0
Otkako se sa protestima zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu vratio u politiku, bivši potpredsednik Pokrajinske vlade Goran Ješić postao je redovni „abonent“ zatvorskih ćelija. Ponovo je uhapšen nakon sednice Skupštine grada Novog Sada na kojoj je izabran novi gradonačelnik, a tom prilikom privedeno je još nekoliko odbornika i poslanika opozicije.
Prvo ga pitamo da li je vlast uspela da ih zastraši?
– Ako misle da će nas batinaši u uniformama i fantomkama zastrašiti, onda su se grdno prevarili. Nismo se uplašili istih takvih ni ratnih devedesetih godina 20. veka, kada su isti ovi vladali, pa nećemo ni sad. Svi znamo šta se dešava – režim pokušava da uguši svaki otpor nasiljem i zloupotrebom institucija. Ali ako su toliko sigurni u svoju moć, zašto nas hapse? Zašto blokiraju opoziciju da uđe u Skupštinu grada? Zato što znaju da nemaju legitimitet i da je ovo što rade obična razbojnička otimačina. Novi Sad ne pripada njima, nego građanima.
Istovremeno, policija češlja poslovanje nevladinih organizacija. Jasno je da će u tom pravcu ići dalja borba režima protiv neistomišljenika. Kako se tome suprotstaviti?
– Ovo je provaljena matrica koju SNS koristi već godinama – kriminalizacija svakoga ko im nije po volji. Nevladine organizacije, opozicija, novinari – svi koji im stoje na putu – proglašeni su stranim plaćenicima, izdajnicima ili kriminalcima. Kako se boriti? Prvo, nećemo ćutati. Drugo, nećemo se povući. Treće, pružićemo pravnu zaštitu svakome ko je meta ovog režima. Četvrto, učinićemo vidljivim svakog nasilnika. Kad mafijaška vlast počne da proganja ljude koji se bore za javni interes, to znači da se plaše i da je kraj blizu. S druge strane, a što je zapravo i najvažnije, ovakve akcije će izazvati još jaču reakciju građana i solidarnost sa svima koji su napadnuti. Velikoj većini građana Srbije stvari su kristalno jasne: koga ovaj režim napada, taj je sigurno na pravoj strani istorije.
Žarko Mićin izabran je za gradonačelnika Novog Sada na sednici kojoj su prisustvovali samo odbornici vlasti. Policija nije dala opoziciji da uđe u zgradu. Na prethodnoj sednici budžet nije izglasan i grad je na privremenom finansiranju. Da li je Novi Sad okupiran grad?
– Novi Sad nije samo okupiran – on je otet. Gradonačelnika nisu izabrali građani, nego policija i batinaši. Kada vam opozicija stoji napolju, jer joj je zabranjeno da uđe u institucije, kada je budžet nevažeći, kada vladaju ljudi bez podrške – onda je to klasična uzurpacija vlasti. Ovo nije više pitanje jedne sednice ili jednog grada – ovo je pokazatelj da režim ne preza ni od čega da bi ostao na vlasti. Ali neka budu sigurni – oteto će biti vraćeno. Jer, za razliku od institucija, građani Novog Sada su slobodni ljudi i niko ih više neće uterati sa ulice u kuću, dok ne oslobode institucije. Uostalom, stiže proleće.
Kad govorimo o Mićinu, o kakvom je čoveku reč?
– O čoveku bez integriteta. O čoveku koji je učestvovao u batinanju građana. O čoveku koji pristaje da bude gradonačelnik u gradu u kojem ne sme da izađe pred građane. O čoveku koji zna da nema podršku, ali pristaje da bude marioneta partije. O čoveku koji će raditi sve što mu se kaže, bez obzira na posledice po Novi Sad. Takvi ljudi ne donose odluke, oni ih samo sprovode. A svi znamo ko ih donosi. Žarko Mićin je nelegitiman i nebitan!
U kom pravcu će ići vaše dalje delovanje? S kojim strankama i pokretima biste mogli da sarađujete?
– Ići će u pravcu u kojem idu i svi protesti, od studentskih do građanskih: odozdo ka gore. Građanski pokret Solidarnost je već obezbedio partnerstvo sa nekoliko lokalnih pokreta u Srbiji i nastavljamo dalje, premrežićemo celu Srbiju. Opozicija mora da ide po Srbiji, ne da sedi u udobnosti Terazija. Studenti i građani su svojim šetnjama po celoj zemlji stigli do ljudi koji su ih sada videli, znaju da postoje, znaju da nisu usamljeni i zato danas imamo proteste u doslovno svim opštinama i gradovima u Srbiji. Ustao je protiv režima i onaj ko se nikada ranije nije pobunio.
Na koji način opozicija može da doprinese studentskoj borbi?
– Kao što su studenti rekli, to nije samo studentska borba, niti je u pitanju niz odvojenih borbi, već jedna borba protiv nepravde. U borbu su, na svoje načine, uključeni radnici, prosvetari, advokati, poljoprivrednici, kulturni radnici…, koji stoje rame uz rame sa studentima. A opozicija mora da radi posao koji opozicija i inače radi – ako je opozicija. Moramo na ulicu da branimo naše građane. Posle nezakonitog i neustavnog usvajanja najvažnijeg akta, zakona o budžetu Srbije bez skupštinske rasprave, što je ponovljeno i u Pokrajinskoj vladi, a zatim kulminiralo nepuštanjem odbornika na sednicu Skupštine grada, ulica nam je nažalost jedina opcija, dok ne povratimo uslove za demokratsku, političku borbu.
Da li mislite da postoji spremnost da se istraje do ispunjenja zahteva? Ne mislim samo na studente, nego na podršku građana i opozicije?
– Ovo što gledamo nije više samo protest – ovo je pobuna protiv celog sistema. Nema sumnje da postoji spremnost da se ide do kraja. Ljudi su siti laži, nasilja i poniženja. A kada se jednom pređe ta tačka, kada ljudi shvate da nemaju šta da izgube, kada se oslobode straha i uoče strah u očima zveri, onda više nema te sile koja će ih zaustaviti. Nikada u životu, ni u vreme kada smo rušili Miloševića, nisam video toliku odlučnost u očima građana kao što je vidim danas. Ovo je kraj korumipranog, kriminalnog režima.
