0
Na Jedanaestoj redovnoj sednici Visokog saveta sudstva donete su odluke o unapređeju čak 17 sudija koje su raspoređene u sva četiri Apelaciona suda u državi i to – po troje u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i još osmoro u Beogradu.
U zavisnosti od materije u kojoj su prethodno postupali, sudije su raspoređene u građanska ili krivična odeljenja ovih sudova, gde će postupati u gotovo svim žalbenim predmetima i biti potpisnici pravosnažnih presuda.
Među unapređenima nalaze se i oni koji su se poslednjih godina istakli u javnom podržavanju vladajućeg režima i zastupanju njihovih interesa, a posebno u nezakonitim odlukama o pritvaranju građana i studenata koji su hapšeni na protestima.
PROČITAJTE JOŠ:
Prvi na spisku unapređenih krivičara je sudija Nikola Mikić iz Višeg suda u Beogradu, čije se ime više puta pojavljivalo u javnosti zbog usvajanja žalbi i preinačavanja odluka sudija za prethodni postupak koje su odbijale da određuju neosnavni pritvor studentima i građanima koji su hapšeni na protestima.
Mikić je jedan od najbližih saradnika predsednika Višeg suda Dragana Miloševića, a nalazio se i na mestu predsednika Prvostepenog krivičnog odeljenja. Takođe je bio jedan od šestoro predsedavajućih sudija Krivičnog vanpretresnog veća, koje najčešće odlučuje po žalbama za pritvor, ali i ispitivanja optužnica.
Posledjih godina, za ime sudije Mikića vezuju se brojne kontroverze, a njegov potpis neretko je počeo da se pojavljuje na brojnim sumnjivim i u javnosti osporavanim odlukama. Tako su sudiju Mikića otvoreno prozvali članovi Gradske izborne komisije (GIK) Sofija Mandić, Vladica Ilić i Zoran Alimpijević zbog odluka u vezi sa nepravilnostima koje su pratile izborni proces decembra 2023.
Naime, Mikić je bio jedan od sudija koji je odbijao prigovore građana, čija su lični podaci zloupotrebljeni i iskorišćeni kao potpisi podrške određenim manjinskim listama koje su učestvovale na izborima, a za koje je jasno da su u funkciji izbornog inžinjeringa vladajućeg režima. Uprkos tome što su korišćeni lični podaci čak i javnih ličnosti, Mikić je, konkretno u slučaju liste Miše Vacića, odbacio prigovore.
„Ovim je potpuno obesmišljena i ustavna zaštita izbornog prava, potpuno obesmišljena odredba Ustava koja kaže da je izborno pravo u Srbiji slobodno, a to izborno pravo podrazumeva ne samo pravo građana da slobodno donesu odluku o tome koga će na izborni dan podržati već i pravo građana da slobodno odluče da li će ili neće i koga podržati kao izbornu listu koja učestvuje na nekim izbornima“, naglasio je tada Vladica Ilić, iz GIK-a.
Takođe, ime sudije Mikića pominjano je u javnosti zbog slučaja beloruskog disidenta, reditelja Andreja Gnjota, čije je izručenje zahtevao režim Aleksandra Lukašenka. Čak dvaput je sudija Mikić donosio odluke da se Gnjot izruči Belorusiji, iako je dobro znao da za to nije bilo nikakvih osnova, kao i da bi time Gnjotu bila ugrožena sva ljudska prava, uključujući i ono na život. Ovakvu sramotu sprečio je, srećom, Apelacioni sud i veće kojim je predsedavao sudija Milimir Lukić, koje je Mikićeve odluke ukidalo i vraćalo mu na novo razmatranje. Kada je to urađeno i treći put, i usput Gnjotu ukinut pritvor, on je napustio Srbiju.
Sudija Mikić se takođe istrakao tokom hapšenja, pritvaranja i neosnovanog optuživanja studenta Dimitrija Radovanovića, koji je nakon hapšenja na protestu zbog izborne krađe 2023. optužen za pokušaj rušenja ustavnog poretka, koji je naposletku pravosnažno oslobođen. Isti slučaj je bio i sa studentom Dimitrijem Popovskim. Poslednja hapšenja studenata i aktivista, ali i veterana i opozicionara uoči i nakon vidovdanskog protesta u Beogradu, ponovo se pripisuju sudiji Mikiću.
Na spisku izabranih sudija za Apelacioni sud u Novom Sadu, osvanulo je ime Ivane Josifović. Na stalnu sudijsku funkciju, odnosno sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu izabrana je 2018. godine, da bi dve godine kasnije bila unapređena u sudiju Višeg suda, gde je bila i predsednica Krivičnog odeljenja. To znači da je za samo sedam godina prošla put od sudije osnovnog do sudije Apelacionog suda, za šta je većini sudija, u proseku, potrebno najmanje duplo više godina radnog staža.
Josifovićeva je takođe, zajedno sa glavnim tužiocem beogradskog VJT Nenadom Stefanovićem, jedan od osnivača GONGO Udruženja sudija i tužilaca čiji je potpredsednik. Na prethodnim izborima za aktuelni odlazeći saziv Viskog saveta sudstva, Josifovićeva je bila jedan od kandidata. Da će biti izabrana na to mesto, bila je toliko ubeđena da je na proslavu kada su zvanično saopšteni rezultati glasanja došla sa ličnim fotografom, o čemu je „Nova“ ranije pisala.
U trenutku kada su novembra prošle godine otpočele blokade zgrade novosadskog suda i tužilaštva, u režimskim medijima se pojavila vest da je Josifovićeva napadnuta prilikom dolaska na svoje radno mesto. Iako se na snimku jano vidi da niko nije napao Josifovićevu, već poslanicu opozicije i to – kako bi oslobodili prolaz za sudiju, ona te navode nikada nije demantovala.
Iz Udruženja sudija i tužilaca ranije su obelodanali da da je Josifovićeva u braku sa poznatim advokatom Goranom Petronijevićem, a koji se pojavljuje kao branilac brojnim predmetima za koje je zainteresovana vlast, a koji su najčešće nalaze u u postupanju Josifovićkinog bliskog saradnika iz UST Nenada Stefanovića.
Među tim predmetima je i slučaj pomilovanja Milice Stojanović iz Jakova, koja je u januaru kolima probila blokadu u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu i udarila studentkinju Kristinu Vasiljević koja je teško povređena.
Mesto u Apelacionom sudu u Nišu dobila je i sudija Višeg suda u Vranju Tatjana Mihajlović Jovanović, koja je bila jedna od 800 i više intelektualaca koji su potpisali podršku predsedniku republike Aleksandru Vučiću i bivšem gradonačelniku Slobodana Milenkovića, o čemu je, početkom prošle godine, izveštavao „Jugpress“.
Zbog činjenice da je sudijama zabranjeno da se na bilo koji način politički opredeljuju i izjašnjavaju, novinari pomenutog lokalnog medija, pokušali su da saznaju od predsednice suda Milene Stojević, šta će preduzeti ovom povodom. U skandaloznom odgovoru, rečeno im je da sud nema informaciju da je pomenuta sudija javno podržavala bilo koju političku opciju. Budući da će zbog nove funkcije morati da se preeli u Niš, građani Srbije morali bi da znaju da će pored mesečnih dohodaka, sudiji Mihajlović Jovanovićevoj finasirati i stanovanje u drugom gradu.
U građansko odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, raspoređena je i sudija Nataša Petričević Milisavljević, koja je u javnosti poznata po tome što je usvojila tužbu ministra Bratsilava Gašića, koji je tužio KRIK zbog izveštaja sa suđenja kruševačkoj krimialnoj grupi Zorana Jotića Jotke.
Naime, u presretnutim razgovorima koji su emitovani na suđenju, jedan od članova grupe izjavio je da je „Gašić kod njih na kazanu“, a zbog činjenice da je novinarka koja je pratila suđenje objasnila i značenje ove sintagme, KRIK je dobio tužbu. U prvostepenom postupku, sudija Petričević Milisavljević je kaznila KRIK, ali je njena odluka kasnije ukinuta. Ona je inače supruga profesora Pravnog fakulteta Bojana Milisavljevića, a porodično su bliskim odnosima sa nekadašnjim ministrom pravde, a danas kulture Nikolom Selakovićem.
Inače, pored krivičara, na spisku unapređenih parničara nalaze se i sudije koje su potpisale podršku studentima, ali koje su istovremeno učestvovale u donošenju drugih spornih odluka. Među njima je i beogradska sudija Marijana Nikolić Milosavljević, koja je zimus usvojila zahtev advokata Gorana Petronijevića i donela privremenu meru o zabrani štrajka advokata koji su tim potezom hteli da iskažu podršku studentima. Pored nje tu je i sudija Milena Vasić Pejčić, koja je takođe ukidala odluke o obustavi rada Advokatske komore Srbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
