Sve što treba da znate o najopasnijem poslu: Govori deminer Vojske Srbije

Hronika 20. maj. 202221:43 > 23:06
Podeli:
Foto: Facebook/Branislav Kapetanovic, MUP Srbije

Branislav Kapetanović, nekadašnji deminer Vojske Srbije koji je radio na uklanjanju bombi i raketa tokom NATO agresije 1999. godine, u svetlu učestalih dojava o bombama u školama, bolnicama i drugim institucijama, podsetio je kako izgleda taj posao i kakvi su to problemi sa kojima se pripadnici ovih jedinica suočavaju.

Kapetanović je posao nastavio i posle rata, sve do 9. novembra 2000. godine, kada je doživeo i jedva preživeo ono od čega strahuje svaki deminer. Kapetanović je čistio aerodrom u Sjenici od neeksplodiranih bombi, a među njima i one najpodmuklije i najopasnije – kasetne bombe, takozvane „žute ubice“. Zadatak je bio izuzetno težak, jer je teren bio zarastao u visoku travu i žbunje. Dok je pretraživao rastinje, deminer je aktivirao jednog „žutog ubicu“.

Eksplozija ga je odbacila nekoliko metara. Preživeo je pravim čudom, a njegovo lečenje na VMA trajalo je nekoliko godina. Ostao je bez šaka i nogu.

„Ja sam radio u vojsci i tu se neke stvari razlikuju od policije, ali su neke stvari slične. U vojsci deminer postaje samo onaj ko to stvarno želi, ko na neki način voli taj posao. Neke stvari su iste i kod njih i kod nas“, objašnjava Branislav Kapetanović.

Branislav Kapetanović Foto:Medija centar Beograd

Oprema koju koriste demineri liči na srednjovekovni oklop. Cilj je da zaštiti deminera, bezbednost je na prvom mestu, dok praktičnost i udobnost i ne postoje.

"Ta oprema je teška 25 kilograma. Tu je specijalna kaciga sa debelim staklom koja treba da zaštiti lice u slučaju detonacije. Taj šlem je vrlo težak i nezgodan i posle nekog vremena vrat počinje da trne. Oklop je sastavljen od kevlara i keramikih ploča, koje treba da zaštite vitalne organe. Kretanje u takvoj opremi je izuzetno teško, jer nije moguće ispraviti udove", objašnjava Kapetanović.

Ono što dodatno otežava posao pripadnika Kontradiverzione ekipe MUP Srbije, koji ovih dana ne staju je i temperatura.

"U tom odelu je toplo. Možete zamisliti kako se unutra čovek oseća kada je napolju 25-30 stepeni. Znoj curi na sve strane. Ne znam koliko kila čovek izgubi dok radi taj posao. Sigurno dosta. Deminer mora biti izuzetno psihički i fizički spreman. U pitanju nije samo fizički napor već i koncentracija, jer greške ne sme biti. Ljudi se brzo umaraju, a umoran čovek lakše napravi grešku. Kada neko oseti umor, mora da prestane sa radom i da se odmori, jer počinje da predstavlja opasnost i za sebe i za druge ", objašnjava Branislav Kapetanović.

O ljudima iz KD ekipe, koji su ovih dana stalno na terenu, može da kaže samo jedno.

Tržni centar Galerija Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

"Svi, ali svi, treba da budemo zahvalni tim momcima koji rade taj posao. Mnogi ljudi ne znaju kakav je to napor, a oni moraju da rade koliko god treba dok i poslednja pretnja ne bude otklonjena, oni su heroji", zaključuje Kapetanović.

Sa teškim i obimnim poslom susreću se i pripadnici MUP koji svakodnevno dobijaju dojave o bombama na najrazličitijim lokacijama u Beogradu ali i šire – školama, bolnicama, tržnim centrima, aerodromima, železničkim stanicama… Gotovo svakodnevno se vrše višesatni pregledi objekata, a pojedini „lažni bombaši“ koji upućuju ovakve dojave su privedeni.

Dojavio bombu u policijskoj stanici, pa uhapšen

Kragujevačka policija uhapsila je I.K. (22) iz Bajine Bašte, osumnjičenog da je u utorak telefonom prijavio da je u Policijskoj upravi u Kragujevcu postavljena bomba. Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda, osumnjičenom je odreženo zadžavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu.

BONUS VIDEO: Dojava o podmetnutoj bombi u školi "Isidora Sekulić"

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar