Ćaci neće da jedu ili ipak hoće: Istorijat gladi Vučićevih naprednjaka. Od Tome Nikolića do Martinovića

Štrajk glađu koji su Ćaci svojevremeno najavili, još nije realizovan. Kako je Pavlović rekao, njega je Vučić 31. maja zamolio da ne donesu finalnu odluku o štrajku glađu dok se ne vide i ne razgovaraju sa njim.

„Danas nam je stigao poziv iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića za sastanak koji će se održati sutra u 11.00. Mi ćemo iz poštovanja prema našem predsedniku tako i uraditi i finalnu odluku o daljim koracima donećemo nakon tog sastanka“, rekao je Pavlović.

Studenti su se sa Vučićem sastali danas u Predsedništvu. Tom prilikom, Vučić je studente zamolio da ne stupe u štrajk, a oni su poručili da će razmisliti o tome.

"Plan blokadera je bio da juče izađe 500 hiljada ljudi širom cele Srbije, kolko je bilo, oko 30 hiljada, manje od hiljadu po velikim gradovima? Sve u svemu tužni skupovi. Plan im je da remete izborni proces u Kosjeriću i Zaječaru, da organizuju grupno gladovanje, imamo i audio snimak, ja vas molim da ne učestvujete o tome. Vi ste ozbiljni momci, to možete da radite u situaciji totalnog očaja“, naveo je Vučić i obećao studentima koji samo žele da uče da će moći da uđu na svoje fakultete kada krenu ispitni rokovi.

Znamo da funkcionerima SNS-a štrajk glađu i žeđu nije nepoznat. Od formiranja ove stranke imali smo nekoliko primera a neki od njih obeležili su njihovu dugogodišnju vlast.

Nezaboravan štrajk Tome Nikolića

Setimo se aprila 2011. godine i najpoznatijeg štrajka glađu i žeđu u istoriji naprednjaka. Tadašnji predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić gladovao je osam dana. Njegov motiv tada je bio, gle ironije, da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. I pored svega, njegov politički cilj tada nije bio ispunjen.

“Ako sam ovim uspeo da pokrenem savest i svest makar građana Srbije i ne računam na svest i savest vlasti, mislim da sam učinio dosta”, izjavio je iz bolničke postelje Nikolić.

Njega je tom prilikom posetio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. On je Nikolića molio da prekine štrajk.

“Moja molba je da prekine štrajk žeđu i glađu, jer ni on nije privatno lice već osoba koja zastupa javni interes. Uvažavam lični pristup i to lično pravo, ali je moja molba, i on to dobro zna, da se ne uspostavlja presedan u javnom ponašanju koji nas vodi na stranputicu", istakao je tada Tadić po izlasku iz prostorija poslaničkog kluba naprednjaka.

Sa jedne strane "Dveri", sa druge SNS

Gotovo deceniju kasnije, 10. maja 2020. godine na stepeništu Narodne skupštine štrajk je započeo i bivši predsednik stranke “Dveri” Boško Obradović. On je štrajkovao glađu 11 dana. Njegovi zahtevi bili su da vlast pozove opoziciju na dijalog i da se za šest meseci pomere parlamentarni i lokalni izbori.

Odgovor vlasti na njegove zahteve bio je kontraštrajk. Sa druge strane ulaza u srpski parlament, seli su poslanici SNS-a Sandra Božić i Aleksandar Martinović.

“Dokazani fašista i nasilnik Boško Obradović stupio je u štrajk glađu. Zato ćemo Sandra Božić i ja izaći ispred Skupštine Srbije i stupićemo u štrajk glađu dok tužilaštvo i sudovi ne budu reagovali na ono što je on radio pre dva dana ispred parlamenta i dok se takozvani nezavisni mediji ne izvine Marijanu Rističeviću za koga su tvrdili da je imao nož u rukama tokom incidenta. Mi ćemo ovim dokazati da fašisti ne mogu da pobede u Srbiji“, rekao je Martinović, šef skupštinskih naprednjaka, aludirajući na sukob koji se desio ispred Skupštine Srbije kada su, pripadnici “Dveri”, navodno  pretukli narodnog poslanika Marijana Rističevića, a na snimcima koji su kasnije emitovani vidi se da je Rističeviću bio iscepan sako.

Rođendanski štrajk glađu

Poslednji naprednjak koji se odlučio na ovakav korak bio je kandidat za poslanika na listi "Srbija ne sme da stane" Uglješa Grgur. On se 23. decembra 2023. godine odlučio da će odbijati hranu i vodu. Grgur je na svom nalogu na društvenoj mreži Fejsbuk objavio da je stupio u štrajk glađu i žeđu da bi, kako je naveo, odbranio izbornu volju građana. Zapravo, ovo je bio svojevrsni odgovor na štrajk glađu potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić, koja se na ovaj korak odlučila braneći izbornu volju građana.

„Danas, na moj rođendan i dan kada je po starom kalendaru rođen veliki Vladika Nikolaj Velimirović, štrajkom glađu i žeđu počinjem odbranu izborne volje mog naroda i odbranu mog predsednika od srpskih dušmana koji bi da nam zabrane da budemo to što jesmo – Srbi. Radim ovo za desetine i desetine hiljada onih koji su mene podržali na ovim izborima i miliona onih koji su podržali predsednika. Srbija ne sme da stane, za Srbiju se život daje i Srbija nema cenu. Neka to bude jasno svima koji misle da je Srbija šaka pirinča pa da je pozoba svaka vrana“, naveo je Grgur u objavi.

Svi se sećamo i štrajka glađu u koji je stupio i glavni urednik lista Informer Dragan J. Vučićević. On je u aprilu 2023. godine po ulasku u Okružni zatvor na izdržavanju šestomesečne kazne započeo štrajk glađu. Vučićević je odbio da plati novčanu kaznu zbog uvreda upućenih novinaru Jugoslavu Ćosiću koje su objavljene u pomenutom listu. Zahtevao je da se obavi revizija postupka u kojem je osuđen i da se dekriminalizuje uvreda. Njegovo gladovanje nije dugo trajalo, svega jedno popodne.