Branislav Kapetanović, nekadašnji deminer Vojske Srbije koji je radio na uklanjanju bombi i raketa tokom NATO agresije 1999. godine, u svetlu učestalih dojava o bombama u školama, bolnicama i drugim institucijama, podsetio je kako izgleda taj posao i kakvi su to problemi sa kojima se pripadnici ovih jedinica suočavaju.
Kapetanović je posao nastavio i posle rata, sve do 9. novembra 2000. godine, kada je doživeo i jedva preživeo ono od čega strahuje svaki deminer. Kapetanović je čistio aerodrom u Sjenici od neeksplodiranih bombi, a među njima i one najpodmuklije i najopasnije – kasetne bombe, takozvane „žute ubice“. Zadatak je bio izuzetno težak, jer je teren bio zarastao u visoku travu i žbunje. Dok je pretraživao rastinje, deminer je aktivirao jednog „žutog ubicu“.
Eksplozija ga je odbacila nekoliko metara. Preživeo je pravim čudom, a njegovo lečenje na VMA trajalo je nekoliko godina. Ostao je bez šaka i nogu.
„Ja sam radio u vojsci i tu se neke stvari razlikuju od policije, ali su neke stvari slične. U vojsci deminer postaje samo onaj ko to stvarno želi, ko na neki način voli taj posao. Neke stvari su iste i kod njih i kod nas“, objašnjava Branislav Kapetanović.
Oprema koju koriste demineri liči na srednjovekovni oklop. Cilj je da zaštiti deminera, bezbednost je na prvom mestu, dok praktičnost i udobnost i ne postoje.
„Ta oprema je teška 25 kilograma. Tu je specijalna kaciga sa debelim staklom koja treba da zaštiti lice u slučaju detonacije. Taj šlem je vrlo težak i nezgodan i posle nekog vremena vrat počinje da trne. Oklop je sastavljen od kevlara i keramikih ploča, koje treba da zaštite vitalne organe. Kretanje u takvoj opremi je izuzetno teško, jer nije moguće ispraviti udove“, objašnjava Kapetanović.
Ono što dodatno otežava posao pripadnika Kontradiverzione ekipe MUP Srbije, koji ovih dana ne staju je i temperatura.
„U tom odelu je toplo. Možete zamisliti kako se unutra čovek oseća kada je napolju 25-30 stepeni. Znoj curi na sve strane. Ne znam koliko kila čovek izgubi dok radi taj posao. Sigurno dosta. Deminer mora biti izuzetno psihički i fizički spreman. U pitanju nije samo fizički napor već i koncentracija, jer greške ne sme biti. Ljudi se brzo umaraju, a umoran čovek lakše napravi grešku. Kada neko oseti umor, mora da prestane sa radom i da se odmori, jer počinje da predstavlja opasnost i za sebe i za druge „, objašnjava Branislav Kapetanović.
O ljudima iz KD ekipe, koji su ovih dana stalno na terenu, može da kaže samo jedno.
„Svi, ali svi, treba da budemo zahvalni tim momcima koji rade taj posao. Mnogi ljudi ne znaju kakav je to napor, a oni moraju da rade koliko god treba dok i poslednja pretnja ne bude otklonjena, oni su heroji“, zaključuje Kapetanović.
Sa teškim i obimnim poslom susreću se i pripadnici MUP koji svakodnevno dobijaju dojave o bombama na najrazličitijim lokacijama u Beogradu ali i šire – školama, bolnicama, tržnim centrima, aerodromima, železničkim stanicama… Gotovo svakodnevno se vrše višesatni pregledi objekata, a pojedini „lažni bombaši“ koji upućuju ovakve dojave su privedeni.
Kragujevačka policija uhapsila je I.K. (22) iz Bajine Bašte, osumnjičenog da je u utorak telefonom prijavio da je u Policijskoj upravi u Kragujevcu postavljena bomba. Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda, osumnjičenom je odreženo zadžavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu.
BONUS VIDEO: Dojava o podmetnutoj bombi u školi „Isidora Sekulić“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar