Suđenje za ubistvo policijskog generala razgolitilo veze mafije i države, a onda je 20 godina kasnije jedan optuženi ušetao u policijsku stanicu u Beogradu

Načelnik policije MUP Srbije, general major Boško Buha ubijen je 10. juna 2002. godine na pakringu srušenog hotela "Jugoslavija". Već na jesen iste godine pohapšeni su osumnjičeni za taj zločin, članovi takozane Makine grupe. Na čelu te grupe bio je ozloglašeni kriminala Željko Maksimović Maka, čovek koji je već ubio policajca devedesetih godina, tako da je bio "idealan" osumnjičeni, a kasnije i okrivljeni i za ubistvo policijskog generala. Maka je bio nedostupan, u bekstvu, u kojem je do danas. Ali, pohapšeni su drugi članovi njegove grupe. Iza rešetaka su se našli Nikola Maljković, Dragan Jakšić Karlos, Dragan Ilić Limar i Dragan Alijević.

Jedan od ključnih dokaza tužilaštva bilo je priznanje Dragana Ilića Limara dato u "istrazi". Ali, za sudskom govornicom je Ilić ispričao potpunu drugu priču, koju su kasnije potvrdili i neki od učesnika. Od te priče ledi se krv u žilama.

Batinama iznuđeno priznanje

Naime, Ilić je ispričao kako mu je to priznanje zapravo iznuđeno, a onda je imenovao ljude koji su ga tukli i to priznanje iznudili. U pitanju su bili pojedini članovi "zemunskog klana", a jedan od ljudi koji ga je najviše tukao bio je pokojni Dušan Spasojević Duća, vođa te kriminalne organizacije. Zlostavljao ga je i Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), zloglasnih "crvenih beretki". Ali, isleđivao ga je, izuzetno surovo, i tadašnji policijski inspektor Odeljenja za krvne delikte beogradske policije, Slobodan Pažin.

Upravo je Pažin bio jedan od najsurovijih. Ilić je detaljno opisao kako su ga mučili i tukli lopatom, a nekoliko puta je, kada je ugledao inspektora Pažina u sudnici, padao u nesvest jer je sam lik tog policajca bio šok za njega. Ilić je ispričao da je namera "zemunaca" bila da on tereti Željka Maksimovića Maku i druge članove grupe da su ubili generala Boška Buhu, ali i da su izvršili niz drugih likvidacija koje su se dešavale devedesetih i početkom dvehiljaditih godina.

Spisak navodnih žrtava Makine grupe bio je prilično "ekskluzivan", pa je na njemu trebalo da se nađe i još jedan policijski general, Radovan Stojičić Badža ali i Miodrag Stojanović Gidra, Milan Rajković Milanče. Navodno su Ilića terali da "prizna" da planira ubistvo premijera Zorana Đinđića. Kada su mu zapretili da će mu likvidirati sina, Ilić je potpisao lažno priznanje.

Ko zna kako bi se to suđenje završilo da u martu 2003. godine nije ubijen premijer Zoran Đinđić, a policija je brzo identifikovala (što pohapsila, što likvidirala) osumnjičene za atentat. Među ljudima koji su izvršili atentat na Zorana Đinđića, nalazili su se isti oni koji su stravičnom torturom iznudili priznanje od Dragana Ilića Limara. To su bili vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum, Milorad Ulemek Legija, ali se na toj optužnici, za ubistvo premijera našao i bivši inspektor Slobodan Pažin, čovek zbog koga se Ilić onesvešćivao u sudnici.

Presuda za ubistvo Buhe je bila, očekivano, oslobađajuća, ali se tužilaštvo u međuvremenu žalilo pa je Vrhovni sud presudu ukinuo. Ipak, u međuvremenu se većina okrivljenih razbežala, a za neke od njih se nije ni znalo gde su.

Nikola Maljković se predao beogradskoj policiji

Nije se znalo ni za Nikolu Maljkovića, dok se nedavno, u pratnji svog advokata nije predao Odeljenju za potrage beogradske policije, što je objavio Radar.

Oko smrti general-majora Boška Buhe, jednog od heroja promena od 5. oktobra, kada je odbio naređenje Slobodana Miloševića da silom krene na rudare "Kolubare" u štrajku, ispredale su se mnoge priče. Da su ubice pobegle čamcem, kako bi izbegli policijsku blokadu i akciju "Vihor". Prema nekim pričama atentat na visokog policijskog zvaničnika izveli su upravo "zemunci" kako bi preko svojih ljudi u policiji okrivili pripadnike suparničke, Makine grupe, koje su se plašili.

Navodno je u Buhu pucao lično Sretko Kalinić, najzloglasniji ubica "zemunskog klana". Ipak, sve ove priče ostaju u domenu urbanih legendi, jer dokaza za bilo koju od ovih teorija nema. Da li će predaja Nikole Maljkovići pomoći da se posle više od 20 godina razjasni likvidacija general majora Boška Buha, ostaje da se vidi.