Srbiji preti uvođenje viza? EU razmatra kažnjavanje država koje krše ljudska i međunarodna prava

Prema ovom dogovoru, Evropska unija uvodi nova pravila za privremeno ukidanje bezviznog režima trećim zemljama koje krše međunarodno pravo, ljudska prava ili zloupotrebljavaju putovanja u EU. Ograničenje bi najpre važilo za diplomate i zvaničnike i trajalo bi godinu dana, s mogućnošću produženja na ukupno tri.

Tokom tog perioda Evropska komisija ima priliku da, pokrene dijalog sa tomzemljom kako bi se rešili problemi koji su doveli do suspenzije. Ukoliko treća zemlja ne preduzme odgovarajuće korake, EU može doneti odluku o trajnom ukidanju bezviznog režima.

Takođe, omogućava Komisiji da ove mere usmeri direktno prema diplomatama i zvaničnicima koji su odgovorni za kršenja, kako bi se izbglo kažnjavanje građana i civilnog društva zbog poteza funkcionera.

Bezvizni režim za Srbiju važi od 2009. godine, te se postavlja pitanje: kakve posledice ovaj politički dogovor može imati na nas? Prema oceni naših sagovornika, Srbija na ovaj dogovor treba da gleda kao na upozorenje.

„EU sada kažnjava vlast, a ne građane“

Naim Leo Beširi, direktor Centra za evropske politike, kaže za Danas da ova odluka dolazi u trenutku kada raste zabrinutost zbog sve češćih zloupotreba putovanja, investitorskih pasoša, takozvanih “zlatnih viza”, kao i zbog kršenja osnovnih ljudskih prava i međunarodnog prava u nekim zemljama. On pojašnjava da zaključivanjem ovog dogovora mehanizam sada omogućava da se bezvizni režim suspenduje u trajanju do tri godine, sa mogućnošću trajnog ukidanja ako se problemi ne otklone.

Ključna novina, ocenjuje Beširi, je to što se suspenzija više ne mora odnositi na sve građane određene države, može biti selektivna i ciljati samo nosioce službenih pasoša, konkretno diplomate i vladine zvaničnike.

– Time EU šalje političku poruku režimima koji podrivaju demokratske vrednosti, a pritom nastoji da ne kazni čitavo stanovništvo. Na primer, ukoliko neka vlada podržava agresiju, guši slobodu izražavanja ili koristi sistem “zlatnih pasoša” za zaobilaženje evropskih pravila, EU će moći da sankcioniše upravo te političke aktere bez kolektivnog kažnjavanja – pojašnjava.

On ističe da za Srbiju, koja od 2009. godine uživa bezvizni režim sa EU, ovaj dogovor može predstavljati važan signal. Iako trenutna odluka nije usmerena direktno protiv nas, eventualne zloupotrebe od strane zvaničnika, podrška autoritarnim režimima ili tolerisanje neregularnih migracija, mogli bi u budućnosti da dovedu do ciljanih sankcija prema njenim političkim predstavnicima, napominje naš sagovornik.

– Ovim potezom EU pokazuje spremnost da brani vladavinu prava, ali i da pravi razliku između naroda i vlasti – poručuje Beširi.

Ova odluka, podseća, prati i stupanje na snagu u ETIAS sistema, planiranog za kraj 2026. godine, čime će Evropska unija dobiti dodatni alat za unapređenje kontrole ulazaka u Šengen zonu, uključujući i zemlje kojima su vize ukinute – kao što je Srbija.

– Putnici iz tih zemalja moraće da unapred popune elektronski obrazac, plate taksu od 7 evra i dobiju dozvolu za putovanje, što će omogućiti ranu procenu bezbednosnih i migracionih rizika. U kontekstu novog mehanizma za suspenziju bezviznog režima, ETIAS će praktično olakšati identifikaciju i nadzor nad potencijalnim zloupotrebama, posebno kada je reč o diplomatama i vladinim zvaničnicima, čineći ciljanu suspenziju bržom i efikasnijom – zaključuje.

„Vizna politika kao sredstvo političkog pritiska“

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ističe da je ova mera je usmerena na diplomate i visoke državne zvaničnike takvih zemalja, kojima bi se uvelo vizno ograničenje za ulazak u EU na period od 12 meseci, uz mogućnost produženja, dok se istovremeno pazi da obični građani ne budu kolektivno kažnjeni.

– Time se vizna politika koristi kao sredstvo političkog pritiska na strane političke elite, jer EU želi da osigura da postoje posledice kada neka strana vlast grubo krši osnovne vrednosti, ljudska prava ili međunarodno pravo, pa se predstavnicima tih režima uskraćuje bezvizni ulazak u Uniju – pojašnjava.

On poručuje da za Srbiju, kao zemlju kandidata koja trenutno uživa bezvizni režim sa EU, ovaj dogovor ima upozoravajući karakter. Milić objašnjava da ukoliko bi vlast u Beogradu bila percipirana da ne ispunjava pomenute kriterijume, na primer, neusaglašavanjem sa zajedničkom pozicijom EU prema ruskoj agresiji ili nepoštovanjem vladavine prava, njeni zvaničnici indvidualno mogli bi da se suoče sa ponovnim uvođenjem viza za putovanja u EU.

– To je novi alat političkog pritiska koji Brisel želi da uvede da bi hipotetičke mere pogodile donosioce odluka, ali ne i građane, jer bi u suprotnom generisalo veliku nepopularnost za odluke koje građani ne donose direktno- zaključuje Milić.