi za izbore moraju da budu takvi da je moguća pobeda nekog opozicionog kandidata ili neke opozicione političke grupacije. Kada uporedite kakvi su bili na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, pa i na parlamentarnim izborima i to uporedite sa izborima u Srbiji, pa to je nebo i zemlja. Svedočili smo debati na televiziji dosadašnjeg i novoizabranog predsednika Crne Gore, što je za našu zemlju misaona imenica. To je glavni i neophodan uslov. Tamo smo saznali koji je novi predsednik pola sata posle završetka izbornog procesa, a ovde smo čekali na rezultate izbora tri meseca.
To je prvi uslov, a drugi uslov je da oni koji se suprotstavljanju imaju jasan plan, program, jasne i jednostavne ciljeve koji su ostvarivi. To onda treba da predoče građanima i kažu građanima da stave prst na čelo, da to nije rijaliti, da se radi o sudbini njihove dece i da posle nema kuku lele. To je poruka koja mora da se uputi – četiri ili pet stavki koje su realne, a onda da se građanima zaista prenese odgovornost. Ovako su navikli da je glasanje jedna zanimacija zbog koje ne zavise njihovi životi i sudbine. Do god tako bude bilo, oni će glasati za one koji su jači i vlasti. Za moje godine, ne pamtim za sistem koji je bio drugačiji od ovog.
Oduvek je pravosuđe bilo u rukama vlasti. Sudije i tužioci su naučeni tako, oni na Pravnom fakultetu uče kako se sluša vlast. Kad biste im i dali nezavisnost, oni ne bi znali šta s njom da rade, pogubili bi se. Sudija Majić (Miodrag prim.aut) je ogroman izuzetak, on je anomalija sistema i tako će i da prođe, a tako i prolazi. Majić nije pravilo, on je slobodouman uprkos pravnom fakultetu i svom iskustvu u sudstvu. Ali, to nažalost nije pravilo. Takvih ljudi je premalo. Ko će to da promeni, to je pitanje ne od milion dolara, već pitanje opstanka i budućnosti ove zemlje.
U javnosti se spekuliše da će građani na birališta do kraja godine. Šta vi očekujete, hoće li biti izbora do kraja godine ili tek na proleće iduće?
Moguće do kraja godine, ukoliko vlast proceni da je to u njenom interesu. Ali, samo uz uslov na osnovu njihovih procena da će posle tih pozicija biti u jačoj poziicji nego pre, inače izbora neće biti. Nemoj niko da očekuje da će ti izbori doneti nešto dobro, doneće gore. Očigledno ova vlast nije zadovoljna brojem poslanika i moguće je da pokuša da to pojača, te vrati na ono vreme pre prošlih izbora i u Beogradu i u opštinama u Srbiji. Izborni uslovi će biti gori nego ikada jer im je cilj da ostvare apsolutnu dominaciju na svakom nivou vlasti. Oni koji se nadaju, bolje da se ne nadaju – biće gore i to im kažem. Da li će biti podignut cenzus na pet odsto, videćemo, ali imaju sve mehanizme da ostvare ono što im je cilj.
Kako vam izgledaju pregovori Beograda i Prištine, obe strane šalju poruke kojima jedna drugu udaljavaju od rešenja. Očekujete li da će biti postignut dogovor do kraja godine?
Jasno je da su to dva ovna na brvnu, dva nezrela, detinjasta čoveka koja predvode svoje narode. Oni su to pristali protivno svojoj voljji jer ih je na to motivisala, nagovorila međunarodna zajednica. I jedan i drugi drže ili su držali šipak iza leđa kada su na to pristajali, računajući da će onaj drugi da sabotira, što bi bio izgovor. Tačno se to sad vidi. Kurti sabotira sve što je trebalo da ispuni, sada forsira besmislene izbore uz ogormne rizike. Od Zajednice srpskih opština (ZSO) nema ništa, verovatno neće da ni da bude i to je za našeg lidera u Beogradu da i on kaže da ni on ne mora da ispuni.
To nas sve drži u začaranom krugu. Biću veoma iznenađen ako se uozbilje i ako počnu da sprovode to što su prihvatili, ne vidim da EU i SAD imaju dovoljno efikasne metode kojima bi na to njih privoleli. Meni su oni vrlo slični po stepenu nezrelosti. Tamo prihvataju, a onda ne sprovode ništa. Ponašaju se kao mala, bezobrazna i nevaspitana deca, dečurlija prava. To je dokaz da Albanci na Kosovu i mi ovde nismo dovoljno sazreli da bismo ozbiljno rešavali međusobna pitanja i da bismo gledali u budućnost, nego se igramo vrlo ozbiljnih igara zbog kojih su u prošlosti ljudi stradali.
Ponavljam, sa stanovišta Srbije to je loše ispregovarano, moralo je bolje. Ono što Srbija dobija za uzvrat moralo je da bude neuporedivo značajnije. ZSO koja je podignuta na najviši nivo srpskih interesa je od početka bila jedna udica da bi se ovaj naš upecao i do danas nije shvatio da je to bila jedna podmetačina. To je bila šarena laža, a Srbija to što je trebalo da traži, aktuelna vlast nema snage ni hrabrosti ni da traži, odmah im se odseku noge. Kada se pojave tamo, oni se manji od makovog zrna.
Ne smeju oni preko jezika da prevale da zahtevaju punopravno članstvo u EU. To je trebalo da bude cilj, ali pošto to nije stavljeno na sto, onda je neminovno što je došlo do ovakvog francusko-nemačkog predloga. Krivi smo, ništa nismo predložili u prethodnih 30 godina, nikada nismo imali svoj predlog, a o nama se radi. Nisam optimističan za sprovođenje tog plana jer ne vidim kako ova dva „ovna“ mogu da se motivišu. Oni uživaju da se inate kao mala deca.
Bonus video: Milan St. Protić o obavezujućem nepotpisivanju i cenzusu kao bumerangu