U ubistvu kralja Aleksandra, u onom delu neposredno vezanom za sprovođenje akcije, najvažniju ulogu su imali srpski oficiri, od kojih je potekla ideja, a za čije sprovođenje je ipak bila posebno važna uloga političara, jer ubistvom jednog kralja nestaje čitava dinastija. Tad je doneta odluka da se na presto dovede Petar I Karađorđević, koji se sa svoja dva sina nalazio u Švajcarskoj.
O zaveri je trebalo malo ljudi da zna, zato je zavereničku grupu sačinjavalo jezgro odvažnih mladih oficira. Plan je skovan odmah posle jesenjih manevara 1902. kojima su prisustvovali sam kralj i kraljica. Zaverenici su bili odlučni da ih smaknu. „Dokle ćemo morati da trpimo tu kurvinsku rabotu“ govorili su mladi oficiri čiji puk je preimenovan u puk kraljice Drage.
Tih dana u Vojnu akademiju stupili su na praktični kurs u konjički puk kraljice Drage i trojica starih dobrih drugova. Dvojica su bili kapetani Radmilo Aranđelović i Milan Petrović i treći poručnik Dragutin Dulić. Sva trojica brzo su se sprijateljila sa poručnikom Antonijem Antićem, koji je kao konjički poručnik služio u tom puku.
Njih četvorica svakodnevno su dugo u noć posle posla sedeli i pričali o nedaćama i teškim temama koje su pritisnule vojsku. To je trajalo sve dok jednog dana trojica mladih oficira nisu odlučila da se povere Antiću. Počeli su pričom o teškom stanju u vojsci i zemlji i kao u Srbiji nema nikog ko bi ovoj nevolji stao na put. Jedne večeri dok su sedeli u kantini kasarne mezetili i pili pivo poručnik Antić je progovorio:
„Gospodo moja, kada sam kao mladi poručnik i ađutant služio u gardi, svako veče sam kralja noću pratio do njegove švalerke. Često mi se dešavalo da po celu noć dreždim i čekam kralja. Osećao sam se tom mojom službom užasno poniženo, ali sam računao, mlad je čovek neće to dugo trajati. Kad puče bruka, sto puta sam odlučivao da je ubijem“, govorio je Antić.
Trojica besednika su mirno slušala. U trenutku kad su odlučili da krenu, na naslovnoj strani svežeg izdanja novina ugledali su sliku Draginog brata Nikodija ispod koje je nagovešteno da će on biti verovatno naslednik srpskog prestola.
Gužvanje novina besna i reakcija prisutnih oficira doneta je odluka da se nešto preduzme. Prvi sastanci bili su u stanu poručnika Antića gde je i stvorena zavera da se Aleksandar ubije.
Antić je grupi zaverenika poverio da je sa planom upoznao i svog klasića Dragutina Dimitrijevića Apisa o čemu su njih dvojica odavno razgovarali. Apisov ujak bio je Živan Živanović, koji je bio blizak dvoru i ministar. Apis je inače u tom trenutku bio u komandi u podoficirskoj školi koja je davala stražu oko dvora. Apis je sa oduševljenjem prihvatio ideju i izložio da je i sam o tome veoma dugo razmišljao.
Grupi zaverenika pridružila su se još dvojica oficira Milan Marinković i Nikodije Popović. Sva trojica su zaključili da se kralj ubije 11. septembra 1902. Apis je zamislio da se Aleksandar i Draga ubiju kamama, tačno u ponoć. Dvojica zaverenika sa vojnicima zauzeli bi električnu centralu tačno u ponoć i isključili struju , dok bi ostala petorica ubili kralja i kraljicu. Međutim, taj plan je propao i ocenjen kao nerealan jer su vesti stigle do samog kralja iako su pripreme bile izvršene.
Zapravo u toj prvoj fazi to i nije bila zavera, već grupa fanatičnih atentatora spremnih da se žrtvuju za svoj cilj. Što je vreme više prolazilo oni su sve više razmišljali i zaključili da nije dovoljno samo smaći kralja i kraljicu, već treba predvideti i šta će biti posle toga. U toku razmišljanja i dogovaranja pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis predložio je da se zavera proširi. Apis je predložio da se u zaveru uključe i političari koji bi posle ubistva preuzeli vlast u zemlji.
Prvi koji je predložio uključenje Đorđa Genčića bio je njegov sestrić Antonije Antić. Zajednički sastanak oficira i političara zaverenika održan je 1. novembra 1902 na Topčiderskom brdu u Novakovićevom vinogradu. Tu je Genčić u jednom smišljenom govoru pohvalio oficire. Poveo se razgovor i o nasledniku prestola i odlučeno da na tron bude doveden kralj Petar Karađorđević. Doneta je odluka da Hadži Toma otputuje u Lozanu i Karađorđevića upozna sa planom.
Posle ovog sastanka zavera je munjevito počela da se širi. Plan je bio i da se u zaveru uključi i sam Pašić, Protić i Živković, koji su to odbili. Genčić je izokola počeo da priprema teren da Austrija i Rusija priznaju Karađorđeviće kao novu vladarsku poziciju. Preko svojih poslanika u Srbiji Rusija se složila sa ovakvim planom, ali se u pogledu zavere pravila nevešta, kao i Beč, koji se sa Karađorđevićem na tronu nije baš slagao, ali su posredno dali zeleno svetlo za celu priču.
Dok je politički deo zavere ostao u malom krugu odabranih, vojni se uvećavao iz dana u dan. U Srbiji nije bilo vojne jedinice ili garnizona koji nisu bili obuhvaćeni zaverom i imali zaverenike kod sebe. Uvlačenje novih oficira među zaverenike preuzeo je niko drugi nego sam Apis, koji je fascinirao sagovornike svojim nastupom. Gro oficira bili su mahom potporučnici, poručnici i kapetani. Najbrojnije su bile dve grupe Niška i Beogradska. Da bi se dobilo na važnosti morao se pridobiti i jedan general i izbor je pao na Jovana Atanackovića, koji je penzionisan jer se usprotivio ženidbi kralja sa Dragom Mašin.
Zaverenici su poslednji sastanak odžali 26. maja 1903. po starom kalendaru . Na tom sastanku utvrđen je konačni plan napada na dvor. Tom sastanku, osim Genčića prisustvovao je i pukovnik Aleksandar Mašin bivši dever kraljice Drage, bivši oficir, najuren iz vojske jer se protivio kraljevoj ženidbi. Sastanak je opet održan u Naumovićevoj vili na Topčideru.
Planom je utvrđeno šta treba uraditi i sa ostalim članovima vlade, oficirima koji su bili lojalni kralju. Ceo plan pretresen je bio nekoliko puta i najsitniji detalj je bio utanačen. Zaverenici su krenuli u akciju noć 28. na 29. maj i to pravo iz kafane, gde su se pretvarali da se provode. Proslava u kafani završena je kad su oficiri odigrali kolo kraljice Drage, a onda krenuli u akciju. Apis je izdao naredbu „Gospodo napred“. Kao što je poznato kapiju dvora otvorio je Petar Živković, kasnije oficir koji je žario i palio u kraljevini SHS i kasnije Jugoslavije.
Oficiri su vrata kraljevskih odaja digli dinamitom u vazduh. Detonacije su uznemirile ondašnji Beograd pa su i braća Lunjevice krenuli na dvor kod kralja, ali su zarobljeni. Za to vreme, potraga za kraljevskim parom po dvoru se nastavila, a oficiri su gubili strpljenje. Najuporniji da kralj nije nigde pobegao i da se krije u tajnoj odaji bio je pukovnik Mašin, čije sugestije su zaverenici uvažili i kako se bližila zora Aleksandar i Draga morali su da budu pronađeni. Akcija potrage urodila je plodom kada je pronađena tajna odaja iza ormara u kojoj su se krili Aleksandar i Draga.
„Mogu li da računam na zakletvu mojih oficira“ upitao je Aleksandar i posle potvrdnog odgovora otključao vrata. Tad su revolveri zapraštali i sablje sevnule. Kraljevski par je bio ubijen i kasnije bačen sa zgrade koja više ne postoji a vezivala je stari i novi dvor.
Osim kralja i kraljice u ovoj zaveri ubijeni su predsednik vlade general Cincar Marković, general Milovan Pavlović, ministar vojske, oba kraljičina brata Lunjevice, ministar unutrašnjih dela Velimir Todorović.
Opijeni slavom zaverenici su posle ubistva dvor skoro demolirali. Uništili su sve skupocene predmete i slike. Totalno uništenje srpskog dvora prekinuo je pukovnik Mašin koji je zaustavio slavljeničko ludilo.
U ranu zoru 29. maja po starom kalendaru obrazovana je privremena vlada, koja je nazvana revolucionarnom. Dok su oficiri zaverenici bili naliveni alkoholom, Đorđe Genčić sveže izbrijan i u svečanom odelu kao da je u pitanju dvorski bal seo je u fotelju ministra unutrašnjih dela i naredio da mu dovedu lidere tri političke partije. Genčić je znao da predstoji najvažniji deo posla, a to je bilo ozakonjenje nove vlasti sastavljene od tri stranke.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare