INTERVJU Dejan Bursać: Državni aparat se potpuno raspao, batinašima i policijom komanduje čovek kome je funkcija "brat"

Da li je Aleksandar Vučić izgubio kontrolu nad događajima u zemlji i sad svesno generiše krizu?

Čini se da je tako, bar što se tiče prvog dela Vašeg pitanja. Ostaje nejasno da li ikakva racionalna strategija stoji iza toga. Sama ideja da odustanete od ustupaka i od izbora već da pokušate da bunt građana ugušite nasiljem – i to čak ne institucionalizovanom policijskom i pravosudnom represijom, već difuznim uličnim nasiljem – potpuno je van pameti. Da izuzmemo opštu suludost te ideje u evropskoj zemlji u 21. veku, ideja da će neko da sedi kući i ćuti zato što dobije batine od jednog režima u poluraspadu je vrlo, vrlo nategnuta, što možemo da vidimo i na ulicama Srbije svakog dana.

Šta nam govori to što je brat predsednika Srbije morao lično da dođe u Ćacilend?

Govori nam tri stvari. Prva je da se ovde državni aparat potpuno raspao. Ne samo što je državu okupirala jedna politička stranka (to smo već znali), već što ni stranka nije baš stranka, već jedan kartel političko-poslovno-koruptivnih interesa i vrlo neformalnih veza. U takvoj situaciji, potpuno je normalizovano da privatnom armijom batinaša i policijom komanduje neko kome je funkcija “brat”.

Drugo je da je očigledno bilo potrebno uliti hrabrosti aktivistima SNS ličnom pojavom vrha njihove strukture, što znači da moral opada. Treće i povezano, to nam govori da stvari baš ne idu kao po loju, čim je “teška artiljerija” morala da izađe na ulicu.

Mislite li da vlasti polazi za rukom da nasiljem ponovo probudi strah kod građana?

Mislim da se naprednjaka više niko u ovoj državi ne plaši. I da ovakvim pristupom samo to još više pokazuju čak i svojim glasačima, koji su sve nesigurniji i uplašeniji.

Vučić po svaku cenu izbegava da raspiše izbore, a deluje da će ovo produbljivanje krize iskoristiti kao izgovor za to. Gde nas takvo stanje može odvesti?

Do pre nekoliko dana je izgledalo kao da idemo ka izborima – recimo počele su da se najavljuju klasične predizborne mere ekonomskog populizma, od povećanja minimalca do snižavanja potrošačkih cena. To su neki signali koji navode na mogućnost skorih izbora.

Međutim, čini se da smo sad ponovo daleko od toga. Moguće da je faktor u odluci bio i zdravstveni problem ministra Glišića, koji u toj neformalnoj strukturi Srpske napredne stranke važi za nekog ko se na terenu dosta bavio organizacijom izborne logistike. Kako bilo, ne vidim kako SNS može da reši ovu situaciju bez izbora.

Kome na ruku idu trenutni događaji? Da li prolazi mantra vlasti da su studenti i građani ti koji ruše ustavni poredak, a da su oni, s druge strane, zaštitnici istog?

Rekao bih da se glavni efekat aktuelnih događaja vidi kod građana koji se sve više oslobađaju straha i čiji bes prema režimu sve više raste. Ne vidim kako glasačima SNS, tradicionalno pripadnicima društvenih grupa koje cene stabilnost u društvu i zbog te stabilnosti glasaju za tu stranku, pogoduje konstantni haos na ulicama.

Istraživanja pokazuju da studenti vode i da bi njihova lista mogla da porazi SNS. Šta je ključni element koji bi mogao da utiče na to da se ta prednost materijalizuje na izborima?

U našem vrlo kompleksnom kontekstu postoji više faktora koje moramo uzeti u obzir kako bi se trenutne preferencije građana pretočile u izborni rezultat. S jedne strane, ne sumnjam da će i kampanja i sastav studentske liste biti na visokom nivou, međutim, s obzirom na to da se radi o labavo organizovanom entitetu, za izborno takmičenje će biti ključno formirati efikasna tela koja mogu da iznesu čitavu logistiku izbora, a s druge strane kontrolišu narativ, posebno jer se radi o 250 kandidata za poslanike koje zajedno veže tek nekoliko osnovnih političkih vrednosti.

Drugo, važan element su i manipulacije od strane režima, a mislim da ćemo ih u dolazećem izbornom takmičenju videti bukvalno sve – od upotrebe nepoštenih prednosti u medijskoj i finansijskoj sferi, preko manipulacija biračkim spiskovima, do otvorene korupcije, nasilja, pa možda čak i izborne krađe. Na sve to treba biti spreman. Najzad, treći element jeste ponašanje opozicije, koja po istraživanjima ima određeni procenat podrške, a može i dalje da ima uticaj na odluku dela studentskog biračkog tela.

Kako bi trebalo da izgleda uloga opozicije u ovom trenutku? Kako ocenjujete njihovo ponašanje u ovom periodu?

Jasan mi je i potpuno je legitiman njihov poriv za političkim opstankom, međutim čini mi se da ne razmišljaju dugoročno. Eventualno razvlašćivanje režima bi svakako otvorilo politički prostor za njih u vrlo bliskoj budućnosti. S druge strane, treba biti svestan da ne pričamo o samo jednoj “opoziciji”, već o možda četiri, pet, ili čak šest kolona, ako računamo i desne stranke – a s obzirom na to da su njihovi glasači takođe opoziciono orijentisani, svakako se radi o opcijama koje mogu sa studentima da se takmiče za neki procenat podrške u istoj ciljnoj grupi.

Ipak, ključno pitanje nije da li će opozicija izaći na izbore – čini mi se da su mnogi već prelomili u tom pravcu – već da li mogu da izađu na način da efikasno doprinesu padu režima, tj. da formiraju smislene izborne liste koje mogu da pređu cenzus. Ako ćemo zaista da završimo s više opozicionih kolona na izborima (van studentske liste), mnogi od njih će sigurno ostati ispod cenzusa i to onda dovodi u pitanje čitav racio odluke o učešću na izborima.

Da li je ćutanje međunarodne zajednice signal da i dalje podržavaju Vučića?

Apsolutno. Aleksandar Vučić im je poznat akter, s njim “trguju” godinama i znaju šta mogu da očekuju. Mada svakako ne mogu ostati imuni na ono što svaki dan vide da se dešava u Srbiji. Niko ne voli baš mnogo da se slika ili rukuje sa nekim ko generiše nestabilnost, nasilje i korupciju i čiji imidž nije baš sjajan. Smanjeni broj srdačnih susreta predsednika sa stranim državnicima nam govori da se taj odnos polako menja.

Često govorite i ističete da iz SNS Novi Sad dolaze najveći problemi za vladajuću stranku i da taj ogranak naprednjaka povlači poteze koji kasnije urušavaju kompletnu stranku. Kako bi onda eventualni skup u tom gradu uticao na poziciju te partije?

Novosadski SNS je od početka ove krize povukao čitavu pletoru spektakularno glupih poteza koji su sigurno koštali njihovu stranku par procenata rejtinga, a Aleksandra Vučića nekoliko kilograma živaca. Uzevši to u obzir, svaki miting SNS u ovom trenutku je osmišljen da ulije samopouzdanje funkcionerima, aktivistima i članstvu, tako da se pomalo pribojavam od toga šta bi, u slučaju da do tog mitinga eventualno dođe, taj ohrabreni novosadski trust mozgova mogao sledeće da smisli.