4
Nemačka kancelarka Angela Merkel je do neke mere podržavala autoritarni, nedemokratski razvoj na Zapadnom Balkanu, naročito u Srbiji, izjavio je Florijan Biber, profesor Centra za jugoistočne studije Univerziteta u Gracu.
“Nije bila dovoljno kritična prema krizi demokratije u Srbiji i predsedniku (Aleksandru) Vučiću”, rekao je Biber za N1, komentarišući oproštajnu posetu Merkel regionu.
On je kazao da je “iz nemačke perspektive uvek je bilo jasno” da na kraju pregovora Beograda i Prištine mora doći do neke vrste priznanja Kosova.
Međutim, problem je u tome šta Evropska unija može da ponudi Srbiji i Kosovu kao nagradu za završetak pregovora, kaže profesor.
Prema njegovim rečima, EU ne može da ponudi “ubrzano članstvo” zato što druge zemlje mogu da blokiraju Beograd ili Prištinu, a i zato što je “stanje u demokratije u Srbiji toliko problematično”.
Biber smatra da je politika Angele Merkel prema regionu imala dobre strane, ali da se kancelarka “nije angažovala u potpunosti”.
Berliniski proces nije loša inicijativa, ali nije dovoljno duboka i strateška da promeni negativne trendove u regionu, ocenio je on.
“Vlasti u Srbiji daju obećanja, pa se okrenu na drugu stranu”
Biber smatra da će pod sledećim kancelarom ili kancelarkom Nemačke možda biti oštrijih kritika upućenih Srbiji.
“Znamo kako sadašnje vlasti u Srbiji daju obećanja, ali se sutradan okrenu na drugu stranu”, rekao je on.
Dodao je da usklađivanje spoljne politike sa EU nije toliko važno kao unutrašnje reforme, ali da se iz spoljne politike Srbije vidi da Beograd nije spreman da da radi sve što je potrebno da se uskladi sa EU.
Zašto baš Beograd i Tirana?
Biber kaže da su Srbija i Albanija “ključne zemlje”, pogotovo zbog saradnje u inicijativi Open Balkan, a da su Vučić i premijer Albanije Edi Rama “najjači političari u regionu”, ali da poseta njima možda šalje problematičnu poruku jer su oni više kao gospodari nego kao političari.
Komentarišući izjavu člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Komšića da je Merkel dala podršku politici Vučića, Biber kaže da on to “ne bi tako jednostavno rekao”.
“Poseta nije automarski podrška, ona znači da Merkel smatra da je Srbija bitna zemlja i da je važno posetiti je”, rekao je on.
Dodao je da u Nemačkoj spoljna politika nije bitna u predizbornoj diskusiji, mada se može očekivati veće insistiranje na vladavini prava ako Zeleni budu deo koalicije.
“Niko neće imati neku potpuno drugačiju politiku prema Zapadnom Balkanu”, rekao je on.
Pokazale se granice nemačkog uticaja na proširenje
Profesor Biber smatra da je glavna poruka koju bi Angela Merkel htela da pošalje – da se nada da će Zapadni Balkan ostati važna tema za Nemačku nakon izbora u toj zemlji.
Njene poruke o napretku Albanije i Severne Makedonije ka EU Biber vidi kao razotkrivanje granica onoga što su kancelarka Merkel i Nemačka mogle uraditi što se tiče proširenja.
Kako je rekao Biber, ako imamo jednu zemlju kao što je Bugarska, koja nije najmoćnija, a može blokirati proces evropskih integracija, to pokazuje granice nemačkog uticaja unutar EU.
Podsetio je da je, kada je Angela Merkel prvi put stupila na dužnost, postojao optimističan scenario da države Zapadnog Balkana mogu postati članice EU do sada, ali samo Hrvatska je ušla u Uniju.
“U nekoj meri to je i neuspeh Nemačke u poslednjih 15 godina. Nije ona odgovorna za to, ali to pokazuje granice nemačkoj uticaja u regionu i unutar EU”, kazao je Biber.
