Afera Krušik, Vulinova tetka iz Kanade, rušenje u Savamali, lažni doktorat i neprijavljivanje 24 stana Siniše Malog, nelegalna kafana na Pančićevom vrhu, slučaj plantaže marihuane na Jovanjici, nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, basnoslovna suma kojom je Telekom platio prenos premijer lige… Ovo su samo neke od aferakoje su obeležile vladavinu Srpske napredne stranke, sada već punu deceniju. Nijedna nije dobila epilog. Toliko ih je bilo da ih je teško sve nabrojati i setiti se, jer su sustizale jedan drugu.
Afera Krušik, Vulinova tetka iz Kanade, a zatim i lažni doktorat ministra Siniše Malog, plantaža marihuane u Jovanjici i rušenje u Savamali čini se da su najviše potresle i uzdrmale aktuelnu vlast.
Te afere su negirali, napadali medije koji to objavljuju, hapsili uzbunjivače koji su samo ukazivali na krađu i korupciju, a sve zbog zaštite javnog interesa.
Mali broj afera uspeo je da uzdrma srpsku javnost, poput kao ono što se dešavalo iza kulisa poslovanja fabrike oružja Krušik. Afera Krušik, odnosno priča o nelagalnoj trgovini oružja u kojoj je, kako se tvrdi, bio umešan Branko Stefanović, otac bivšeg ministra policije, a sada odbrane Nebojše Stefanovića, dobro protresla Nemanjinu 11.
Da se otac ministra policije Branko Stefanović bavi preprodajom oružja prvo je objavio NIN.
Kako se zatim otkrilo, u tim poslovima, otac ministra policije je zastupao privatnu firmu GIM. To preduzeće je imalo privilegovan položaj u odnosu na državne firme. Tolerisala su mu se čak i dugovanja.
Umešanost svog oca u trgovinu oružjem ministar Nebojša Stefanović je uporno negirao.
Tako je i BIRN objavio da je Branko Stefanović, ne preko svoje kompanije, već kao predstavnik fabrike GIM posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije. To se videlo i iz priložene dokumentacije.
Ime oca ministra policije našlo se na zvaničnom zahtevu koji je firma GIM uputila državnoj fabrici Krušik radi pregleda robe, a priču je aktuelizovao međunarodni specijalizovani portal “Arms Watch“.
Potom je BIRN objavio i zvaničan zahtev za dobijanje saudijske vize i u samoj vizi navodi se da je Branko Stefanović “legal advisor” firme GIM, odnosno njen pravni savetnik. Ta kompanija je u dopisu ambasadi u Sarajevu maja 2018. zatražila da im se odobre vize za tri njihova rukovodioca, među kojima je navedeno i ime Branka Stefanovića.
Nakon toga, na specijalizovanom portalu “Arms Watch“ objavljeno da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama u odnosu na državnu kompaniju SDPR. Ovu priču je demantovalo rukovodstvo Krušika.
Usledio je novi tekst BIRN-a u kojem predstavlja rezultate analize tri ugovora koje je Krušik potpisao sa privatnom firmom GIM i četiri ugovora potpisana sa državnim SDPR-om, a iz kojih zaključuju da je privatna firma dobijala oružje po povlašćenim cenama.
Nakon velikog pritiska javnosti, ovim slučajem bavila se i Agencija za borbu protiv korupcije, zbog mogućeg sukoba interesa ministra Nebojše Stefanovića.
Utvrdili su da otac ministra “na bilo koji način” nije angažovan u navedenom privrednom društvu.
Aferu je otkrio radnik fabrike oružja Krušik Aleksandar Obradović. Informacije, kao uzbunjivač, dostavljao je istraživačkim redakcijama.
On je uhapšen u valjevskom Krušiku 2019. godine. Ta informacija se krila.
Da je Aleksandar Obradović uhapšen otkrio je nedeljnik NIN.
Pušten je da se brani sa slobode nakon velikog pritiska javnosti. Prethodno je u beogradskom Centralnom zatvoru proveo više od tri sedmice, a zatim je tri meseca bio u kućnom pritvoru u Valjevu.
Na poslu, odnosno u fabrici Krušik, je suspendovan, a sudski postupak koji se protiv njega vodi nije završen. Afera Krušik još nije dobila epilog.
Portal Krik objavio je još 2015. godine da je tadašnji gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, vlasnik 24 stana u Bugarskoj u letovalištu “Sveti Nikola”.
On je to tada uporno negirao, ali je dodatna potvrda da je to tačno stigla šest godina kasnije u okviru međunarodnog projekta “Pandorini papiri“.
Kada se prvi put pojavila ova informacija Mali je tvrdio da to nije tačno, čak je i nudio ključeve stanova novinarima, ukoliko dokažu da su u njegovom vlasništvu.
Dokazi su stigli, ali ne i ponuđeni ključevi.
Ministar finansija Siniša Mali bio je vlasnik tih stanova u periodu kada je bio javni funkcioner. To znači da je imao zakonsku obavezu da tu imovinu prijavi. On to ipak nije učinio.
Agencija za sprečavanje korupcije koja je morala da reaguje i u ovom slučaju je donela odluku u skladu sa interesima Malog.
Afera koja se u javnom žargonu odomaćila pod imenom “Vulinova tetka iz Kanade“, krenula je onog trenutka kada je Aleksandar Vulin postao poslanik, u maju 2012. godine. O njenom toku javnost je uredno izveštavao KRIK.
Vulin i njegova supruga u julu 2012. godine zvanično postaju vlasnici stana na Zvezdari, koji su kupili od investitora Momčila Filipovića.
Cena stana iznosila je 229.620 evra, plus parking mesto u istoj zgradi u vrednosti od 15.000 evra, dakle, ukupno 244.620 evra.
U ugovoru koji su tada potpisali kupac i prodavac navedeno je i da je bračni par Vulin prvu ratu u iznosu od 40.000 evra uplatio 22. oktobra 2011. godine, te da se obavezuju da će ostatak isplatiti do 30. septembra iduće godine.
U julu 2012, Ugovor o kupovini stana zvanično je overen u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Tada se postavilo pitanje odakle novac Aleksandru Vulinu za taj stan. O poreklu te imovine u nekoliko navrata je menjao iskaz.
Na početku je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine. Novinari KRIK-a su otkrili da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, Vulin dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra.
Pošto ta suma nije činila ni šestinu novca koji je Vulin dao za kupovinu stana, bio je prinuđen da ponovo menja iskaz.
Tada u priču ulazi “tetka iz Kanade”.
Kao dokaz da je 205.000 evra pozajmio od tetke svoje supruge, Vulin je dostavio priznanicu sa potpisom Nataše Vulin, na kojoj je pisalo da je primila novac i da je rok za vraćanje 10 godina. Zanimljivo je da „Vulinova tetka iz Kanade“ nije stavila potpis na ovaj papir.
Tada se cela stvar dalje iskomplikovala.
Oko toka novca nije postojao nikakav pisani trag. Uprava za sprečavanje pranja novca nije pronašla da je 205.000 evra leglo na račun bilo Aleksandra Vulina, njegove supruge Nataše, bilo prodavca Momčila Filipovića.
Da je ministar novac u zemlju uneo u gotovini, morao je da ga prijavi carini. Takva prijava ne postoji.
Vulin je zatim naveo da je stan isplatio dan nakon overe ugovora i dostavio još jednu priznanicu sa potpisom prodavca stana i adresom u Marbelji u Španiji. Ovaj put nedostajao je broj računa na koji je Vulin uplatio novac.
Na insistiranje novinara da objasni na koji način je uneo u zemlju 205.000 evra, Vulin je rekao nešto što će se svakako dugo pamtiti.
„Ko vam kaže da je uneto u jednom komadu? Ko vam kaže da nije preneto 9.000 po 9.000 po zakonu?“, rekao je tada ministar i samo se još dublje zakopao u živo blato.
Da je ovo tačno, to bi praktično značilo da je čak 23 puta morao da putuje iz Kanade u Srbiju i donosi novac malo po malo.
Agencija za sprečavanje korupcije izveštaj o kontroli Vulinove imovine poslala je Tužilaštvu za organizovani kriminal. Postupak je obustavljen, a zatim prosleđen Prvom osnovnom tužilaštvu koje je proveravalo samo da li je Vulin prijavio stan.
Pošto jeste, obustavili su postupak.
U avgustu 2017. Agencija za borbu protiv korupcije izveštaj je poslala i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je takođe odlučilo da ne pokrene istragu.
Slučaj Vulinova tetka iz Kanade ovim je zvanično završen.
U izbornoj noći 2016. godine, između 24. i 25. aprila, grupa nepoznatih osoba rušila je privatne objekte u Hercegovačkoj ulici, u beogradskoj četvrti Savamala, u kojoj se sada gradi „Beograd na vodi“.
Tri dana kasnije, muzičar i svedok događaja Miloš Đorđević, ispričao je za televiziju N1 da je te noći svirao u Savamali. Nakon nastupa otišao je do automobila na parkingu u Hercegovačkoj i počeo da pakuje opremu.
Tada su mu prišla trojica muškaraca u fantomkama.
“Izvukli su me iz auta, rekli da ćutim i spustim glavu dole. Pomislio sam da kradu auto. Međutim, pitali su me odmah za telefon i uzeli mi celu torbicu u kojoj mi je bila lična karta“, rekao je tada Đorđević.
Objasnio je i da je raširenih ruku i nogu stajao sat vremena, a da je pored njega u istom položaju bio radnik obezbeđenja koga su “malo više maltretirali“, kao i da veruje da je tu bilo još ljudi.
“Posle nekog vremena su rekli da možemo da spustimo ruke, da sačekamo još neko vreme i da onda možemo da odemo. Kada sam krenuo, Hercegovačku ulicu su zatvorili sa dva kamiona“, rekao je Đorđević.
Dodao je i da slučaj nije prijavio policiji, jer je u blizini Hercegovačke video dva policajca “koji se šetaju okolo“.
Sličnu priču za N1 ispričao je i radnik obezbeđenja u Hercegovačkoj. On je rekao da su ga ljudi u fantomkama vezali.
“Tu su me izveli, vezali, oduzeli telefon. Imali su palice i maske i samo su trčali po krugu. Bilo je njih 30, kao vojnička četa“, svedočio je tada čuvar.
Preminuo je mesec dana kasnije.
Ono što je u ovom slučaju bio presedan je činjenica da na pozive ugroženih građana policija nije reagovala.
Naime, početkom maja 2016. godine u slučaj se uključila kancelarija Zaštitnika građana koju je tada vodio Saša Janković.
Janković je ubrzo objavio izveštaj u kom piše da je te noći “policija odbila da izađe na teren i uskratila građanima zaštitu“ i da je takvo naređenje policiji stiglo “sa vrha“.
I pored više obećanja, počinioci i nalogodavci rušenja, ali i zadržavanja i vezivanja ljudi koji su se našli u blizini, do danas nisu otkriveni.
Jedini koji je snosio kakvu-takvu odgovornost bio je šef smene policije Goran Stamenković. On je sporazumno sa Višim javnim tužilaštvom priznao krivicu za nesavestan rad u noći rušenja u Savamali, za šta je dobio uslovnu kaznu od pet meseci.
Javnost u Srbiji saznala je i da su kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu bivše ministarke pravde Nele Kuburović i bratu aktuelne ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević, dobile 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima.
Istraživanje BIRN-a u tom trenutku je pokazalo da su od 2013. godine firme NITES grupe, a čiji je jedan od direktora Bojan Kisić, samo u Srbiji potpisale 27 ugovora vredna oko 26,8 miliona evra.
Same ili u konzorcijumu sa drugim firmama.
Samo u aprilu 2020, NITES je sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti 3,2 miliona evra. Bivša ministarka Nela Kuburović u odgovoru BIRN-u negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug.
“Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa”, rekla je Kuburović.
Poslovanje firme “Nites” sa državom se nastavilo. U 2021. samo sa Ministarstvom zdravlja ugovorio pet poslova vrednih 6,7 miliona evra.
Sve te poslove “Nites” je dobio u konzorcijumu sa kompanijom “Telekom Srbija” i firmom “Medit”. Na tenderima koje je raspisalo Ministarstvo zdravlja bili su jedini ponuđači.
Na Pančićevom vrhu na Kopaoniku, u zaštićenom području nacionalnog parka, izgrađen je bespravni objekat od preko 1.000 kvadrata.
Izgradnja je tekla naočigled javnosti, nadležnih institucija pa čak i uz neskrivenu pomoć nekih. Tako je Opština Brus na čijem je čelu bio tada osuđeni Milutin Jeličić Jutka, pokušala da pomogne investitorki Snežani Mitković da legalizuje objekat.
Za tu potrebu joj je izdat falsifikovan dokument. To je jedan od razloga zbog kojih je protiv njega i Mitković podneta krivična prijava.
Iako je gradnja počela 2017. godine objekat do danas nije srušen.
Prvobitno je rušenje nelegalnog objekta zakazano za 8. avgust 2018. godine, ali je dan ranije otkazano, jer je izostala asistencija policije.
Objašnjavajući izostanak pripadnika MUP-a, Stefanović se pozvao na zakone. Rekao je da pomoć policije nije moguća ukoliko prethodno nije dostavljen dokaz da je prethodno pokušano rušenje.
S druge strane, njegova koleginica iz Vlade Zorana Mihajlović tvrdila je da njen resor ne može da sruši objekat bez asistencije policije, jer bi time bila ugrožena bezbednost zaposlenih u njenom ministarstvu.
Prema pisanju Insajdera, ona je tada rekla da je građevinska inspektorka koja je radila na tom slučaju, u službenoj belešci i izjavi navela je da je dobijala upozorenja da bude oprezna jer se radi o opasnim ljudima i da je bila uplašena za bezbednost svoje porodice.
Ta dokumentacija je, prema tvrdnji Zorane Mihajlović, dostavljena MUP-u.
Ministar Stefanović je na pitanja Insajdera odgovarao tvrdnjama da policija prijavu nije dobila, ali nije konkretno odgovorio na pitanje da li je MUP na bilo koji način obavešten da je inspektorima prećeno.
Ova pat pozicija između dva ministarstva, koja je pokazala svu nemoć sistema pravne države, trajala je više od dve godine, a epilog je navodna odluka investitorke da sama otpočne uklanjanje objekta.
Umesto toga, napravljena je nova prevara. Investitorka je zapravo adaptirala objekat tako da izgleda kao brvnara, odnosno ski bife za koji je prvobitno i dobila dozvolu.
Montažni objekat ne može da bude veći od 150 kvadra i ne može da bude izgrađen od armiranog betona.
Objekat je upravo izgrađen od tog materijala i takođe je i dalje veći od dozvoljene kvadrature.
Jedno od glavnih pitanja javnosti u vezi nelegalne gradnje na Pančićevom vrhu bilo je ko stoji za toga.
Načelnica inspekcije Vesna Rumenić, koja je istraživala ove slučajeve i potpisala dokumenta, u više navrata je rekla da strahuje za svoju sigurnost.
„Mi tu vidimo da su i oni znali da su u pitanju ljudi iz SNS-a, kao što je Zoran Milojević zvani Zelja, čovek sa severa Kosova, koordinator SNS-a za istočnu Srbiju, da je on upleten u izgradnju objekata na Pančićevom vrhu, tako i u centru Kopaonika. Jer, u izjavi koju je dao i Ministarstvu građevine objašnjavajući inspektorki ko tu gradi, šta ona tu treba da radi, odnosno šta ne treba da radi“, rekao je novinar BIRN-a Slobodan Georgiev, dok u izveštaju o gradnji na Kopaoniku piše:
„Na moje pitanje oko izgradnje objekta-hotela vlasnika Zorana Kostića, izbegao je odgovor oko imena pravog vlasnika i rekao mi je da pustim momka da završi hotel pre početka sezone“.
Nakon rušenja u Hercegovačkoj ulici, karijera Siniše Malog je krenula je da napreduje do te mere da mu je na čuvanje poveren novac svih građana Srbije. Postao je ministar finansija.
Uprkos verovanju određenog dela javnosti da će mu slučaj Savamala okončati političku karijeru, čini se da je uzlet Siniše Malog krenuo upravo nakon te aprilske noći 2016. godine.
U tome ga nije omela ni izjava njegove bivše supruge Marije, koja je u intervju za KRIK, navela da je upravo on glavni akter događaja u Hercegovačkoj.
Pored rušenja u Hercegovačkoj, ime Siniše Malog je povezivano sa ofšor kompanijama.
Navodilo se da poseduje 24 apartmana u luksuznom letovalištu “Sveti Nikola” na bugarskom primorju, te da je samo jedan od stanova upisan na njega, dok je 23 kupio u ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
Bio je na čelu prestonice i kad je portal “Pištaljka” na svom sajtu objavio da je u decembru 2016. namešten tender za nabavku novogodišnje rasvete i da je uslove mogla da ispuni samo jedna firma.
Deo javnosti je upravo Malog optuživao da je zloupotrebljavao javne nabavke, dok je krivičnu prijavu, koja je kasnije odbačena, protiv njega tada podnela Inicijativa „Ne davimo Beograd“.
Međutim, pomenute afere nisu značajno uzdrmale Malog. Čak ni ona poslednja, koja je svoj epilog dobila pošto je on već uveliko zaseo u ministarsku fotelju, kad mu je poništena doktorska disertacija odbranjena na na Fakultetu organizacionih nauka.
Posle više od pet godina mukotrpnog procesa, Univerzitet u Beogradu je tek krajem 2019. godine utvrdio da je Mali plagirao svoj doktorski rad.
Nakon toga Upravni sud donosi presudu kojom je poništeno rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da je doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog plagijat i predmet vraća nadležnom organu na ponovno odlučivanje.
Međutim, opet je potvrđeno da je Mali falsifikovao doktorat.
Ipak, ni to nije bio dovoljno snažan razlog da podnese ostavku.
Od kada je objavljena informacija da su Predrag Koluvija, većinski vlasnik kompanije „Jovanjica“ i njegovih devetoro saradnika uhapšeni zbog rekordnog zasada marihuane, javnost ne prestaje da intrigira pitanje da li su i u kakvoj vezi sa ovim slučajem pojedinci iz državnog vrha. Tužilaštvo je podiglo optužnicu, ali u njoj nema imena političara, što govori o tome da su eventualni dokazi o vezama Koluvije sa ljudima iz sveta politike ili brižljivo sakriveni ili ih naprosto nema.
Za vezu Predraga Koluvije, vlasnika Jovanjice, sa državnim vrhom mogli bi reći ima mnogo priče, a malo dokaza, posebno onih čvrstih koji bi dokazali da je ovaj osumnjičeni za proizvodnju marihuane i lažno korišćenje policijskih blinkera bio poslovno povezan sa vrhom vlasti. S kim je tačno i kako stupio u kontakt sa ljudima iz političkog života, a posebno iz vladajuće partije, nije moguće proveriti.
Potpresednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, koji je javno istupao o ovom slučaju, tvrdio je da je na dan privođenja Koluvija telefonom zvao Andreja Vučića, brata predsednika Srbije. Aleksića je zbog ove tvrdnje Andrej Vučić tužio. Aleksić je takođe tvrdio da je Koluvija bio donator velikog broja državnih preduzeća, ali i vladinih službi poput BIA. Navode da je Koluvijino preduzeće doniralo brod za agenciju BIA, što je Bezbednosno informativna agencija demantovala.
Koluvija je u međuvremenu prebačen u kućni pritvor, ali će ostati zapamćeno da ga je u direktnom prenosu branio lično predsednik države Aleksandar Vučić, a bio je rado viđen gost i u nekim emisijama.
Pre pada “Jovanjice”, na njenom imanju se našao još jedan državni činovnik.
U pitanju je Zoran Babić, bivši šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke i bivši v.d. direktor Koridora Srbije, koji je bio akter još jednog, mnogo tragičnijeg slučaja.
Reč je o aferi Doljevac. Naime, Babić se nalazio u službenom vozilu Koridora Srbije koje je početkom januara 2019. na naplatnoj rampi Doljevac udarilo u auto Stanike Gligorijević, koja je preminula.
U policijskim izveštajima se navodi da se vozilo, u kojem se nalazio Babić, po maglovitom vremenu kretalo većom od dozvoljene brzine, ali do danas je ostalo pitanje ko je zapravo sedeo za volanom tog dana, jer na snimku koji je ključan za resvetljavanje ovog slučaja nedostaju dva minuta. Babić je nakon nesreće podneo ostavku, ali iz Vlade mu nisu pronašli zamenu, pa je nastavio da obavlja funkciju v.d. direktora Koridora Srbije, sve do sledećih izbora i dolaska socijaliste Aleksandra Antića na ovu funkciju.
BONUS VIDEO: Šta to beše Krušik?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar