Posle abdikacije kralja Milana, maloletni Aleksandar kome je do punoletstva ostalo svega godinu dana uzeo je kraljevsku vlast u svoje ruke. Namesništvo i liberlna vlada bili su zbačeni 1. apria 1893. godine jednim operetskim državnim udarom.
Naime, taj državni udar izvršen je tako što je Aleskandar Obrenović pozvao na večeru namesnike i ministre. Dok su oni boravili u dvoru, kralj je sa vojskom zauzeo ministarstvo inostranih i ministarstvo unutrašnjih dela, upravu grada i telegraf.
Komandant dunavske divizije i Žandarmerije bili su promenjeni. Kuće namesnika i minstara opkoljene vojskom, kao i zgrada Narodne skupštine. Dvor je bio krcat vojnicima u punoj ratnoj spremi od koji su mnogi imali montirane bajonete na puškama, poređani u dva reda od ulaza u dvor do trpezarije gde su večerali namesnici i ministri.. Za vreme večere ađutant, major Ilija Đurić dao je kralju znak da je sve gotovo. Kralj se digao da nazdravi gostima. Blagodario je namesnicima i ministrima na dosadašnjem radu i tad saopštio da je rešio da on uzme vlast u svoje ruke i zamolio namesnike, da mu olakšaju taj put tako što će podneti ostavke. Gosti su zanemeli od čuda.. Kralj je izašao iz trpezarije, a ađutant je uzviknuo „Živeo kralj“.
Namesnici su sklonjeni u jedan kutak sobe gde se nalazio stolić a priborom za pisanje i belim papirom. Tog poniženja pokušali su da se spasu generali Belimarković i Bogićević koji su naleteli na uperene bajonete u grudi kad su pokušali da izađu. Na kraju su i oni morali da potpišu ostavke. Dok su ministri dovođeni i odvođeni u dvor, mladi kralj je obilazio kasarne po Beogradu, pa gardu i žandarmeriju. Ovaj udar bio je klasična vojno-dvorska revolucija. Od vojske je upotrebljen jedan konjički puk, čiji jedan eskadron je opkolio privatne stanove ministara i namesnika. Podoficirska škola zauzela je Upravu grada, a u samom dvoru bilo je nešto gardista i Žandarma i prikupljene snage jačine 177 ljudi među kojima je bila i konjica. Kraljeva garda kao celina nije učestvovala u prevratu kao i pitomci Vojne akademije. Oficiri koji su vodili celu stvar nisu imali veći čin od majora. Plan puča zamišljen je bio u najvećoj tajnosti, kao 10 godina kasnije kad je Aleksandar ubijen u zaveri srpskih oficira. Sa ovim pučem bili su upoznati majori Ćirić i Ljubomir Hristić i major Mihailo Rašić komandant artiljerijske podoficirske škole, koji su od kralja dobili pismeno naređenje da u njegovo ime mogu da izdaju naredbe.
Ta tri oficira su se sastala i ceo plan o prevratu načinila tri sata pred samu realizaciju.
Konjica se na beogradskim ulicama pojavila krišom. Pitomci podoficirske škole do dvora su išli sa puškama skrivenim ispod kaputa, držeći se uz zid grada pored kojih su prolazili. Prevrat je počeo u prvi sumrak. Vreme je bilo podesno mračno i veoma hladno jer je te noći duvala košava koja je rasterala ljude sa ulica, pa nije bilo gomile znatiželjnika koji bi sve to posmatrali i digli galamu o tome šta se dešava. Dvorski prozori su bili osvetljeni, a sve kapije na dvoru širom otvorene. Zgrada gde su se nalazila ministarstva bila je u potpunom mraku, pod jakom vojnom stražom. U Upravu grada se moglo ući, ali ne izaći, a oni koji su potrčali da policiji saopšte neke novosti prenoćili su u policiji.
Preuzimanje vlasti je bilo gotovo.
Stranke su na ovaj potez mlađanog Aleksandra Obrenovića reagovale različito . Najveći protivnici ovog čina bili su liberali, radikali su klicali od radosti jer je Aleksandar spasao državu od narodnog bunta. Naprednjaci su takođe bili zadovoljni.
Prevrat je zapravo smislio kralj Milan, ali je izvođenje zapravo palo na pleća mladog Aleksandra. Neki svedoci su kasnije pričali da su videli jednog od oficira učesnika puča kako se sastaje sa kraljem Milanom.
Skupština koja se sastala posle prvog aprila otvorena je sa dostojanstvom i autoritetom. Odsustvo roditeljske ljubavi u njemu je probudilo veliku želju za pažnjom pa se tako zaljubio u sluškinju svoje majke koja je čitave dve decenije bila starija od njega, a upravo ova ljubav i brak dovešće do krvavog završetka i do konačnog pada Obrenovića.
Nastaviće se
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar