Izjava predsednika Republike iz Niša, od 12.12.2021. godine, o tome da primanja profesionalnih vojnika prosečno iznose 120.000 dinara, uznemirila je profesionalne pripadnike Vojske Srbije i izazvala lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama. Pored toga, predsednik Republike je izjavio i da je plata zaposlenih u Vojsci u poslednjih deset godina uvećana za 71%, kažu u Vojnom sindikatu Srbije. Njihovo saopštenje prenosimo u celosti.
„Zarad objektivnog informisanja javnosti i umirenja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, prinuđeni smo da ovu vest demantujemo sledećim činjenicama.
Pre svega ukazujemo, da se nikom naknada prevoza do posla i s posla, kao i druge naknade, ne uračunavaju zbirno u platu, jer one nisu deo plate.
Na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane može se videti, prema poslednjem podatku iz oktobra 2021. godine, da prosečna plata profesionalnih pripadnika VS, iznosi 74.339 dinara, od čega profesionalni vojnici prosečno zarađuju 54.573 ili 460 evra, podoficiri 72.851 ili 620 evra, oficiri 102.028 ili 868 evra i generali 186.408 ili 1.586 evra
Kako bi smo slikovito prikazali rast plate profesionalnih pripadnika VS u protekloj deceniji, kao primer uzećemo platu podoficira u činu stariji vodnik prve klase, koji je u julu 2008. zarađivao platu od oko 40.000 dinara, kad je evro koštao 78 dinara, što iznosi 510 evra. Danas, taj isti starešina prima mesečnu platu 68.000 dinara, a u odnosu na kurs evra od 117,5 dinara, znači da zarađuje 578 evra. Dakle, od 2008. godine do danas plata ovog starešine je uvećana za svega 68 evra, što za 13 godina iznosi oko 12%. Ako uzmemo u obzir da je trenutna zvanična godišnja stopa inflacije preko 6%, jasno je da činjenično i nije bilo nikakvog povećanja tokom više od jedne decenije.
Pre 2016. profesionalni pripadnik VS na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB) zarađivao je oko 700 evra u jednoj smeni od dvadesetak dana, a danas zarađuje 350 evra. Tad je dnevnica za službu u KZB iznosila 2.200 dinara, s kursom evra od 102 dinara, a danas ona iznosi 1.800 dinara, s kursom od 117,5 dinara, dok npr. kolege iz Policije pored tih dnevnica ostvaruju i pravo na noćni rad, praznična uvećanja plate, naknade, slobodne sate itd. Sve zahvaljujući činjenici da godinama unazad imaju zaključen kolektivni ugovor s državom kao poslodavcem, dok su zaposleni u Vojsci Srbije u tom smislu diskriminisani.
Dežurstvo u VS plaća se 1.100 dinara, i taj dan zaposlenom u Vojsci ne pripada naknada prevoza za dolazak na posao, niti ostvaruje pravo na doručak kao obrok, koji nužno mora sam da finansira. Zaposleni u VS ne ostvaruju naknadu za ishranu u toku rada – topli obrok, niti regres. Vrednost boda za uvećane troškova stanovanja u zadnjih 10 godina nije menjana i iznosi nešto više od 18 dinara, što je prema današnjim cenama nedovoljno da ispuni svrhu te naknade.
Civilna lica na službi u VS od 2017. godine uvedena su u status profesionalnih pripadnika VS i izjednačena s vojnim licima u pogledu obaveza, a u pogledu mnogih prava su diskriminisani, iako izvršavaju gotovo identične zadatke kao i vojna lica, često uniformisani i naružani.
Prosečna neto zarada u septembru 2021. u javnom sektoru iznosi 72.235 dinara. Prosečna potrošačka korpa za septembar 2021. godine iznosi 78.226,14 dinara. Stopa inflacije u 2021. godini iznoszi 6,6%. Rast cena na malo mesečno iznosi oko 1%. Gorivo je u januaru 2021. u proseku koštalo 134 dinara, danas litar dizela košta 181 dinar. Cena jestivog ulja u oktobru je sa 121 poskupela na 200 dinara. Najavljuju se poskupljenja gasa i svih drugih životnih namirnica.
Kad se sagledaju sve ove činjenice, jasno je kako danas izgleda standard profesionalnih pripadnika VS i kako država kao poslodavac brine o njima i njihovim porodicama. Međutim, nisu samo ovo problemi koji opterećuju PPV.
Međuljudski odnosi i briga pretpostavljenih prema potčinjenima je na najgorem nivou u poslednjih 50 godina. Vojska počiva na dostojanstvu, časti, moralu i stručnošću koje osobine pre svega treba da poseduju lideri u vojsci – vojne sterešine. Danas je praksa da se u više činove i na rukovodeće dužnosti postavljaju politički podobni, koji često ne ispunjavaju osnovne psihološke i stručne kriterijume za dužnosti koje obavljaju, što je nedopustivo jer je vojska apolitična organizacija. Isto je sa upućivanjem na školovanja, u misije…
Vojska počiva na strogom poštovanju pravila i propisa, a danas se oni svakodnevno krše na najgrublji način, i to od najviših vojnih rukovodilaca koji su dužni da takve pojave sprečavaju i sankcionišu i koji treba da insistiraju na poštovanju pravila i propisa. Mobing je svakodnevnica u Vojsci Srbije, a uzbunjivanje kojim se ukazuje na kršenje propisa pa čak i na kriminal, strogo se kažnjava, čime se zaposlenima u VS šalje poruka da danas u Vojsci vladaju nemoral i negativan sistem vrednosti.
Mogućnost rešavanja stambenog pitanja je danas jedan od najvećih problema zaposlenih u VS. Setimo se situacije s apliciranjem za stanove iz programa Vlade Srbije, metodom ‘’brzih prstiju’’. Danas imamo profesionalne pripadnike VS, među kojima ima i generala, koji odlaze u penziju nakon nekoliko decenija službe i više prekomandi, a da nisu rešili stambeno pitanje.
Kvalitet lečenja u vojnim zdravstvenim ustanovama je opao do te mere da gotovo ne služi svojoj svrsi. Participaciju za zadravstvene usluge profesionalni pripadnici VS plaćaju dvostruko više od ostalih građana.
Uslovi u kojima profesionalni pripadnici VS izvršavaju službene zadatke nisu dostojni vojnika 21. veka. Objekti za smeštaj ljudi su uglavnom neuslovni i u lošem stanju, uslovi za održavanje lične i kolektivne higijene takođe, sportski rekviziti za održavanje fizičke kondicije gotovo ne postoje u kasarnama, dok npr. u gotovo svim zatvorima širom Srbije postoje čitave teretane.
Sve ovde navedeno je samo deo problema koji muče zaposlene u VS i katastrofalno utiče na moral koji je najvažniji element funkcionisanja svake vojske ali i na njenu funkcionalnost. Ovakvo stanje stvari navodi zaposlene u Vojsci Srbije, da se odluče za napuštanje vojničkog stroja jer danas nije problem čak i veću zaradu ostvariti u civilnom sektoru s mnogo manje psihofizičkih naprezanja, uz poštovanje radnog vremena i svih drugih prava iz radnog odnosa koji su danas misaona imenica za profesionalce u Vojsci Srbije.
S ovakvim odnosom države prema profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije ne može se vojni poziv učiniti popularnim i ne može se izgraditi i imati jaka i savremena vojska o kojoj svakodnevno slušamo od državnih zvaničnika. Mnogima, pa i državi kao poslodavcu srpskim vojnicima, mora biti jasno da živimo u 21. veku kad su način života i životne potrebe ljudi i te kako drugačije u odnosu na period od pre 30 i više godina.
Insistiramo na sastanku s predsednikom republike, koji je i prvi čovek Vojske Srbije. Nadamo se da svoja prava nećemo morati ponovo da tražimo na ulici, jer je to ponižavajuće i za državu i za nas“, kažu u Vojnom sindikatu Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare