U zemlju propao: Tri verzije nestanka mladog farmaceuta iz Niša, penzionisani inspektor otkriva na šta se sumnja

"Prva verzija koju bih uzeo u obzir da radim na ovom slučaju je da se Đorđević negde sakrio dok se ne slegne problematična situacija koja je za njega u tom trenutku bila nerešiva. Ukoliko je to učinio, nestanak je brižljivo isplanirao, ostavio je vozilo i lične stvari, uključujući dokumenta i mobilni telefon kako bi one koji ga traže naveo na pogrešan trag. Tako bi dobio na vremenu da pređe granicu, Bugarska je na sat vremena odavde, ako se to desilo, verujem da se sa nekim povezao ko mu je pomogao da ode iz zemlje i da se kod njega skloni na izvesno duže vreme", kaže iskusni policajac. To što proverom graničnih prelaza nije potvrđeno da je Đorđević napustio Srbiju, po Timotijevićevom mišljenju ne isključuje ovu verziju jer je on granicu mogao preći i ilegalno.

Timotijević ima objašnjenje i zbog čega u eri elektronskog nadzora različite vrste nigde nije snimljena osoba koja odgovara Đorđevićevom opisu te zašto ni fotografija koja se vrti u medijima skoro šest meseci, nije doprinela njegovom lociranju.

"Navešću jedan od najneverovatnijih primera uspešne obmane ovakve vrste. Radi se o Radovanu Karadžiću koji se godinama skrivao naočigled svih. Muškarcu je lako promeniti lični opis, dovoljno je pustiti bradu, brkove, izmeniti dužinu kose i taj čovek postaje neko sasvim drugi", objašnjava naš sagovornik.

Druga verzija koja bi mogla da objasni nestanak ovog Nišlije je nesreća koja ga je koštala života.

"Pretraženo je ogromno područje oko mesta gde je pronađeno Milanovo vozilo. Ako je hteo da počini samoubistvo, smatram da bi to učinio negde relativno blizu mesta gde je ostavio auto pa bi telo već bilo pronađeno. Po meni, verovatnije je da je hteo da se osami s obzirom da je to mesto gde je ostavio kola dosta frekventno, često je puno planinara. Ako bismo ovu verziju uzeli u obzir, postoji mogućnost da je hteo da o nečemu razmisli, ušao je duboko u šumu, izgubio je pojam o vremenu i možda ga je uhvatio mrak. U takvoj situaciji mogao je da se izgubi, ili da se na nekom nepristupačnom terenu spotakne, padne i pogine. Imali smo takvu situaciju 2005. godine kada je telo nekadašnjeg atletičara Artura Takača pronađeno na Kopaoniku 17 meseci posle nestanka. Verujem da će, ako je ova verzija njegovog nestanka ispravna i Milanovo telo kad - tad biti pronađeno", nastavlja Timotijević.

Treća verzija bi po Timotijeviću bila mogućnost da je Đorđević žrtva otmice.

"Sa policijskog aspekta ne mogu isključiti mogućnost da ga je neko namamio na to mesto, rekao mu da ostavi sve stvari i da mu priđe da porazgovaraju, onesvestio ga i stavio u auto i odvezao se sa njim. Međutim, otmice se obično vrše zbog otkupa što ovde koliko znam, nije slučaj. Ukoliko bi otmica bila motivisana nekim nerašćišćenim računima bilo koje vrste, onda se ne može isljučiti mogućnost ni da je likvidiran. Po meni, četvrte verzije nestanka ovog čoveka, nema", zaključuje Timotijević.

Milana je tog 10. juna poslednja videla majka Marica kada je svratio kod nje pre odlaska na posao. Kamere video nadzora registrovale su prolazak njegovog vozila u 12 sati u selu Jelašnica, prema svedočenju jednog bicikliste on ga je prestigao oko 17 sati na putu ka Bojaninim vodama gde je pronađeno parkirano službeno vozilo farmaceutske firme za koju je radio.

Majka farmaceuta: Imao probleme zbog kojih je bio zabrinut

Tokom šestomesečne potrage pretraženo je veliko područje na Suvoj Planini ali nije pronađen nijedan trag koji bi rasvetlio Đorđevićevu sudbinu. Pojavila se glasina da se sklonio u neki manastir ali se i ta informacija pokazala kao neistinita. Njegova majka Marica potvrdila je da je dobila zvanično obaveštenje od Sinoda Srpske pravoslavne crkve da Milan nije ni u jednom manastiru. Međutim, ona je prvi put potvrdila da je njen sin imao neke probleme zbog kojih je bio zabrinut.

"Desetak dana pre nestanka kumu i bratu se požalio da ima neki problem. Međutim, odbio je da im kaže o čemu se radi ističući da će im sve reći kada taj problem reši. Nemam nikakvu ideju o tome šta ga je mučilo, nisam primetila ništa neuobičajeno u njegovom ponašanju pa ni tog dana kada sam ga poslednji put videla. Imao je vrlo uspešnu karijeru, 17 godina je radio za različite farmaceutske firme i svaka od njih je za njega imala samo reči hvale", kazala je majka nestalog Nišlije.

Milan je jedan od oko 1700 odraslih ljudi koliko ih u proseku godišnje nestane u Srbiji. Većina bude pronađena ili se ustanovi šta se sa njima desilo ali nažalost, sudbina nekih od njih zauvek ostane nerasvetljena.