2
"Tog 9. decembra 1990. godine održani su prvi višestranački izbori u Srbiji. Ovo mi je četrnaesta kampanja za parlamentarne izbore u kojoj učestvujem, a iza mene je ukupnio dvadesetak i nešto izbornih ciklusa, što za lokalne, što za pralamentarne, savezne i predsedničke izbore", piše za Nova.rs kandidat za narodnog poslanika Srđan Milivojević.
Autorski tekst Srđana Milivojevića, kandidata za poslanika liste „Srbija protiv nasilja“ prenosimo u celosti:
Transformisani komunisti pod nazivom Socijalistička partija Srbije u kampanju te 1990. godine ušli su sa parolama Srbija se saginjati neće i Sa nama nema neizvesnosti, a Demokrate sa sloganom Prelomite pametno. Srbija nije prelomila pametno. Pobedili su komunisti presvučeni u navodne nacionaliste pod firmom socijalista. Rezultat znamo. Za deset godina Srbija je ekonomski, materijalno i moralno toliko uništena da će generacije plaćati cenu tih pogrešnih odluka. Sprovedena je najpodlija izdaja Srbije.
Srbi su uz veliku potporu režima Slobodana Miloševića kome se priključio i Vojislav Šešelj kao radikal, gurnuti u rat. A onda su za noć prodati i proterani sa vekovnih ognjišta na kojima su preživeli mnoge okupatore i zlikovce uključujući i genocid ustaške NDH. Pokazalo se da su radikali i socijalisti opasniji po osptanak Srba od mnogih okupatora. Srbi u Krajini i Republici Srpskoj su nekako preživeli Pavelića, Jasenovac i Crnu legiju ali ne i posledice Šešeljeve i Miloševićeve politike.
U međuvremenu je 1997. godine za minisra informisanja stasao i Aleksandar Vučić. Formirana je crveno crna-koalicija koja je Srbiju zavila u crno. Na red za izdaju posle Srba iz Krajine i Bosne i Hercegovine došli su i Srbi sa Kosova i Metohija. Srbi u Peći i Prizrenu ništa nisu naučili na tragičnoj sudbini Srba iz Knina i Mostara, Pakraca i Drvara. Od vekovnih ognjišta i svetinja ostala je samo parola Gde su srpske zemlje tu su srpski radikali.
Posle toliko stradanja, neko bi se zapitao gde su promoteri te politike danas. Jesu li izašli iz zatvora, smeju li među narod, da li su postali svesni svoje krivice za najveće stradanje Sbije u našoj novijoj istoriji, za 3 500 000 ljudi bez posla, za 2 500 000 proteranih, za najmanje 200 000 poginulih u ratovima, za crne marame udovica, za lelek majki i plač siročića.
PROČITAJTE JOŠ...
Na žalost zdravog razuma, ti su još uvek u sedlu. Sa novim parolama, u novoj setvi mržnje, pred novu žetvu nesreće. Parola Za našu decu Alesandar Vučić, završila se Ribnikarom, Mir stabilnost Vučić završilo se Banjskom, a sada je slogan Srbija ne sme da stane, jer po kreatorima te politike Srbija mora da nestane, a ne da ne stane.
Ako naprednjaci pobede 17. decembra, Aleksandar Vučić će na kraju svog mandata verovatno moći da izgovori rečenicu sličnu rečenici Stipe Mesića kojom je okončao madat poslednjeg predsednika SFRJ, Moj posao je završen Jugoslavije više nema! Posle 33 godine na red je došla i Srbija.
Vučić je već dosta odradio na tom putu. Gazivode je dao svom koalicionom partneru Aljbinu Kurtiju, svojim saborcima za nezavisno Kosovo je još 1999. dao Gazimestan, Gračanicu je odavno trampio za stan od dva ara, portu Visokih Dečana je pretorio u parking za NATO tenkove. Srba više nema ne samo u Prištini već ih skoro milion fali i u ostatku Srbije posle 11 godina svevlašća Parizer dahije. Crnina je uvek narodna nošnja kada je Vučić na vlasti u Srbiji.
Građani Srbije imaju ponovo mogućnost da 17. decembra zaustave mahnitog silnika u procesu dokrajičenja ove zemlje. Ako ovaj put prelomimo pametno, možda ćemo sprečiti da sledeći talas izbeglica bude iz Leskovca i Vranja, iz Kruševca i Kraljeva.
U protivnom kolumnu o trideset godina od održavanja ovih izbora u Srbiji pisaće neki drugi ljudi. Svakako ne na srpskom jeziku. Zato vas pozivam da 17. decembra sačuvamo azbuku slobode. Da ovaj put prelomimo pametno. Život nije loto. Sedmica nosi premiju u igrama na sreću, ali u životu se premija ne dobija nego osvaja. Naročito ako je ta pemija sloboda!
BONUS VIDEO: Srđan MIlivojević o izborima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
