Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti pozvani su 27. februara u Brisel na sastanak "na visokom nivou" o normalizaciji odnosa između dve strane. Upravo na dan kada Kosovo slavi 15. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, EU je objavila da je visoki Predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borellj pozvao Kurtija i Vučića u Brisel na sastanak. Prema saopštenju iz EU, fokus razgovora biće evropski predlog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Kurti i Vučić su se zadnji put u okviru dijaloga u Briselu, kojim posreduje Evropska unija sastali pre tri meseca. Od tada nije bilo novog sastanka, ali je bilo eskalacije napetosti na terenu, pogotovo na severu Kosova, piše Jutarnji list.
Sastanak 27. februara ipak će imati veći značaj od prethodnih jer su obe strane pod pritiskom da prihvate predlog EU o normalizaciji odnosa između dve države, koji je nazvan i „francusko-nemačkim predlogom“.
Iako je to predlog o „Osnovnom sporazumu“, a ne i konačnom, sveobuhvatnom i pravno obavezujućem o kojem je EU govorila do sada, on ipak znači vrstu priznanja Kosova od strane Srbije, iako ne i formalno priznanje.
U predlogu se traži od strana da poštuju nezavisnost jedna drugoj, da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, da odnose normaliziraju i putem otvaranja stalnih misija u sedištu vlada jedne i druge zemlje (model dve Nemačke), da priznaju dokumente poput pasoša, žigova i slično. To u praksi znači neka vrsta de fakto priznanja, iako bi se konačno formalno priznanje odgodilo.
Kosovo bi trebalo da osigura prikladan nivo autonomije za Srbe na Kosovu kao i da se reši status Srpske pravoslavne crkve. Svi dosadašnji sporazumi postignuti u okviru dijaloga bi se trebali provoditi, što uključuje i onaj o osnivanju Asocijacije/zajednice opštine s većinskim srpskim stanovništvom.
I jednom i drugom lideru ovaj je sporazum, kako nam potvrđuju diplomati u Briselu, ponuđen u obliku „uzmi ili ostavi“. Premijer Kosova Albin Kurti je prošle nedelje rekao da prihvata ovaj sporazum „kao dobru osnovu“, ali on i dalje okleva da prihvati obavezu o osnivanju Asocijacije opština sa srpskom većinom, na čemu insistira međunarodna zajednica. Kurtiju je protivljenje ove obaveze bila jedna od ključnih političkih platformi jer smatra da bi ispunjenje te obveze stvorilo jedan novi monoetnički entitet na Kosovu, sličan Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.
Vučić nije javno i jasno rekao da prihvaća plan, ali su mu mnogi zapadni lideri „čestitali na pozitivnoj reakciji na taj predlog“. U Beogradu su nedavno organizovani protesti radikalne desnice protiv tog predloga, a evropski predlog je kritikovao i ruski veleposlanik u Srbiji, što takođe otežava poziciju Vučiću.
Snažnu potporu evropskom predlogu o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije dali su i šefovi država ili vlada EU na zadnjem samitu u Briselu, što je dodatni pritisak na Kurtija i Vučića da prihvate plan, ili da se suoče s posedicama u slučaju odbijanja.
Bonus video: Safeta Biševac: Kurtiju i Vučiću je najteže da plan za Kosovo prikažu kao svoju pobedu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare