EU treba da jača demokratiju na Balkanu

Dezinformacije su simptom socijalnog i političkog poremećaja, pre nego njegov uzrok, stoga EU treba da se fokusira na jačanje kvaliteta demokratije i upravljanja na Zapadnom Balkanu, kao "najmoćniji potencijalni bedem protiv dezinformacija", navodi se u analizi kampanja dezinformisanja u regionu.

U slučaju Srbije, u studiji se navodi da se „mora održati, a u nekim oblastima pojačati pritisak na vladu da prestane progon nezavisnih i opoziciji naklonjenih novinara, da ponovo razmotri sporazum koji Sputnjiku dozvoljava da koristi Beograd kao bazu za dezinformacione operacije u regionu, i da prekine praksu korišćenja srpskih medija kao sredstvo za destabilizaciju suseda“.

U studiji „Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na Zapadnom Balkanu i identifikovanje načina za efikasnu borbu protiv njih“, koja je uradjena na zahtev Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET), navodi se da su dezinformacije „endemski i sveprisutni deo politike širom Zapadnog Balkana“.

Tri ključna izazova su spoljni izazovi kredibilitetu EU, dezinformacije povezane s pandemijom i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.

U studiji se ističe da dezinformacije nisu proizvod slabo regulisanih digitalnih medija ili spoljnih bezbednosnih pretnji.

„To je pre rezultat kombinacije strukturalnih ranjivosti – loše upravljanje, geopolitičke izloženosti, duboko usadjena unutrašnja neprijateljstva i nejedinstvo – i dinamičnog polja mogućnosti slanja lažnih informacija za postizanje političkih ciljeva“, navodi se u dokumentu.

Iz tog razloga preporuke koje autori studije daju za EU i njene partnere ne odnose se samo na medije ili oblast bezbednosti, nego poseban naglasak stavljaju na domen upravljanja, javnog angažovanja i diplomatije.

„Imajući u vidu vezu izmedju lošeg upravljanja i dezinformacija, od suštinske je važnosti da Zapadni Balkan ostane ključno mesto programa pomoći demokratiji i upravljanju odvojeno od onih povezanih sa proširenjem i uslovljavanjem“, preporučuju autori studije.

Druga preporuka je da ti programi pomoći moraju da uključe inicijative koje bi ojačale komercijalnu održivost medija koji nastoje da sačuvaju svoju nezavisnost od političkih i korporativnih interesnih grupa, jer „finansijska ranjivost medija povećava njihovu sklonost širenju dezinformacija“.

U odeljku koji se odnosi na Srbiju, navodi se da Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić dominiraju medijskom scenom.

„Tokom proteklih nekoliko godina, posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakteriše povoljno izveštavanje o predsedniku Vučiću i njegovom krugu i nedostatak kritika na njihov račun“, ocenjuje se u dokumentu.

Dodaje se da glavnu ulogu u državnim kampanjama dezinformisanja imaju televizijske stanice, pre svega Pink, i tabloidi, medju kojima su Kurir, Informer i Srpski telegraf, koje se koriste da prenose „kampanje blaćenja“ vladajuće partije protiv opozicije.

Analizom društvenih medija zaključeno je da su jedan broj nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Crvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i grupa uticajnih pojedinaca imali posebno važnu ulogu.

„Ove medije i pojedince karakteriše negativno izveštavanje o EU, NATO i zapadu uopšte, dok istovremeno često neguju proruski diskurs“, piše u tekstu.

U dokumentu se ukazuje na navode da je veliki broj lažnih profila i stranica na društvenim mrežama korišćen za širenje dezinformacija, podsećajući da je Tviter u aprilu ove godine izbrisao više od 8.500 naloga iz Srbije, uz objašnjenje da su to bili lažni nalozi povezani sa vladajućom partijom.

Medjunarodni akteri imaju relativno malu ulogu u kampanjama dezinformisanja u Srbiji, ocenjuju autori studije. Od većih kampanja koje su analizirane, manje od polovine je direktno uključivalo Rusiju.

„Srpske transnacionalne kampanje dezinformisanja su češće bile okrenute ka spolja ili uzajamne“, uz razmenu prekograničnih poruka, posebno sa BiH i Crnom Gorom, navodi se u dokumentu.

U dokumentu se navodi da kampanje dezinformisanja koje predvodi Sputnjik Srbija, iako su uočljive u regionu, posebno u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, nisu posebno vidljive u Srbiji. Sputnjik Srbija, ipak, proizvodi materijal koji drugi mediji u Srbiji i regionu mogu da iskoriste da bi postigli ciljeve dezinformisanja.

„Umesto toga, razmena poruka Srbije i Rusije se izgleda koordiniše na višem nivou“, piše u dokumentu.

Većina dezinformisanja u Srbiji ima za cilj da promeni mišljenja o izborima, javnim ličnostima ili unutrašnjoj politici.

Oko trećine analiziranih kampanja su fokusirane na NATO ili EU, trećina na posledice ratova u bivšoj Jugoslaviji i pomirenje, a ostatak na izbornu politiku i kovid-19.

Medju kampanjama dezinformisanja koje su analizirane u ovoj studiji su „očigledno koordinisani napori“ SNS i kineskih aktera da prikažu Kinu kao veliki izvor podrške Srbiji u borbi protiv pandemije, a time i da popravi utisak o načinu kako vlada upravlja krizom.

„To je deo širih nastojanja da se predsednik zemlje i lider SNS prikaže kao jedinstveno sposoban vodja, koji balansira Rusiju i Kinu i koji je nezavisan od svih interesa“, piše u tekstu.

Analizirane su i brojne kampanje tokom 2019. koje su za cilj imale diskreditaciju opozicije, uključujući optužbe za izdaju, napade na nezavisne novinare i delegitimizaciju mirnih protesta.

Analizirane kampanje uključuju „dugotrajni narativ koji evropske vrednosti prikazuje kao štetne za razvoj srpske države“, kao i kampanje čiji je cilj korišćenje uticaja srpskih medija u Crnoj Gori u cilju smanjenja podrške članstvu te zemlje u NATO, u BiH za podsticanje ksenofobije u Republici Srpskoj uoči izbora 2018, kao i na Kosovu u pokušaju da se utiče na političku agendu.

Kampanje na Kosovu su „uključivale dezinformacije o bilateralnim pregovorima i netačno predstavljanje stavova evropskih lidera, uključujući (francuskog predsednika) Emanuela Makrona“, navodi se u dokumentu.