Odbijanje Vašingtonskog sporazuma je težak politički izazov koji je Priština uputila vašingtonskoj administraciji, sem ako nije u pitanju neki dogovor, izjavio je večeras predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
„Kako će Vašington u praktičnom smislu reagovati na taj Kurtijev izazov ostaje da se vidi. Ako nije u pitanju neki dogovor koji bi dugoročno trebalo da ima neke druge cljeve onda bi reakcija Vašingotna morala da bude konkretna“, rekao je Drecun gostujući na televiziji Tanjug.
Naveo je da je očigledno da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti očekivao da će nova administracija u Beloj kući predsednika Džozefa Bajdena odustati od Vašingtonskog sporazuma potpisanog u vreme prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa i da će napraviti neki diskontinuitet.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Pokazalo se da to nije realno očekivanje i da je ova administracija čvrsto stala iza sporazuma i upozorila Prištinu da sporazum treba da se poštuje“, rekao je Drecun.
Dodao je da je Kurti dao nekoliko izjava koje su ukazivale na to da on ne namerava da poštuje ništa što su prethodne administracije u Prištini dogovorile ili potpisale.
„Kurti je rekao da je Hoti pogrešio kada je potpisao taj sporazum jer je, kako je on rekao, time omogućio Aleksandru Vučiću da mu se otvore vrata u Beloj kući. Zatim je dao izjavu da je taj sporazum suprotan takozvanom ustavu Kosova i da ne želi da ga realizuje, a sada imamo situaciju da je sporazum praktično odbačen u parlamentu i da se neće primenjivati“, rekao je Drecun.
Kada je u pitanju moratorijum na priznavanje i otpriznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova po Vašingtonskom sporazumu, Drecun kaže da su predstavnici Prištine već odustali od tog moratorijuma i da uveliko rade na tome da dobiju neka nova priznanja.
Drecun je rekao da Kurti ne bi imao ništa protiv Vašingtonskog sporazuma, da je u njemu Kosovo tretirano kao država.
„Veći problem od moratorijuma je to što bi morao da prihvati tadašnju inicijativu “Mini Šengen“, a sadašnji “Otvoreni Balkan“, što bi morao ozbiljno da se posveti rešavanju pitanja nestalih, povratku raseljenih, da radi ne ekonomskoj saradnji, autoputevima, izgradnji železničke mreže…“, rekao je Drecun.
Dodao je da Kurti sve to odbija jer odbija da se priključi „Otvorenom Balkanu“, navodeći da Kurti želi da učestvuje jedino u procesima gde Srbija nije prisutna.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar