INTERVJU Aleksandar Ivanović: Vučićev performans sa odlaskom u kontejnere na administrativnoj liniji je sramota i poniženje za Srbe na KiM

U razgovoru za Novu, Ivanović kaže i da postoje velike šanse da SNS izgubi u nekoj od 10 opština u kojima se 29. marta oodržavaju lokalni izbori, te da će ovi izbori dati jasan odgovor o tome koji je model organizovanja najefikasniji i kako treba nastupiti protiv režima na parlamentarnim izborima.

Kako smo sa 5:0 u dijalogu sa Prištinom došli do toga da Srbi na KiM imaju boravišne dozvole, nakon uvođenja Zakona o strancima?

Zakon o strancima predstavlja završni čin pogrešne politike koju vlast SNS vodi od 2012. godine. Takvim pristupom Beograd je omogućio da druga strana dobije gotovo sve, a da Srbi ne dobiju ništa.

Danas ljudi koji vekovima žive na svojim ognjištima praktično postaju stranci u sopstvenoj zemlji. To je završni udarac koji se odvija u režiji Aljbina Kurtija, uz političku odgovornost i prećutnu saglasnost Aleksandra Vučića, tihi administrativni progon pred očima javnosti.

Kako komentarišete najavu predsednika Aleksandra Vučića da će otići u kontejner na administrativnoj liniji da dočekuje Srbe koji ulaze i izlaze sa Kosova? Od tog obećanja već je prošlo sedam dana...

To je sramota i poniženje za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Tim ljudima nisu potrebni jeftini performansi, njima je potrebna država koja će stati iza njih.

Izbegava se suština, ko je profitirao u navodnih „5:0“ u dijalogu, građani ili vlast u Beogradu?

Napravljeni su ozbiljni ustupci, bez ikakvih garancija da će druga strana ispuniti jednu jedinu obavezu, formiranje Zajednice srpskih opština.

Zato je očigledno da je ceo ovaj performans deo završnog čina koji se odvija u režiji Aljbina Kurtija, uz političku odgovornost i prećutnu saglasnost Aleksandra Vučića.

Vlada Srbije donela je odluku o isplati 300.000 dinara pomoći onima koji se nalaze u zatvorima na KiM, zbog ratnih zločina 1998. i 1999, ali i za druge "montirane procese". Odnosi li se to i na uhapšene u oružanom sukobu u selu Banjska, za šta je odgovornost preuzeo Milan Radoičić?

Politički procesi i kontinuirano maltretiranje Srba su nešto što je Priština, nažalost, uspostavila kao praksu. To predstavlja dodatni vid pritiska na ljude koji žele da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, ali i obeshrabrivanje onih koji razmišljaju o povratku.

U tom kontekstu, podržavam svaki vid pomoći od strane države, ali ona nikako ne sme da se svede samo na novčanu naknadu. Tim ljudima je potrebna ozbiljna pravna i institucionalna zaštita u neravnopravnoj borbi koju vode.

Što se tiče događaja u Banjskoj, smatram da pomoć ne sme biti selektivna. Uveren sam da ogromna većina ljudi koji su učestvovali u toj akciji nije imala punu svest o tome u čemu učestvuje. Mnogi su to doživeli kao patriotski čin, a zapravo su bili zloupotrebljeni i dovedeni u situaciju koja je imala potpuno drugačije političke posledice.

Cilj te akcije, po svemu što danas vidimo, bio je da se stvore uslovi za ono što je Aljbin Kurti od početka želeo, da se sever Kosova i Metohije isprazni od ljudi koji mogu da pruže bilo kakav otpor. Nakon Banjske, Kurti je faktički preuzeo punu kontrolu nad Severom, rasporedio specijalne jedinice ROSU, i započeo sprovođenje mera koje ranije nije mogao da nametne.

Tek nakon toga stvoreni su uslovi da se krene u završnu fazu, gašenje preostalih srpskih institucija, uklanjanje srpskih obeležja, isticanje albanskih simbola i primena Zakona o strancima, čime se posredno sprovodi novi talas pritisaka i iseljavanja Srba.

Kurti najavljuje integraciju jedinih preostalih srpskih struktura, zdravstva i prosvete, u kosovski sistem. Hoće li se to desiti i ko je za to odgovoran?

Nažalost, sve ukazuje na to da bi to mogao biti završni udarac, koji je za sada samo odložen na nekoliko meseci.

Umesto jeftinih performansa predsednik države, kao ključni nosilac politike prema KiM od 2012. godine do danas, dužan je da građanima Srbije pruži odgovore na suštinska pitanja.

Zašto je u prethodnih 13 godina ispunjeno praktično sve iz Briselskog sporazuma sa naše strane, zašto su predati Gazivode i energetski sistem, zašto su povučene srpske institucije, prihvaćen pozivni broj, priznate tablice i ceo niz drugih ustupaka koje smo napravili, a da pritom nikada nisu tražene čvrste garancije međunarodne zajednice za zaštitu položaja Srba?

Posebno je važno pitanje, zašto se nije obezbedilo da Zakon o strancima, donet iste godine kada i Briselski sporazum, nikada ne bude primenjen na način koji danas direktno ugrožava položaj Srba na Kosovu i Metohiji?

Kada se stvari tako postave, nameće se logično pitanje, koje su to zapravo „pobede“ koje su godinama slavili predstavnici Srpske liste?

Ako tome dodamo činjenicu da su pojedinci iz te strukture u međuvremenu postali izuzetno bogati, dok je vlast u Beogradu svih ovih godina uživala podršku međunarodne zajednice upravo zbog svoje servilne politike, naročito onih centara moći koji su i kreatori kosovske nezavisnosti, postaje jasno ko je u toj postavci dobitnik.

Nažalost, jedini gubitnici su građani Srbije, koji danas snose posledice takve politike i koji su dovedeni u ponižavajući položaj.

Šta je po potpisanim i prihvaćenim sporazumima bilo realno da Srbi zadrže na Kosovu?

Do 2012. godine država Srbija je bila u potpunosti prisutna na severu Kosova i Metohije, kroz svoje institucije i konkretan uticaj. U tom delu gotovo da nije bilo velike razlike u odnosu, recimo, na Rašku.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, država se postepeno, a zatim i gotovo u potpunosti povukla sa tog prostora. Predato je i ono što nije izgubljeno u ratu.

Nažalost, moramo da postanemo svesni da sve ove godine nisu pravljeni sporazumi koji bi unapredili položaj Srba, već je međunarodna zajednica pronašla partnera u Srbiji koji je, kroz servilnu politiku, omogućio sprovođenje plana zaokruživanja kosovske nezavisnosti.

Kako komentarišete to što su Srbi na Kosovu izgubili sve, a da i dalje na izborima daju glas Vučićevoj Srpskoj listi i ona dobija gotovo sva zagarantovana poslanička mesta?

Morate da razumete da se do takvog rezultata dolazi angažovanjem praktično svih resursa jedne države. Tamo gde novac ne pomaže, koriste se strah, pretnje, ucene i, na kraju, kažnjavanje.

Sudbine velikog broja ljudi najpre su vezane za primanja koja dolaze iz Beograda, a zatim im je jasno stavljeno do znanja da bez takve podrške mogu ostati bez egzistencije ukoliko ne postupaju po diktatu. Takvih primera ima mnogo.

Na taj način vlast u Beogradu nastoji da preko Srpske liste kontroliše procese na terenu o kojima je prethodno pregovarala, ali i da ostatku Srbije prikaže privid političke podrške svojoj politici na Kosovu i Metohiji.

Gde Narodni pokret Srbije sve učestvuje na lokalnim izborima u 10 mesta koji će biti održani 29. marta i kakav ishod očekujete?

Narodni pokret Srbije učestvuje u 7 od 10 opština. Modeli organizovanja razlikuju se od opštine do opštine, ali lično verujem da bi model iz Bajine Bašte dao pobednički rezultat kada bi se primenio na nivou cele Srbije.

U toj opštini postoji jasna sinergija opozicionih stranaka, studenata i svih pobunjenih građana. Upravo je to model koji SNS najviše plaši, jer su svesni da bi njegova primena na republičkom nivou značila izvestan gubitak vlasti.

Da li postoji mogućnost da SNS u nekim od tih opština izgubi i u kojim?

Naravno da postoji. Narodni pokret Srbije svakodnevno, u svim tim opštinama, radi na tome da dođe do pobede. U krajnjoj liniji, ovi izbori u deset opština daće nam jasan odgovor koji je model organizovanja najefikasniji i kako treba nastupiti protiv SNS-a na parlamentarnim izborima.

Važno je naglasiti da je vlast u ovom trenutku koncentrisala gotovo sve svoje kapacitete upravo na tih deset opština. To je model koji mogu da primene na ograničenom prostoru, ali koji nije održiv kada se izbori održavaju na nivou cele zemlje. Upravo zato će rezultat ovih izbora biti još relevantniji za procenu modela organizovanja pobunjenih građana i stvarnog odnosa snaga.

Lično verujem da je rešenje u formiranju širokog fronta svih pobunjenih građana, kroz sinergiju opozicije i studenata, jer samo takvo objedinjavanje društvene energije može da stvori kritičnu masu potrebnu za promene i dovede do stvarnog političkog preokreta na nivou cele zemlje.

Da li studentski pokret doživljavate kao konkurenciju ili, ipak, postoji prostor za saradnju?

Ukoliko bilo ko unutar pobunjenih građana počne da druge doživljava kao konkurenciju i proceni da je sada trenutak za međusobne obračune, mora da bude svestan da će cenu takvog postupka platiti svi građani Srbije, jer će iz toga kao jedini pobednik izaći Srpska napredna stranka.

Zato je ovo trenutak da zbijemo redove i suprotstavimo se mafiji koja upravlja ovom državom i rasprodaje sve nacionalne interese zarad opstanka na vlasti.

Tek nakon toga imaćemo prostor da se politički diferenciramo, podelimo po ideološkim i programskim linijama i među sobom izaberemo najbolje, koji će u vremenu posle Srpske napredne stranke uređivati državu po uzoru na moderne evropske standarde.