Tajne službe Srbije (7): Uloga Genčića u ubistvu Obrenovića

Hronika 07. jan. 202119:33
Podeli:
Foto: Wikipedia

U prethodnom tekstu opisali smo kako je tad već mlađahni Aleksandar Obrenović, jednim dvorskim pučem uz pomoć vojske pomeo s vlasti namesništvo i uspostavio svoju vladavinu, da bi za desetak godina od obećavajućeg vladara zbog žendibe sa Dragom Lunjevica Mašin, postao najomraženiji vladar koji je zbačen s vlasti i ubijen u majskom prevratu.

Ova priča stala je na ženidbi sa Dragom Mašin koja je od poslednjeg Obrenovića bila starija 20 godina. Ponašanje Drage, pritisci i spletke koje je koristila doveli su do toga da se stvori jedna šira zavera da se Aleksandar zbaci sa vlasti i dovede kralje Petar I Karađorđević. Obično većina građana u Srbiji smatra da su zaveru skovali srpski oficiri na čelu sa čuvenim Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Istini na volju, ovde treba dodati i da svega ne bi bilo da nije bilo jednog Zaječarca inače velikog prijatelja obrenovićevaca zahvaljujući kome su i Aleksandar Obrenović i Draga Mašin zbačeni sa vlasti i ubijeni. On ni jednog trenutka nije imao dilemu šta treba uraditi i zašto. Bio je to Đorđe Genčić, koji se na pritisak velikih sila, pre svega Britanije, zbog kraljeubistva morao povući jednom za svagda iz srpske politike. Ovo je priča o njemu i ovom slučaju o kome Srbija ceo jedan vek kasnije i dalje pripoveda.

Ko je bio Đorđe Genčić

Rođen je 1861. u Velikom Izvoru u starosedelačkoj porodici. U ovoj priči mogli bi ga ukratko opisati kao liberala, rusofila i velikog obrenovićevca. Bio je slepo odan kralju Milanu, jer ih je povezivala zajednička mržnja prema radikalima. Šta ga je nateralo da se onako surovo osveti sinu čoveka koga je obožavao i sa kojim je bio veliki prijatelj nije posve razjašnjeno, jer je umro 1938. godine, kad je i odlučio da progovori o ovoj temi zašto se odlučio na prevrat i promenu dinastije.

Draga Mašin i Aleksandar Obrenović
Foto: Wikipedia

Genčić nije imao neko visoko školsko obrazovanje, niti se uopšte redovno školovao. U Beču je pohađao privatnu trgovačku školu. Bio je veoma bistar i samouk, dopunio je kroz život svoje obrazovanje i bio je čovek široke kulture koji je govorio čitao i pisao na nemačkom, ruskom i francuskom jeziku i dobro vladao perom. Kad se vratio u Srbiju iako je pohađao u Austriji vojnu školu nije hteo da gradi vojnu karijeru, nego se odlučio za privredne i političke poslove. Nalazio je vremena za konje, čitanje i lov…

Valja dodati da je Genčić bio veliki protivnik ženidbe Aleksandra i Drage Mašin, da je ubeđivao Dragu da uzme veliku apanažu i pobegne iz Srbije, kao i da je posle ženidbe Aleksandra i Drage završio čak i na kratkotrajnoj robiji.

Ovde ćemo dati deo njegove ispovesti objavljene u listu Duga iz 1965. godine novinaru Milanu Jovanoviću Stojimiroviću, koji je objavio kazivanje Genčića 26 godina ranije o tom periodu. O Dragi Mašin rekao je sledeće:

„ S rukom na srcu mogu da kažem da je bila lepa i inteligentna. Ali je zbog raznih uzroka bila pokvarena. Kao ministar policije ja sam imao nekakav spisak njenih dvanaest sumnjivih prijatelja. Uz to, bila je „plava čarapa“- volela je da piskara pisma i feljtončiće. Živela je nekada pomalo i od pera jer je prevodila romane za novine….. Aleksandar je u njoj kao čovek bez volje, našao jednu jaku volju-vodilju. Ambiciozna i lukava žena niske duše ona ga je potpuno osvojila, prosto omađijala……Draga je dobro znala da sam ja Milanov čovek u politici, jer sam obožavao kralja Milana. Aleksandar je prezao od mene uveren da ću mu ja najuriti Dragu i onemogućiti mu brak sa tom matorkom.. Što se mene tiče ja sam smatrao da treba što pre vratiti u zemlju kralja Milana, da on kao otac vladaočev, utiče na svog sina da se ovaj ne oženi Dragom Mašin, a da zatim Dragu Mašin treba što pre ukloniti tj, proterati iz zemlje, što sam bio gotov da učinim“, ispričao je Genčić.

Takođe, on je dodao da je kad je kralj Milan otišao u Beč pridodao jednog detektiva, da se nađe pri ruci austrijskoj policiji, koja ga je štitila po dužnosti.

Pročitajte još:

„Taj čovek je imao uza se našu policijsku šifru, koju ja trenutno nisam imao pri ruci, jer mi je bila ukradena, ali je Ministarstvo inostranih dela imalo svoju šifru, pa sam verovao da ću je tamo naći. Spremio sam dakle telegram kralju Milanu, pozivajući ga u Srbiju i zatražio šifru, ali mi rekoše da je kod Petronijevića. Međutim Petronijevića nisu mogli nigde naći i pronašli su ga tek predveče- bio se zakartao. Ja ga izgrdim što je tako loš činovnik, i on ode u Ministarstvo, ali se vrati i reče: „Nema šifre“. Znači pomislih ja, uzeo je i nju kralj Aleksandar! Šifrujem odmah svoj telegram običnom policijskom šifrom, do koje sam jedva došao, i pozovem kralja Milana odmah u Beograd, a telegrafišem otvorenom i mom detektivu kraj njega, da mu odmah preda policijsku šifru. Međutim, dok su se njih dvojica našli, dobijem otvoreni telegram od kralja Milana, sa pitanjem kojom sam mu šifrom telegrafisao. Odgovorim mu da traži šifre od pridodatog detektiva, a zatim kao odgovor na moj prvi telegram, ubrzo dobijem njegov telegram u kome mi on pošto je saznao za sadržaj mog telegrama- odgovara: „da mu njegova oficirska čast ne dopušta da se vrati u Srbiju. Na to mu odmah ja otpišem ovako: „Ako je vaša oficirska čast iznad iznad vaše roditeljske i srpske dužnosti, onda molim Vaše Visočanstvo za izvinjenje zato što sam vas zvao..“  U stvari ja sam mu telegrafisao da su dinastija i otadžbina u opasnosti i pozvao ga da odmah neodložno dođe u Beograd, a on to nije učinio“, opisao je ovaj detalj Genčić.

Aleksandar je saznao za ovu prepisku i uplašio se da se Milan ne pojavi u Srbiji. Došlo je do svađe Genčića i kralja Aleksandra, pale su i brojne pretnje. Autor intervjua Milan Jovanović Stoimirović je u svojoj knjizi Siluete starog Beograda u drugom poglavlju o Đorđu Genčiću napisao da je Genčić bio taj koji je 29. maja ubio kralja Aleksandra..

Genčić je u svom intervjuu opisao i da je Aleksandar mnogo pio jer je patio od nesanice, a naveo je i trenutak kad je definitivno omrznuo Aleksandra i kad je došao na ideju da ga ukloni.

Genčić je opisao da je na sve načine želeo da spreči ženidbu Aleksandra sa Dragom i taj slučaj naziva „ženidbenom krizom“. Genčić navodi da se iz petnih žila trudio da spase monarhiju i dinastiju..

U tom svom izlaganju Genčić je saopštio tri momenta koja su ga pokrenula zašto se odlučio na uklanjanje Aleksandra i Drage sa vlasti:

Prvi momentan bila je Milanova depeša o definitivnoj abdikaciji i njegova smrt, koja je to zanavek sankcionisala, lično uverenje i iskustvo da je Aleksandar Obrenović rđav čovek i treće presudno da Srbiji nije bio potreban rat Crvene i Bele ruže, i da treba sklopiti knjigu nad tim stogodišnjim ratom i da se treba okupiti oko jedne kuće i jednog barjaka….

„Sve ono što je došlo posle 1912 i 1918. godine opravdalo me je. Trebalo je nekih 15 godina da se ljudi uvere i provere….

Dr Miloš Bogićević

Posle Genčića drugom najzanimljivijom ličnošću u zaveri protiv Aleksandra Obrenovića smatra se Miloš Bogićević. Miloš je bio sin diplomate Milana Bogićevića. Bio je doktor prava čije članke su objavljivali stručni časopisi u Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj. Njegova uloga ostala je do kraja nerazjašnjena, premda se zna da je sarađivao sa Jašom Nenadovićem. Posle atentata pretendovao je na katedru državnog prava na Beogradskom univerzitetu. Ostao je upamćen kao srpski poslanik u Berlinu, koji je samovoljno 1916. ponudio nemačkoj separatni mir. Objavio je u Nemačkoj i Austriji posle velikog rata niz brošura protiv Srbije. Smatran je plaćenikom, koji je 1930 godine ubijen u Beču. Sumnjalo se da je napustio Nemce i počeo da radi za neku drugu stranu. O njemu ćemo više govoriti u doglednoj budućnosti.

Nastaviće se

Komentari

Vaš komentar